Пионирски подухват: Почело уклањање потопљених нацистичких бродова из Дунава
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Пројекат вађења потопљених нацистичких бродова из Дунава од великог је међународног значаја, будући да ће то прокрчити међународни пловни пут, а поред тога је јако комплексан и опасан посао. Нигде другде на свету се слични радови не изводе и Србија је пионир у овоме. Два брода су већ извађена, а на једном од њих је нађена огромна залиха муниције.
Директор сектора за разминирање у компанији Миленијум тим Вук Радовић укључен у пројекат објашњава за Спутњик комплексност саме процедуре вађења ратних бродова потопљених пре осамдесет година, али и значај који ће тај подухват имати за слободнији међународни речни транспорт.
На крају Другог светског рата немачка ратна флота се повлачила Дунавом узводно и када је Црвена армија кренула да их сустиже, они су наменски и плански потапали своје бродове на Дунаву, да би зауставили напредовање Црвене армије. Данас се у Дунаву налази 21 потопљени немачки брод и Србија је кренула да их „пеца“.
Ту има више од сто бродова који су потопљени и на румунској и на српској страни. Тема овог пројекта јесте, за почетак, вађење двадесет једног брода који тренутно највише сметају међународном пловном путу који се налази на Дунаву. Сви ти бродови се налазе изнад коте 23-20 која представља тачку до које морамо да очистимо речно дно, како би међународни пловни пут био слободан, каже Радовић.
Румунска обала Дунава, наспрам Голупца
© Sputnik / Бранкица Ристић
Како се извлаче бродови
Пре извлачења урађена је комплетна хидрографија читавог дела речног дна на коме ће се обављати радови, а како истиче наш саговорник, прибављањем свих потребних података добија се комплетна слика речног дна, где се шта налази и како изгледа у високим резолуцијама - након тога следи опасни део посла.
Радовић прецизира да се након припремних радњи шаљу рониоци деминери. То је екипа која ради техничко извиђање бродова, како би поред снимака сазнали и уживо какви су ти бродови, шта могу да виде на и око њих, да ли постоје неексплодирана убојита средства или други опасни остаци из рата.
Када смо добили све те податке, онда смо направили пројекте за извлачење бродова. У овој првој фази решавамо четири брода и то на три метода. Један је вађење пловила, други је сечење и вађење, а трећи је поткопавање бродова како би били испод потребне коте. Када је реч о ова четири брода на којима тренутно радимо, два су извађена, а два ћемо поткопати, јер се налазе на малој удаљености од коте која треба да буде слободна“, описује процедуру саговорник Спутњика.
Ронилац
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Шта после са олупином
Како каже, када се брод деминира и извади на копно, поставља се на понтон, а ту се поново проверава да ли постоји опасност од експлозије, након чега се премешта на одабрану сувоземну локацију и зове Завод за заштиту споменика културе.
Завод шаље људе на терен да провере да ли је брод од важности за њих или не. Уколико јесте, пловило се њима препушта, а уколико није, налази се начин на који ће се уклонити. То да ли се ради о историјски важној ствари је на њима, ми не одлучујемо о судбини пловила, то одлучује држава.
Наш саговорник нам препричава и занимљиву, али опасну ситуацију до које је дошло приликом извлачења другог брода.
Пловило које је сада извађено је ловац од четрнаест метара. Када смо кренули да га извлачимо напоље, установили смо да је претежак и да је кренуо крмом да претеже. Хтели смо да установимо шта је унутра и када смо га отворили, видели смо да је пун муниције и експлозивних остатака из рата. У питању је био велики број сандука са муницијом, ручним гранатама и пушкама из Другог светског рата.
Из овог разлога, између осталог, битно је, наглашава Радовић, имати способан и професионалан тим који обезбеђује читав подухват.
На овом месту брзина Дунава је 6 метара у секунди, зарон је скоро немогућ, па су рониоци морали све време да буду везани канапима
© Фото : Спутњику уступио Millennium Team
Специфична ситуација
Пројекат извлачења бродова има уговорну дужину од пет година, али се може продужити у зависности од ситуације на терену. Ово је, објашњава Радовић, један од најкомплекснијих пројеката оваквог типа на целом свету. Нико се до сада није сусретао са сличним подухватом, будући да се ради о специфичној ситуацији намерно потопљених пловила из Другог светског рата.
Нешто слично постоји у Темзи где се налази један брод пун муниције, који и даље не смеју да дирају, а који је у истом периоду потопљен. Ми овде имамо 21 брод, од којих су два већ извађена.
Пројекат је добио конзорцијум фирме Миленијум тим, укључен је Центар за разминирање Републике Србије који је писао пројекат за деминирање и уклањање свих врста експлозија и убојитих средстава, а на њему раде Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, као и Европска инвестициона банка.
Погледајте и:
