https://sputnikportal.rs/20241005/veliko-arheolosko-otkrice-u-novgorodu-srebrni-novac-i-nakit-iz-10-veka-1178032424.html
Велико археолошко откриће у Новгороду: Сребрни новац и накит из 10. века
Велико археолошко откриће у Новгороду: Сребрни новац и накит из 10. века
Sputnik Србија
У Новгороду је откривено велико налазиште средњовековног блага. Пред научницима је напоран рад на изучавању артефаката, али већ сада је сасвим јасно: налазиште... 05.10.2024, Sputnik Србија
2024-10-05T18:10+0200
2024-10-05T18:10+0200
2024-10-05T18:18+0200
русија
русија
наука
археологија
сребро
велики новгород
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/05/1178031297_0:89:3325:1959_1920x0_80_0_0_c8237f4ae9792b9e777c3eab3ad0f16a.jpg
Археолози имају обичај да кажу да колико год да прошире терен и налазишта они ипак остају само једна мала кључаоница кроз коју човек може да покуша да истражи прошлост. Културни слојеви се у Новгороду проучавају деценијама, а истражено је свега три одсто територије.Ипак, археолози Института при Руској академији наука су имали среће овог лета јер су на једном малом простору, предвиђеном за приватну вилу у историјском делу града, открили остатке средњовековне бољарске насеобине, рукопис на брезовој кори, сребрну полугу и лобању.Али, највеће изненађење било је благо из 10. века: 1.800 целих сребрних новчића или делова новчића, преко осамдесет комада сребрног накита. Укупна тежина блага је око три килограма.Међу пронађеним предметима сви имају своје аналоге али то не умањује њихову јединственост, рекао је шеф Института археологије Николај Макаров.Новчићи су из разних делова света: денаријуси из времена римског цара Отона Првог, десет византијских новчића и дирхеми из различитих муслиманских држава, од данашње Турске до Централне Азије, где су били рудници сребра.Најстарија пронађена монета је искована 975. године у Самарканду, али анализа делова пронађених делова новчића могла би да покаже да има и старијих.Највећи део откривеног женског накита направљен је у Скандинавији или по угледу на накит из тог дела Европе.У изради накита коришћена је и филигранска техника.У та времена постојала су два пута која су повезивала различите делове Евроазије: дњепарски и волшки и оба су се укрштала у Новгороду.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, наука, археологија, сребро, велики новгород
русија, наука, археологија, сребро, велики новгород
Велико археолошко откриће у Новгороду: Сребрни новац и накит из 10. века
18:10 05.10.2024 (Освежено: 18:18 05.10.2024) У Новгороду је откривено велико налазиште средњовековног блага. Пред научницима је напоран рад на изучавању артефаката, али већ сада је сасвим јасно: налазиште баца додатно светло на доба древне Русија.
Археолози имају обичај да кажу да колико год да прошире терен и налазишта они ипак остају само једна мала кључаоница кроз коју човек може да покуша да истражи прошлост. Културни слојеви се у Новгороду проучавају деценијама, а истражено је свега три одсто територије.
Ипак, археолози Института при Руској академији наука су имали среће овог лета јер су на једном малом простору, предвиђеном за приватну вилу у историјском делу града, открили остатке средњовековне бољарске насеобине, рукопис на брезовој кори, сребрну полугу и лобању.
Али, највеће изненађење било је благо из 10. века: 1.800 целих сребрних новчића или делова новчића, преко осамдесет комада сребрног накита. Укупна тежина блага је око три килограма.
Међу пронађеним предметима сви имају своје аналоге али то не умањује њихову јединственост, рекао је шеф Института археологије Николај Макаров.
Новчићи су из разних делова света: денаријуси из времена римског цара Отона Првог, десет византијских новчића и дирхеми из различитих муслиманских држава, од данашње Турске до Централне Азије, где су били рудници сребра.
Најстарија пронађена монета је искована 975. године у Самарканду, али анализа делова пронађених делова новчића могла би да покаже да има и старијих.
Највећи део откривеног женског накита направљен је у Скандинавији или по угледу на накит из тог дела Европе.
У изради накита коришћена је и филигранска техника.
„Реч је о ремек делима тог времена“, наводи један од сарадника Института Ирина Зајцева.
У та времена постојала су два пута која су повезивала различите делове Евроазије: дњепарски и волшки и оба су се укрштала у Новгороду.
„Кроз древну руску државу речним путевима су се пребацивале тоне сребра са Истока на Запад, преко Скандинавије у Европу“, навео је руководилац експедиције Института у Новгороду Петар Гајдуков.
