https://sputnikportal.rs/20240718/sta-se-desilo-poslednji-put-kada-su-sad-u-srce-evrope-postavile-rakete-uperene-ka-moskvi-1175039049.html
Шта се десило последњи пут када су САД у срце Европе поставиле ракете уперене ка Москви?
Шта се десило последњи пут када су САД у срце Европе поставиле ракете уперене ка Москви?
Sputnik Србија
Немачки министар одбране Борис Писторијус одбацио је поређења између планова Бајденове администрације да стационира ракете дугог домета у Немачкој и ракетне... 18.07.2024, Sputnik Србија
2024-07-18T22:17+0200
2024-07-18T22:17+0200
2024-07-18T22:17+0200
русија
русија
русија – политика
русија – војска и наоружање
сад
нато
олаф шолц
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111829/79/1118297995_0:235:1281:955_1920x0_80_0_0_6d4ee015ec3e29c7ee397ae6172ea4c0.jpg
Европски НАТО савезници су 1983. године преузели на стотине америчких балистичких ракета Першинг II и нуклеарних крстарећих ракета Томахавк, у складу са пактом из 1979. о размештању оружја које би могло да стигне до СССР-а уколико Москва не елиминише своје ракете средњег домета.Москва се, пак, подсмевала захтеву да она, као европска копнена сила, треба да учини уступке какве САД, које су од Европе одвојене океаном, нису учиниле.Распоређивање америчких ракета је изазвало ракетну кризу у Европи и резултирало највећим мировним протестима на европском континенту у више од једног века. Историчар америчког мировног покрета Лоренс Витнер проценио је да је у октобру 1983. године пет милиона људи широм света учествовало у демонстрацијама којима се захтевало нуклеарно разоружање, од чега је три милиона демонстраната било у западној Европи.Немачки историчар Бењамин Зиман назвао је протестну кампању „једним од највећих масовних покрета у модерној европској историји“ која је, како је рекао, „по броју људи коју је извела на улице и степену немира који је изразила и каналисала можда упоредива само са револуционарним покретима 1848/49“.Интересантно је да је тада, међу демонстрантима који су протестовали због могућности тренутног нуклеарног уништења, био и млади Олаф Шолц, који је у то време имао густу косу и био заменик председника омладинског крила СПД-а.Међутим, страхови изазвани евроракетама нису били пука параноја будући да је у новембру 1983. Москва ставила своје нуклеарне снаге у стање приправности како би одговорила на агресију НАТО-а, након што је Алијанса започела своје ратне игре Ејбл Арчер које су симулирале свеопшти напад на СССР.НАТО је тек много година касније препознао озбиљност нуклеарне опасности изазване тадашњим провокацијама.Погледајте и:
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111829/79/1118297995_0:64:1281:1024_1920x0_80_0_0_c91f74d0a576a4b44df8c8fd86fb9587.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, русија – политика, русија – војска и наоружање, сад, нато, олаф шолц
русија, русија – политика, русија – војска и наоружање, сад, нато, олаф шолц
Шта се десило последњи пут када су САД у срце Европе поставиле ракете уперене ка Москви?
Немачки министар одбране Борис Писторијус одбацио је поређења између планова Бајденове администрације да стационира ракете дугог домета у Немачкој и ракетне кризе у Европи 1980-их година, која је довела свет на ивицу уништења. Спутњик открива шта се догодило пре четрдесет година и има ли сличности између тадашње и данашње ситуације.
Европски НАТО савезници су 1983. године преузели на стотине америчких балистичких ракета Першинг II и нуклеарних крстарећих ракета Томахавк, у складу са пактом из 1979. о размештању оружја које би могло да стигне до СССР-а уколико Москва не елиминише своје ракете средњег домета.
Москва се, пак, подсмевала захтеву да она, као европска копнена сила, треба да учини уступке какве САД, које су од Европе одвојене океаном, нису учиниле.
Распоређивање америчких ракета је изазвало ракетну кризу у Европи и резултирало највећим мировним протестима на европском континенту у више од једног века. Историчар америчког мировног покрета Лоренс Витнер проценио је да је у октобру 1983. године пет милиона људи широм света учествовало у демонстрацијама којима се захтевало нуклеарно разоружање, од чега је три милиона демонстраната било у западној Европи.
Немачки историчар Бењамин Зиман назвао је протестну кампању „једним од највећих масовних покрета у модерној европској историји“ која је, како је рекао, „по броју људи коју је извела на улице и степену немира који је изразила и каналисала можда упоредива само са револуционарним покретима 1848/49“.
Интересантно је да је тада, међу демонстрантима који су протестовали због могућности тренутног нуклеарног уништења, био и млади Олаф Шолц, који је у то време имао густу косу и био заменик председника омладинског крила СПД-а.
Међутим, страхови изазвани евроракетама нису били пука параноја будући да је у новембру 1983. Москва ставила своје нуклеарне снаге у стање приправности како би одговорила на агресију НАТО-а, након што је Алијанса започела своје ратне игре Ејбл Арчер које су симулирале свеопшти напад на СССР.
НАТО је тек много година касније препознао озбиљност нуклеарне опасности изазване тадашњим провокацијама.