https://sputnikportal.rs/20240924/naucnici-upozoravaju-na-tihu-pandemiju-1177606258.html
Научници упозоравају на „тиху пандемију“
Научници упозоравају на „тиху пандемију“
Sputnik Србија
Свет се налази усред кризе отпорности на антибиотике која доприноси смрти скоро 5 милиона људи годишње. Али бактерије нису једини мутирајући патогени који... 24.09.2024, Sputnik Србија
2024-09-24T15:03+0200
2024-09-24T15:03+0200
2024-09-24T15:03+0200
наука и технологија
наука и технологија
медицина
гљивице
инфекција
бактерије
вируси
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/07/05/1158134130_0:177:3011:1871_1920x0_80_0_0_0f7714ab3279f7ca560f556c07b4627f.jpg
Гљивичне инфекције се такође прилагођавају ван граница наше медицине, изазивајући „тиху пандемију“ коју, како наводе научници, треба хитно решити.„Опасност од гљивичних патогена и отпорности на гљивице, иако је то глобално све већи проблем, изостављена је из дебате“, објашњава молекуларни биолог Норман ван Рајн са Универзитета у Манчестеру у Великој Британији.Овог септембра у Њујорку Уједињене нације су домаћин састанка на тему отпорности на антимикробне лекове, који укључује разговоре о отпорним бактеријама, гљивицама, вирусима или паразитима.Уочи овог догађаја, ван Рајн и међународни тим научника позивају владе, истраживачку заједницу и фармацеутску индустрију да „гледају даље од бактерија“.Гљивичне инфекције, како кажу, изостављене су из превише иницијатива за борбу против отпорности на антимикробне лекове.Без хитне пажње и акције, неке посебно опасне гљивичне инфекције које већ заражавају 6,5 милиона годишње и односе 3,8 милиона живота годишње, могле би постати још горе.„Несразмерно велики фокус на бактеријама је забрињавајући јер су многи проблеми са резистенцијом на лекове током протеклих деценија били резултат инвазивних гљивичних обољења, која су у великој мери недовољно препознате од стране заједнице и влада“, пишу ван Рајн и његове колеге из релеватних институција у Кини, Холандији, Аустрији, Аустралији, Шпанији, Великој Британији, Бразилу, САД, Индији, Турској и Уганди.Светска здравствена организација је 2022. објавила листу приоритетних патогена гљивица – „први глобални напор да се систематски дају приоритети гљивичним патогенима“.Патогени који се сматрају најопаснијим по људско здравље укључују Aspergillus fumigatus, који потиче од буђи и инфицира респираторни систем; Candida, која може изазвати гљивичну инфекцију; Nakaseomyces glabratus, који може инфицирати урогенитални тракт или крвоток; и Trichophyton indotineae, који могу заразити кожу, косу и нокте.Највише су угрожени старији људи или они са ослабљеним имунитетом.У поређењу са бактеријама или вирусима, гљивице су сложенији организми, по својој грађи најсличније животињама, што научницима чини тежом и скупљом могућност да развију лек који убија ћелије гљивица без оштећења других важних ћелија у телу.„За лечење дубоких или инвазивних гљивичних инфекција, доступне су само четири системске антигљивичне класе и резистенција је сада правило, а не изузетак за оне тренутно доступне класе“, пишу аутори студије која је објављена у часопису Лансет.У последњих неколико деценија, неколико обећавајућих нових антимикотика је изашло на видело, али „трку у наоружању“ између патогена и лекова делимично убрзава агрохемијска индустрија.„Чак и пре него што [ови лекови] стигну на тржиште након година развоја и клиничких испитивања, агрохемијска индустрија је развила фунгициде са сличним начинима деловања, што је резултирало унакрсном резистенцијом за критичне приоритетне патогене“, објашњавају научници."Противгљивична заштита је неопходна за сигурност хране. Питање је, како да уравнотежимо сигурност хране са способношћу да третирамо садашње и будуће отпорне гљивичне патогене?"То је загонетка о којој се дуго расправљало за антибиотике, али не толико за антимикотике. Ван Рајн и његов тим препоручују глобални споразум о ограничавању одређених антифунгалних лекова на специфичне сврхе, као и прописе како би се уравнотежила безбедност хране и здравље.Састанак УН у септембру "мора послужити као полазна тачка" за оркестриран и разнолик приступ отпорности на антимикробне лекове, закључују истраживачи, преноси Сајенс алерт.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, медицина, гљивице, инфекција, бактерије, вируси
наука и технологија, медицина, гљивице, инфекција, бактерије, вируси
Научници упозоравају на „тиху пандемију“
Свет се налази усред кризе отпорности на антибиотике која доприноси смрти скоро 5 милиона људи годишње. Али бактерије нису једини мутирајући патогени који треба да нас брину.
Гљивичне инфекције се такође прилагођавају ван граница наше медицине, изазивајући „тиху пандемију“ коју, како наводе научници, треба хитно решити.
„Опасност од гљивичних патогена и отпорности на гљивице, иако је то глобално све већи проблем, изостављена је из дебате“, објашњава молекуларни биолог Норман ван Рајн са Универзитета у Манчестеру у Великој Британији.
Овог септембра у Њујорку Уједињене нације су домаћин састанка на тему отпорности на антимикробне лекове, који укључује разговоре о отпорним бактеријама, гљивицама, вирусима или паразитима.
Уочи овог догађаја, ван Рајн и међународни тим научника позивају владе, истраживачку заједницу и фармацеутску индустрију да „гледају даље од бактерија“.
Гљивичне инфекције, како кажу, изостављене су из превише иницијатива за борбу против отпорности на антимикробне лекове.
Без хитне пажње и акције, неке посебно опасне гљивичне инфекције које већ заражавају 6,5 милиона годишње и односе 3,8 милиона живота годишње, могле би постати још горе.
„Несразмерно велики фокус на бактеријама је забрињавајући јер су многи проблеми са резистенцијом на лекове током протеклих деценија били резултат инвазивних гљивичних обољења, која су у великој мери недовољно препознате од стране заједнице и влада“, пишу ван Рајн и његове колеге из релеватних институција у Кини, Холандији, Аустрији, Аустралији, Шпанији, Великој Британији, Бразилу, САД, Индији, Турској и Уганди.
Светска здравствена организација је 2022. објавила листу приоритетних патогена гљивица – „први глобални напор да се систематски дају приоритети гљивичним патогенима“.
Патогени који се сматрају најопаснијим по људско здравље укључују Aspergillus fumigatus, који потиче од буђи и инфицира респираторни систем; Candida, која може изазвати гљивичну инфекцију; Nakaseomyces glabratus, који може инфицирати урогенитални тракт или крвоток; и Trichophyton indotineae, који могу заразити кожу, косу и нокте.
Највише су угрожени старији људи или они са ослабљеним имунитетом.
У поређењу са бактеријама или вирусима, гљивице су сложенији организми, по својој грађи најсличније животињама, што научницима чини тежом и скупљом могућност да развију лек који убија ћелије гљивица без оштећења других важних ћелија у телу.
„За лечење дубоких или инвазивних гљивичних инфекција, доступне су само четири системске антигљивичне класе и резистенција је сада правило, а не изузетак за оне тренутно доступне класе“, пишу аутори
студије која је објављена у часопису Лансет.
У последњих неколико деценија, неколико обећавајућих нових антимикотика је изашло на видело, али „трку у наоружању“ између патогена и лекова делимично убрзава агрохемијска индустрија.
„Чак и пре него што [ови лекови] стигну на тржиште након година развоја и клиничких испитивања, агрохемијска индустрија је развила фунгициде са сличним начинима деловања, што је резултирало унакрсном резистенцијом за критичне приоритетне патогене“, објашњавају научници.
"Противгљивична заштита је неопходна за сигурност хране. Питање је, како да уравнотежимо сигурност хране са способношћу да третирамо садашње и будуће отпорне гљивичне патогене?"
То је загонетка о којој се дуго расправљало за антибиотике, али не толико за антимикотике. Ван Рајн и његов тим препоручују глобални споразум о ограничавању одређених антифунгалних лекова на специфичне сврхе, као и прописе како би се уравнотежила безбедност хране и здравље.
Састанак УН у септембру "мора послужити као полазна тачка" за оркестриран и разнолик приступ отпорности на антимикробне лекове, закључују истраживачи,
преноси Сајенс алерт.
