Нови лидери ЕУ – тврдо против Русије, спремају се за рат, а против су проширења – где је ту Србија
19:19 18.09.2024 (Освежено: 19:20 18.09.2024)
© Sputnik / Алексей Витвицкий
/ Пратите нас
Нови састав Европске комисије одражава актуелне геополитичке интересе који доминирају Европском унијом и који одражавају актуелну политику везану за украјинску кризу. Ради се о наставку тзв. „источне политике“ – политике подршке кијевском режиму, као и политике санкција и притисака на Русију.
Зато је најважније место у комисији и добила представница Балтика – Каја Калас, до скоро председница владе Естоније, објашњава спољнополитички аналитичар и дипломата др Зоран Миливојевић.
Јачање тврде струје
„Друго важно место, финансије, добио је представник Пољске. Према томе, то је та политика, коју одражава и сам избор нове/старе председнице, која се у основи залаже за наставак политике подршке Украјини по сваку цену“, каже он.
Састав нове Европске комисије не значи само наставак старе политике, он показује и јачање тврде струје, у којој доминирају балтичке и сверноевропске државе, додаје Миливојевић.
Према речима Александра Лукића из Института за политичке студије, избор Каје Калас говори о томе да избор Европске комисије не одражава став грађана Уније. Већинско опредељење грађана је мир и договор са Русијом.
„Избор Каје Калас говори да ће Европска унија водити другачију политику од те, а која је, заправо, у складу са интересима Вашингтона. То ми говори да је Европска унија веома подређена и у некој врсти вазалног односа према САД. Чини се да Вашингтон бира кадрове у Европској комисији“, констатује он.
Проширење – давно истрошена прича
Избор Марте Кос за комесара за проширење показује да се политика проширења враћа на агенду Брисела, сматра Миливојевић.
„То показује покушај да се врати на ону ранију политику, која је била усмерена ка проширењу. Она ће доминирати кроз избор комесара за спољну политику и безбедност, а такозвани Западни Балкан, кроз избор новог комесара из региона, који треба да успостави баланс и да до знања да Западни Балкан није запостављен“, наводи он.
Са друге стране, Лукић у избору Марте Кос види исто оно што види и у избору Каје Калас – на тако важна места изабрани су представници малих и неутицајних држава, док је проширење, према његовом мишљењу, „одавно потрошена ствар“.
У том смислу, Марта Кос се неће ни о чему питати, она само треба да извршава налоге.
„Рекао бих да персонална решења не значе ништа – неко други одлучује какву ће Брисел водити спољну политику и како ће изгледати политика проширења“, категоричан је наш саговорник.
Чини се да ће и политика проширења бити усмерена у контексту политике према Русији – све ће се чинити тако да се појача фронт према Русији, што, како Лукић објашњава, значи да ће Украјина, Молдавија и Грузија бити земље које ће ЕУ врло радо приближити себи, a можда их чак и прими у чланство ако буде у могућности.
„Мислим да чак ни Вашингтон сада нема снаге да их одмах прикључи ЕУ, а поготово не Украјину, за коју је велико питање да ли ће уопште постојати. Али, у оквиру фронта према Русији, веома је важно да се те земље приближавају Бриселу колико је год могуће, јер се и сама ЕУ користи као инструмент непријатељске политике према Русији“, истиче Лукић.
Што се бивших југословенских земаља које нису чланице уније тиче, он сматра да неће бити помака ка чланству.
„Можда може бити разлике у односу на Црну Гору, уколико им се њено чланство наметне као потреба због географског положаја Црне Горе, луке Бар и проласка НАТО трупа. Дакле, ако Црна Гора буде потребна у војном и геостратешком смислу, онда ће је мало више приближити“, сматра Лукић.
Комисија под председништвом Фон дер Лајенове, иако личи, још није ратна влада – она је влада која би ЕУ требало да припрема за рат који је на видику.
„Да ли ће до рата уопште доћи, видећемо, али очигледно је да Вашингтон припрема Унију да ратује за његове интересе. До сада, то је била само Украјина, док су остале државе само помагале њене напоре. Међутим, сада се види да Кијев не може да изнесе тај посао и да ће можда бити потребно да цела Европа ратује за америчке интересе, односно њене дубоке државе“, закључује Лукић.
Погледајте и:
