Европа објављује рат Русији тако што тврди да није у рату
© Sputnik / Sergey Bobylev
/ Пратите нас
То што Жозеп Борељ у истој реченици позива чланице ЕУ да дозволи кијевском режиму да европским оружјем изводи ударе на територију Русије, а каже да ЕУ са Русијом није у рату може звучати парадоксално. Међутим, Борељ тако нешто може да каже јер је он отеловљење лицемерја.
Борељ инсистира да својим речима обликује реалност и када је нешто што би по сваком реалном мерилу било рат против Русије, он ће да каже да то није тако зато што он тако каже, наводи новинар и колумниста Небојша Малић.
Борељ је, подсећамо, пред почетак састанка шефова дипломатија чланица Уније, на коме није постигнута сагласност о укидању свих ограничења за Кијев за ударе на руску територију, изјавио да нико не жели да буде у рату с Русијом, али је позвао чланице земље ЕУ да дозволе Кијеву да изводи ударе европским оружјем на територији Русије.
„Чак и ако разматрамо могућност извођења удара на територији Русије, ми нисмо у рату са Русијом, нико не жели да буде у рату с Русијом. Ми једноставно подржавамо Украјину“, рекао је он.
Врхунски лицемер
Према Малићевим речима, Борељ је врхунски лицемер.
„Он мисли да ако каже да нешто није тако, да то стварно није тако. Сетимо се да је то човек који је Европу дефинисао као башту која мора да се штити од џунгле остатка света и да за њу важе друга правила. То је један од најбољих доказа како лицемерно размишља. Мислим да ће нам недостајати када оде, зато што је довољно арогантан да каже, да излане то што мисли“, истиче он.
Није Борељ једини у Европи који мисли на овакав начин, сви европски политичари сматрају да финансирање, наоружавање и обезбеђивање обавештајних података није ратовање, а по свим мерилима јесте, додаје Малић.
„Једино што их вади у целој овој причи јесте да су Руси спремни да толеришу ту фантастику јер им сво то западно наоружање у ствари није нека велика претња. Али, питање је када ће то стрпљење да се примакне свом крају, и онда ће да буде „јао, шта нам урадисте, требало је нешто да кажете!““.
Борељ признаје да су европске залихе наоружања истрошене и да би државе требало да их попуне, наводећи да циљ од милион комада муниције калибра 155 милиметара још увек није достигнут, али да се сада производи 700 000 комада муниције овог калибра.
Малић сматра да би шпански истраживачки новинари требало да истраже у шта је Борељ уложио свој новац и не би га зачудило, како каже, да се испостави да је силне новце уложио у производњу оружја или муниције.
Тужна је чињеница да је Европа деиндустријализована као део уклапања у нови амерички светски поредак базиран на такозваним правилима и сад не може да произведе муницију све и да хоће, каже наш саговорник.
„А то што је у Украјину послала све што је имала и никакву разлику на терену није направила, то би нормалном свету требало да буде доказ да нешто не функционише како треба. Нажалост, људима који нису спремни да региструју физичку реалност онакву каква јесте, него сматрају да је могу променити својим речима и мислима, то не помаже“, додаје он.
Евробирократија – хоботница где један пипак не зна шта ради други
Шеф европске дипломатије заложио се такође за формирање координационог центра за пружање војне помоћи, чије би седиште било у Украјини, док се слање војних инструктора Кијеву не разматра.
За Малића, ради се о настојању бриселске бирократије да успостави још једну бирократску структуру која ће трајати вечно, налик на привремене институције за спровођење мира у БиХ, које постоје скоро тридесет година и нико нема намеру да укине та тела иако су непотребна.
Бриселска бирократија је пре седамдесетак година почела од бављења практичним стварима. Међутим, претворила се у хоботницу где један пипак не зна шта ради други, а сваког дана све је више бирократских послова које неко мора да плаћа.
Координациони центар за помоћ Украјини био би формиран по истом, бирократском принципу: неко ће седети у Кијеву и примати велике паре за потписивање некаквих извештаја.
„Али, ако нема шта да се шаље, онда нема шта ни да се координише. Мислим да је то пројекат за ухлебљење неких неспособних синова, ћерки, рођака, пријатеља, као што Брисел иначе ради. Не мислим да ће то направити било какву разлику на терену.“, констатује наш саговорник и додаје да се ради о типичном размишљању евробирократа – направити комисију и на грбачу пореских обвезника накачити још некога.
Погледајте и:
