https://sputnikportal.rs/20240728/vise-od-1000-godina-hriscanstva-u-rusiji--kako-je-izbor-kneza-vladimira-promenio-sudbinu-zemlje-1175322526.html
Више од 1000 година хришћанства у Русији – како је избор кнеза Владимира променио судбину земље
Више од 1000 година хришћанства у Русији – како је избор кнеза Владимира променио судбину земље
Sputnik Србија
Сваке године 28. јула обележава се Дан крштења Русије, дан сећања установљен у Русији у част важног историјског догађаја, који је имао значајан утицај на... 28.07.2024, Sputnik Србија
2024-07-28T19:30+0200
2024-07-28T19:30+0200
2024-07-28T19:30+0200
русија
русија
русија – друштво
вера
хришћанство
кнез владимир
византија
крштење
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111718/24/1117182410_0:151:3107:1898_1920x0_80_0_0_6c019cf95e1cc95a9d44128e8d3095ea.jpg
Крштење Русије је, без преувеличавања, један од најважнијих догађаја у руској историји. Примање хришћанства као државне религије умногоме је утицало на развој државе. Може се само нагађати како би изгледала Русија да је Владимир Велики одабрао другу веру. Званично је велики кнез превео руски народ у хришћанство 28. јула 988. године. Али, нису сви историчари сагласни са тим.Најмасовније крштење у РусијиВелики кнез није био први који је примио хришћанску веру. Прва се крстила према византијским обичајима кнегиња Олга још 957. године, док се појединачни случајеви крштења људи бележе још много пре доласка Владимира на престо.Историчари сматрају да је прво масовно крштење спровео 867. године патријарх Фотије.Тест вереУ „Повести минулих лета“ има прича о томе како је Владимир извео тест вере. Долазили су му мисионари из разних крајева света и говорили о суштини својих религија: исламу, јудаизму и другим. Подстицали су кнеза да прихвати њихову веру. Владимир их је слушао и постављао питања, покушавајући да разуме коју веру да изабере.Отпор хришћанствуНеки историчари сматрају да је током Крштења Русије погинуло око 9 милиона источних Словена, који нису желели да приме хришћанство. Али, доста историчара се не слаже са тим. Према њиховом мишљењу, то је апсурдно, јер чак и Батијева инвазија однела је много мање живота, а размере његовог разарања биле су невероватне за средњовековну Русију. Жртава је, несумњиво, било, али не у тако великом броју.Крштење Русије одвијало се током веома много година. Након Кијева, хришћанство су примили и други градови: Чернигов, Волинск, Полоцк, Туров. У том процесу, редовно су угушивани устанци, па је Ростов крштен тек крајем XI века, а у Мурому су се пагани противили томе чак све до до XII века.Скандинавија истовремено са Русијом примила хришћанствоГотово истовремено са Русијом, хришћанство су прихватиле и скандинавске земље. Данска је примила хришћанску веру оквирно 60-их година X века, а касније, 999-1000. године, хришћанство су преузели Исланд, Норвешка, Шведска, коју су источни Скандинавци дуго сматрали варварском земљом.Ако је веровати исландској саги, извесни Торвалд Кодрансон, кога су једноставно звали „Путник“, био је хришћанин и једном је стигао у Полоцк преко Кијева. Тамо је задобио кнежеву подршку и одлучио је да остане. У Полоцку је основао цркву и манастир. Сахрањен је поред цркве Св. Јована Крститеља и дуго је поштован као светац, мада нема никаквих историјских доказа за ово.Хришћанство као промена на бољеПрема мишљењу бугарског историчара Николаја Тодорова, Византија је, инспирисавши Русију да прими хришћанство, припојила је медитеранској цивилизацији која је позната као „византијска“, која је постојала у Југоисточној Европи и на Блиском истоку као синтеза античког и хришћанског наслеђа. Ово је омогућило древном руском народу да добије приступ достигнућима у филозофији, друштвеним и природним наукама, на чијим основама су Руси створили своје институције.Кнез Владимир пре примања хришћанства није баш водио хришћански живот, али, примивши хришћанску веру постао је много умеренији. Многи историчари пишу да се кнез покајао за своје грехе и надвладавао себе помоћу нове вере, тако да се ова чињеница не може сматрати фикцијом.
https://sputnikportal.rs/20220728/Krim-Vizantija-Rusija-analiza-1116708783.html
https://sputnikportal.rs/20230728/najimpresivnije-ruske-pravoslavne-svetinje-foto-1159201980.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, русија – друштво, вера, хришћанство, кнез владимир, византија, крштење
русија, русија – друштво, вера, хришћанство, кнез владимир, византија, крштење
Више од 1000 година хришћанства у Русији – како је избор кнеза Владимира променио судбину земље
Сваке године 28. јула обележава се Дан крштења Русије, дан сећања установљен у Русији у част важног историјског догађаја, који је имао значајан утицај на друштвени, духовни и културни развој народа Русије, као и на јачање руске државности.
Крштење Русије је, без преувеличавања, један од најважнијих догађаја у руској историји. Примање хришћанства као државне религије умногоме је утицало на развој државе. Може се само нагађати како би изгледала Русија да је Владимир Велики одабрао другу веру.
Званично је велики кнез превео руски народ у хришћанство 28. јула 988. године. Али, нису сви историчари сагласни са тим.
Најмасовније крштење у Русији
Велики кнез није био први који је примио хришћанску веру. Прва се крстила према византијским обичајима кнегиња Олга још 957. године, док се појединачни случајеви крштења људи бележе још много пре доласка Владимира на престо.
Историчари сматрају да је прво масовно крштење спровео 867. године патријарх Фотије.
У „Повести минулих лета“ има прича о томе како је Владимир извео тест вере. Долазили су му мисионари из разних крајева света и говорили о суштини својих религија: исламу, јудаизму и другим.
Подстицали су кнеза да прихвати њихову веру. Владимир их је слушао и постављао питања, покушавајући да разуме коју веру да изабере.
Неки историчари сматрају да је током Крштења Русије погинуло око 9 милиона источних Словена, који нису желели да приме хришћанство. Али, доста историчара се не слаже са тим. Према њиховом мишљењу, то је апсурдно, јер чак и Батијева инвазија однела је много мање живота, а размере његовог разарања биле су невероватне за средњовековну Русију. Жртава је, несумњиво, било, али не у тако великом броју.
Крштење Русије одвијало се током веома много година. Након Кијева, хришћанство су примили и други градови: Чернигов, Волинск, Полоцк, Туров. У том процесу, редовно су угушивани устанци, па је Ростов крштен тек крајем XI века, а у Мурому су се пагани противили томе чак све до до XII века.
Скандинавија истовремено са Русијом примила хришћанство
Готово истовремено са Русијом, хришћанство су прихватиле и скандинавске земље. Данска је примила хришћанску веру оквирно 60-их година X века, а касније, 999-1000. године, хришћанство су преузели Исланд, Норвешка, Шведска, коју су источни Скандинавци дуго сматрали варварском земљом.
Ако је веровати исландској саги, извесни Торвалд Кодрансон, кога су једноставно звали „Путник“, био је хришћанин и једном је стигао у Полоцк преко Кијева. Тамо је задобио кнежеву подршку и одлучио је да остане. У Полоцку је основао цркву и манастир. Сахрањен је поред цркве Св. Јована Крститеља и дуго је поштован као светац, мада нема никаквих историјских доказа за ово.
Хришћанство као промена на боље
Према мишљењу бугарског историчара Николаја Тодорова, Византија је, инспирисавши Русију да прими хришћанство, припојила је медитеранској цивилизацији која је позната као „византијска“, која је постојала у Југоисточној Европи и на Блиском истоку као синтеза античког и хришћанског наслеђа. Ово је омогућило древном руском народу да добије приступ достигнућима у филозофији, друштвеним и природним наукама, на чијим основама су Руси створили своје институције.
Кнез Владимир пре примања хришћанства није баш водио хришћански живот, али, примивши хришћанску веру постао је много умеренији. Многи историчари пишу да се кнез покајао за своје грехе и надвладавао себе помоћу нове вере, тако да се ова чињеница не може сматрати фикцијом.
