Нови Обилићи: Овде су српске патриоте ковале тајни план за потез који је потресао целу планету
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
У недостатку слободе коју им је Аустроугарска свесно одузимала, у испољавању мишљења и националних осећања, наметању образовања које је било систематска германизација словенских народа у БиХ, Срби су тражили уточиште у слободној Србији. Оно што су Гаврило и његови другови радили у Београду заправо је љубавни однос. То је једна љубавна прича.
Ово за Спутњик каже Драган Миленковић, аутор књиге ''Пуцањ у срце империје'' која је после 10 година доживела друго, допуњено издање.
Овај новинар и публициста, професор српског и јапанског језика, однедавно кроз Београд води туристичке туре које откривају детаље живота Гаврила Принципа и других чланова "Младе Босне" у главном граду.
"Туре почињу са Обилићевог венца. "Име је судбина", младобосанци је била судбина да буду Обилићи. Ту су се састајали, ковали план о атентату и ту се и колективно заклели на тај чин. Настављамо Сремском или Телеграфском, ту је некада радио први београдски телеграф, у којој су биле мале ашчинице у којима су се хранили ђаци. Пролазимо и поред прве књижаре "Геца Кон" у Кнез Михајловој. Ту су најчешће листали књиге, у недостатку новца да их купе", прича наш саговорник.
Београд - друго име за слободу
Илегално прелазећи Дрину, долазили су у Београд, да полажу испите у Првој београдској гимназији. Град је био чудо, дисали су слободу и његов космополитски дух, а највише времена проводили на падинама Сава мале, од Обилићевог венца, Теразија, Призренске, Зеленог венца, Ломине у којој су становали, у том „Латинском кварту“ Београда.
"Зграда у Ломиној 47, испоставиће се касније, биће најдужи београдски конак школарца из подинарског Обљаја. Савамала и тадашњи Латински кварт проткани су причама како су живели, где су се кретали, с ким су се дружили, шта су читали млади средњошколци Прве београдске гимназије. Једна од њих је да су некадашње коцке Карађорђеве улице биле обливене знојем школарца Гаврила, који је радећи на поправкама и изградњи градских друмова, зарађивао новац за станарину, ретке оброке и књиге".
Миленковић додаје да се Гаврило разликовао од другова, никада није продавао књиге после читања како би обезбедио део новца за наредну књигу. Могао је да је поклони и позајми другоме, али никада да узме новац. Заједничка им је била глад за знањем и образовањем. То је, како каже Миленковић, била основна сврха њихове организације - ''Млада Босна'' је била створена да се организовано дође до литературе на матерњем језику за јужнословенску омладину, а коју је Аустроугарска администрација забрањивала.
Принцип је био српски патриота
О разлозима и припреми атентата, а посебно о идеолошкој потки, 110 година касније и даље круже разне контроверзе. Принципа својатају само Срби, славе га једнако на свим странама политичког спектра, чак и они са којима би данас Принцип био на супротном идеолошком полу. Остале балканске нације немају такав однос, ни према њему, ни према Младобоснашима из свог народа.
Гаврило Принцип
© Фото : Спутњику уступио Драган Миленковић
"Он је био српски патриота. ''Српске епске песме Косовског циклуса'', награда за добар успех, оставила је на њега трајни утицај, али и толико одушевљење да је свесно поново уписао четврти разред гимназије (данас осми основне) да био испочетка изучио српску епику. Рођење у време феудалног Османског царства, а касније и одрастање у окупираној, анектираној Босни, формирало га је као патриоту, српског и југословенског. Формативни период у две тиранске царевине развио је свест о робовском положају словенских народа", истиче наш саговорник и додаје:
"Гледајући српске националисте други народи данас праве отклон од Принципа и његових другова. С друге стране он, да је остао жив, не би био на њиховој страни. Своју трудну снаху и брата заветује да синовцу дају име Слободан. Што они и чине, а то дете је током Другог светског рата био чувени Слободан Принцип - Сељо, покретач устанка у БиХ. Сигуран сам да Гаврило не би био уз националистичке војне формације које ликвидирају браћу само због супротне идеологије, посебно ако за то добијају муницију од окупатора. Ту нема ничег патриотског", категоричан је Миленковић.
Његош као највећи узор
Додаје да, иако је Млада Босна била шареноликог идеолошког састава, темељ борбе била је идеја о уједињењу свих наших народа. Окупљена око тог циља, омладина је имала консензус да је пуцањ у наследника династије, коју су сматрали оличењем тираније, симболички почетак остварења народног сна.
Сведочанство Гаврила Принципа које је Миленковић пронашао у Архиву Београда
© Фото : Спутњику уступио Драган Миленковић
Миленковићева књига као увод има познате стихове Горског вијенца у коме се слави борба против тираније и назива се најсветијом дужношћу. На надгробној плочи капеле ''Видовдански хероји''' на православном гробљу на сарајевском Кошеву, поред имена сахрањених чланова Младе Босне урезани су такође Његошеви стихови. О вези ''Српске Библије'' наш саговорник каже:
''У тој нашој Библији, коју је Гаврило знао напамет, борба за слободом је императив. Тиранину нема лека, мора се уклонити и ''стати тирјанству ногом за врат''. Такав је био и Фердинанд, зао, без осмеха на лицу и без пријатеља. Једини престолонаследник који је имао канцеларију за сарадњу са војском. Такав преседан није забележен ни пре, а ни после њега.''
Самурај Гаврило Принцип
Драгана Миленковића, као професора светске и упоредне књижевности, али и јапанолога питали смо колико има самурајског у Принципу и његовој организацији:
"Ми Срби смо рођени самураји, то је чињеница. Та јапанска каста имала је усавршавање војне, ратне вештине као свој циљ. Наша нација је ратовала са свим великим силама и на крају је скоро увек победила. Гаврило и другови су доказали и показали да са мало припреме, много жеље и духа могу остварити циљеви", закључује Миленковић.
Пешачка тура ''Гаврило Принцип'', организована уз помоћ Туристичке организације Београда, обухвата седам локација које су повезане са животом овог револуционара и трају 90 минута. Стартују код споменика војводи Вуку и завршавају се код споменика Гаврилу Принципу у Финансијском парку.
Миленковић са учесницима туристичке туре која открива детаље живота Гаврила Принципа у Београду
© Фото : Спутњику уступио Драган Миленковић
Погледајте и:
