Како Бајина Башта чува ћирилицу – лекција за остале
17:50 21.09.2024 (Освежено: 18:57 21.09.2024)
© Фото : Уступљено Спутњику/Општина Бајина Башта
Пратите нас
Бајина Башта је у последњих неколико година заслужила титулу српске престонице ћирилице, а то не дугује само својој историји и прошлости, већ и непрекидном залагању њених грађана и њихове тежње да се у блиској будућности ћирилица не чува у лингвистичким резерватима и историјским уџбеницима, већ да се њоме користе сви Срби и све српске институције.
Недавно је министар културе Никола Селаковић рекао је да брига о српском језику и писму није флоскула и најавио низ корака у наредном периоду на заштити ћирилице. Поред тога што ће Влада Србије од 1. јануара следеће године у јавним набавкама свих буџетских корисника почети да набавља искључиво двоазбучне тастатуре, најављено је и да ће за потребе јавних библиотека држава искључиво откупљивати ћириличка издања књига. Министарство културе ће такође изаћи и са великим конкурсом за дизајн нових ћириличких фонтова, како би заинтересовали младе дизајнере и примењене уметнике да раде на изради нових облика писања српског матерњег писма.
За разлику од многих места, али и институција у Републици Србији, Бајина Башта ћирилицу негује и чува већ годинама, служећи осталима за пример. Бајнобаштанин Синиша Спасојевић је председник одбора Ћириличне баштине и иницијатор оснивања Музеја ћирилице, а он за Спутњик говори чиме је његов град заслужио епитет престонице ћирилице.
Вековни чувари ћирилице
Све што се на очувању српског писма ради у Бајиној Башти исходиште има у манастиру Рача и чувеној Рачанској књижевно-преписивачкој школи. Она је, објашњава Спасојевић, у овом крају функционисала вековима, а калуђери Рачани су у најтежим временима, под османском окупацијом, у близини центра Бајине Баште, преписивали књиге и чували писменост. После Велике сеобе Срба, калуђери-преписивачи су постали зачетници савремене српске писмености.
Други разлог што се ова регија везује за ћирилицу је из новије историје Срба. За време Другог светског рата, у манастиру Рачи је чувано и сачувано Мирослављево јеванђеље – најзначајнија српска ћириличка књига.
Мирослављево јеванђеље
© Sputnik / Дејан Симић
Спасојевић сматра да је трагедија што сада, када су османска и времена окупације из Првог и Другог светског рата прошла, Срби допуштају себи да ћирилица буде све мање присутна у њиховом друштву. Сваког окупатора и окупацију је следила и забрана ћирилице, а данас, иако тога нема, постоји потреба да се Срби боре за своје писмо.
Ћирилична баштина
Скупштина општине Бајина Башта је 2019. године једногласно усвојила декларацију о заштити и неговању ћирилице која је послужила као основ за касније мере везане за њену заштиту. На основу те декларације је врло брзо установљена и манифестација „Ћирилична баштина“, која је у последњих неколико година стекла национални статус, а бројне личности из света српске културе и језика посетиле су и учествовале у њој.
Спасојевић каже да су у оквиру „Баштине“ одржана бројна предавања и научни скупови на тему ћирилице и њене заштите, уз програме који су били окренути ка млађој популацији, како би се и деци приближио значај коришћења ћирилице.
Ћирилична баштина се увек одржава у мају, око дана Светих Ћирила и Методија, а ове године ју је отворио министар културе Никола Селаковић. Пре две године је у центру Бајине Баште отворен кутак посвећен деци. То је парк ћирилице са игралиштем и клупама у облику књига, са цитатима српских великана посвећених језику и писму. Ту смо поставили и табле како би се најмлађи можда и по први пут упознали са азбуком, историјатом ћирилице и Рачанском књижевно-преписивачком школом, рекао је Спасојевић за Спутњик.
Парк ћирилице, Бајина Башта
© Фото : Уступљено Спутњику/Општина Бајина Башта
Музеј ћирилице
Поред Ћириличне баштине, већ три године за редом се организује и спортско-рекреативна манифестација – Ћирилична бициклијада. Њена траса повезује „ћириличке тачке“ у Бајиној Башти и иде од Парка ћирилице, поред Дома ћирилице, па до манастира Рача. Наш саговорник каже да бициклијада из године у годину привлачи све већи број како суграђана тако и гостију, а посебно деце и младих.
Оно што је круна свих активности у Бајиној Башти јесте изградња првог српског Музеја ћирилице, који ће да буде део целине зване Дом ћирилице. Проше године смо као општина Бајина Башта добили од министарства културе 17 милиона динара за комплетну реконструкцију старе школе у Рачи, која нажалост већ дуго времена нема ђаке. То је једно веома лепо архитектонско здање и захваљујући тим средствима зграда је комплетно обновљена од темеља до крова и прилагођена за потребе будућег музеја.
Спасојевић сматра да су потребне озбиљне мере које би ћирилици вратиле статус који она заслужује, јер је, како каже, ћирилица везана за српски идентитет и представља један од стубова српског постојања, поред тога што је и сведок континуитета наше писмености.
Бајина Башта
© Sputnik / Предраг Васиљевић
Оно што је нама жеља и циљ јесте да кроз мере и законска решења дођемо до тога да се на српским улицама читају ћирилични натписи, а да ове активности које сада спроводимо у Бајиној Башти остану као манифестације, али да немамо више потребу да говоримо да је ћирилица угрожена и да се стално трудимо да је заштитимо. Циљ је да дођемо до ситуације у којој је нормално да сваки дан и у свакој прилици Срби пишу ћирилицом.
Учите од њих
Спасојевић истиче да је све оно шта се у Бајиној Башти ради, укључујући манифестације, музеј и парк, нешто што је везано и за Бајину Башту и за њену прошлост, као и историју манастира Рача и да су ту сви корени њихових активности. Он сматра да је много важније да, невезано за Бајину Башту, сви градови и општине у Србији и Републици Српској исти принцип крену да примењују на свом нивоу, а да све промене везане за коришћење ћирилице крену са нивоа државе.
Оно што се од нас може преписати јесу те неке мере и активности које су највише окренуте ка деци и најмлађима. Искрено није лако заинтересовати младе и пробудити у њима свест и жељу да стално користе ћирилицу, јер је лакше користити латиницу и препустити се модерном току и дигиталним погодностима. Ипак, нама је драго када видимо да оно шта радимо има одјека и да се људи полако окрећу коришћењу ћирилице и да ту свест о потреби коришћења ћирилице примењују у конкретним примерима.
Спасојевић закључује да није важно само причати и правити различите манифестације, посећивати музеје и паркове, већ је важно променити код себе у глави саму свест и схватити да не постоји добар изговор зашто не користимо ћирилицу, јер је сваки изговор за то – лош изговор.
Погледајте и:
