https://sputnikportal.rs/20240710/opet-ta-amanpur-zapad-narucio-opasnu-poruku-iza-svega-se-valja--etnicko-ciscenje-srba--1174679764.html
Опет та Аманпур: Запад наручио опасну поруку – иза свега се ваља етничко чишћење Срба
Опет та Аманпур: Запад наручио опасну поруку – иза свега се ваља етничко чишћење Срба
Sputnik Србија
Када Аљбин Курти преко Си-Ен-Ена затражи да Србија повуче војску из база које се налазе у близини Косова и Метохије и када тај разговор води Кристијана... 10.07.2024, Sputnik Србија
2024-07-10T20:54+0200
2024-07-10T20:54+0200
2024-07-10T20:57+0200
србија
србија
србија – политика
косово и метохија (ким)
аљбин курти
нато
си-ен-ен
интервју
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/16/1152869362_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_c6b31b793c38ebd4a9230d00d50f7d24.jpg
Курти би вероватно највише волео да српска војска нема базе јужније од Београда и да се поново успостави Копнена зона безбедности, каже пуковник у пензији, проф. др Илија Кајтез у коментару на интервју који је председник владе Привремених приштинских институција дао за амерички ТВ канал Си-Ен-Ен.Он је у разговору са познатом новинарком Кристијан Аманпур, оптужио Србију да води хибридни рат против Приштине, да организује војне вежбе у близини, како је рекао, границе са јужном покрајином, као и да српска војска има више од четрдесет база у близини Косова и Метохије. Курти би желео, како је рекао, да Запад изврши притисак на Србију да уклони те војне базе.Приштина води хибридни ратПрема Кајтезовим речима, у Куртијевом интервјуу симптоматичне су две ствари због којих можемо рећи да је наручен – то што је дат током самита лидера НАТО који су се окупили у Вашингтону како би прославили 75. годишњицу оснивања Алијансе и то што га је радила Кристијана Аманпур, још од деведесетих година позната по изразитим антисрпским ставовима.Интервју је реализован по истом принципу по коме је инсценирано наводно руско бомбардовање дечје болнице у Кијеву дан пре почетка самита лидера НАТО. Међутим, пошто није постојао повод да Приштина инсценира сличан инцидент са Србијом, западни лидери морају да се задовоље само са Куртијевом изјавом, додаје он.Такозвани косовски премијер превиђа неколико ствари – између Србије и Косова и Метохије не постоји граница, већ само административна линија. Са друге стране, Србија као суверена држава има права да распоређује своје снаге тамо где сматра да је то потребно. На крају, српска војска у близини Косова и Метохије је фактор одвраћања и да је тамо нема, Курти би одавно извршио етничко чишћење по принципу „нема Срба, нема проблема“, истиче Кајтез.Из свега се чита рукопис ЗападаНи овај пут, као ни сваки претходни, Курти није избегао да подсети Запад да су Срби „мали Руси“. Овај пут је можда отишао и корак даље, па не само да је оптужио Србију за „проруски дискурс“, већ је оптужио Србију и Русију да слично поступају против својих суседа – Русија се, према Куртијевим речима, понаша слично као Србија деведесетих и жели да у Украјини примени „босански сценарио“ (ма шта то значило) и изражава „забринутост“ зато што Кремљ и Београд „имитирају један другог“.Кајтез понавља да Косово и Метохија нису суседи, већ се ради о легалној и легитимној територији Србије. Али, наратив у коме се Србија упоређује са Русијом на Западу је омиљен иако за то нема основа.Суштина је да Курти жели етничко чишћење Срба са Косова и Метохије и све што ради, па и изјаве и интервјуи које даје су усмерени као том циљу, каже Кајтез.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20240710/vucevic-nova-fantazmogorija-kurtija-na-kim-ugrozen-samo-srpski-narod-1174665942.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/16/1152869362_170:0:2901:2048_1920x0_80_0_0_744b8a526e43bed96621241ea8d1a5f4.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
србија, србија – политика, косово и метохија (ким), аљбин курти, нато, си-ен-ен, интервју
србија, србија – политика, косово и метохија (ким), аљбин курти, нато, си-ен-ен, интервју
Опет та Аманпур: Запад наручио опасну поруку – иза свега се ваља етничко чишћење Срба
20:54 10.07.2024 (Освежено: 20:57 10.07.2024) Када Аљбин Курти преко Си-Ен-Ена затражи да Србија повуче војску из база које се налазе у близини Косова и Метохије и када тај разговор води Кристијана Аманпур, очигледно је да се ради о пи-ар интервјуу. Напади изречени у интервјуу не долазе из Куртијеве главе, они су наручени, а наручили су их управо они којима се он обраћа.
Курти би вероватно највише волео да српска војска нема базе јужније од Београда и да се поново успостави Копнена зона безбедности, каже пуковник у пензији, проф. др Илија Кајтез у коментару на интервју који је председник владе Привремених приштинских институција дао за амерички ТВ канал Си-Ен-Ен.
Он је у разговору са познатом новинарком Кристијан Аманпур, оптужио Србију да води хибридни рат против Приштине, да организује војне вежбе у близини, како је рекао, границе са јужном покрајином, као и да српска војска има више од четрдесет база у близини Косова и Метохије. Курти би желео, како је рекао, да Запад изврши притисак на Србију да уклони те војне базе.
Приштина води хибридни рат
Према Кајтезовим речима, у Куртијевом интервјуу симптоматичне су две ствари због којих можемо рећи да је наручен – то што је дат током самита лидера НАТО који су се окупили у Вашингтону како би прославили 75. годишњицу оснивања Алијансе и то што га је радила Кристијана Аманпур, још од деведесетих година позната по изразитим антисрпским ставовима.
„То показује да он управо води хибридни рат против Србије и то са својим менторима и спонзорима, који га наоружавају мимо свих резолуција и међународног права. Он за помоћ моли оне које не треба да моли, јер је Запад на његовој страни, увек и по свим питањима“, напомиње Кајтез.
Интервју је реализован по истом принципу по коме је инсценирано наводно руско бомбардовање дечје болнице у Кијеву дан пре почетка самита лидера НАТО. Међутим, пошто није постојао повод да Приштина инсценира сличан инцидент са Србијом, западни лидери морају да се задовоље само са Куртијевом изјавом, додаје он.
Такозвани косовски премијер превиђа неколико ствари – између Србије и Косова и Метохије не постоји граница, већ само административна линија. Са друге стране, Србија као суверена држава има права да распоређује своје снаге тамо где сматра да је то потребно. На крају, српска војска у близини Косова и Метохије је фактор одвраћања и да је тамо нема, Курти би одавно извршио етничко чишћење по принципу „нема Срба, нема проблема“, истиче Кајтез.
Из свега се чита рукопис Запада
Ни овај пут, као ни сваки претходни, Курти није избегао да подсети Запад да су Срби „мали Руси“. Овај пут је можда отишао и корак даље, па не само да је оптужио Србију за „проруски дискурс“, већ је оптужио Србију и Русију да слично поступају против својих суседа – Русија се, према Куртијевим речима, понаша слично као Србија деведесетих и жели да у Украјини примени „босански сценарио“ (ма шта то значило) и изражава „забринутост“ зато што Кремљ и Београд „имитирају један другог“.
Кајтез понавља да Косово и Метохија нису суседи, већ се ради о легалној и легитимној територији Србије. Али, наратив у коме се Србија упоређује са Русијом на Западу је омиљен иако за то нема основа.
Суштина је да Курти жели етничко чишћење Срба са Косова и Метохије и све што ради, па и изјаве и интервјуи које даје су усмерени као том циљу, каже Кајтез.
„Идеја је да изврши додатни притисак, да се на све могуће начине уз помоћ свих из нашег окружења, позиција Србије омекша, ослаби. И у томе се види рукопис Запада. Курти је само, преко својих налогодаваца, само добио о чему да прича и шта да тражи“, закључује Кајтез.