https://sputnikportal.rs/20241006/sta-povezuje-asteroide-mrave-i-gljivice-naucnici-dosli-do-interesantnog-otkrica-1178051278.html
Шта повезује астероиде, мраве и гљивице: Научници дошли до интересантног открића
Шта повезује астероиде, мраве и гљивице: Научници дошли до интересантног открића
Sputnik Србија
Откако су баште гљивица код мрава први пут описане пре 150 година, ентомолози су открили 247 врста мрава који се старају о њима и ослањају на овај гљивични... 06.10.2024, Sputnik Србија
2024-10-06T23:10+0200
2024-10-06T23:10+0200
2024-10-06T23:10+0200
наука и технологија
наука и технологија
живи свет и генетика
мрави
гљивице
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/08/0c/1123194445_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_e6f19c65a9bfd402e9e2e79a2bb1a2e9.jpg
Да ли сте знали да су неки од најревноснијих „баштована“ на свету дугачки само - неколико милиметара? Амерички листорезни мрави на пример, одсецају делове листова, односе их у своја легла и свежим зеленишем хране гљивице, о којима пажљиво брину у специјалним коморама са контролисаним климатским условима.Баш као што људи не могу да једу сено којим хране стоку, мрави не могу да једу лишће – али једу гљивице које се развијају помоћу њега.Стотине врста мрава узгајају гљивице и студије о еволуцији мрава сугеришу да се та адаптација десила пре више десетина милиона година. Научници су сад изоштрили ту слику укључујући и породично стабло гљивица. Прецизно је одређен период почетак тог партнерства и сугерисан је изненађујући катализатор: астероид који је убио диносаурусе пре 66 милиона година, пише портал Сајенс.Откако су баште гљивица код мрава први пут описане пре 150 година, ентомолози су открили 247 врста мрава који се старају о њима и ослањају на овај гљивични принос ради опстанка.Истраживачи претпостављају да мрави потичу од заједничког претка који је касније еволуирао у посебне врсте које узгајају различите типове гљивица. Међутим, породична стабла гљивица су мање прецизна и потпуна него у случају мрава.Сад су се истраживачи окренули недавном напретку у генетској анализи гљивица ради откривања генома 475 врста – од којих већину узгајају мрави – и корена њиховог запетљаног породичног стабла. Такође су креирали пратеће филогенетско стабло 276 врста мрава. Свеукупно, ове врсте представљају више од 30 година теренског рада, каже Тед Шулц, ентомолог из Смитсонијана. Филогеније су калибриране са фосилним сведочанствима у циљу утврђивања старости.Пошто су оба стабла датирана, повезани су познати парови мрав-гљивица и направљен је редослед кључних догађаја у њиховој еволуцији. Идентификована су поклапања између оба стабла.Групе мрава и гљивица укључене у узгајање појавиле су се пре око 66 милиона година, што се попудара да ударом астероида који је довео до истребљења диносауруса и многих других врста.Тај катаклимични удар произвео је облаке крхотина који су блокирали фотосинтезу широм планете током неколико месеци, можда чак и година. Била је то катастрофа за већину организама, укључујући биљке и животиње које их једу – али не за све. Развој гљивица које разлажу биљни материјал био је на врхунцу.Истраживачи кажу да су мрави који су већ развили лабав однос са гљивицама били спремни да искористе тај нови обилни извор хране. Има смисла да је узгајање еволуирало кад је биљака било мало, а гљивица у изобиљу.Филогенија гљивица сугерише да је до развоја те иновације дошло не једном, већ двапут након катастрофе. Током првих неколико милиона година, мрави су узгајали гљивице из дивљине. Затим, пре око 27 милиона година, подгрупа мрава је потпуно доместиковала своје гљивичне култиваре, баш као што су људи учинили са већином својих основних намирница, које су сад далеко од дивљих коренова.Међу потпуно доместикованим гљивицама је Leucoagaricus gongylophorus, врста коју већина листорезних мрава воли због веома хранљивих тела.Почетак доместикације подудара се са периодом глобалног захлађења, кад су суше у Јужној Америци створиле велике суве травнате области широм раније влажног, шумског терена. Док су се мрави који узгајају гљивице прилагођавали сувљим условима, вероватно су носили гљивице са собом у нова станишта. Тако су гљивице изгубиле контакт са својим генским фондовима и дошло је до доместикације, у суштини потпуне зависности од мрава.Иако научници не могу доказати да је удар астероида изазвао овај однос, чињеница је да исти „леп образац“ произилази из два посебна скупа података подупире тај сценарио – еволуција обе групе је повезана са истим периодима еволуционог преврата, чији утицај можемо видети и данас.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, живи свет и генетика, мрави, гљивице, друштво
наука и технологија, живи свет и генетика, мрави, гљивице, друштво
Шта повезује астероиде, мраве и гљивице: Научници дошли до интересантног открића
Откако су баште гљивица код мрава први пут описане пре 150 година, ентомолози су открили 247 врста мрава који се старају о њима и ослањају на овај гљивични принос ради опстанка. Сада се разматра теорија да би удар астероида пре 66 милиона година могао бити разлог што су мрави постали - баштовани.
Да ли сте знали да су неки од најревноснијих „баштована“ на свету дугачки само - неколико милиметара? Амерички листорезни мрави на пример, одсецају делове листова, односе их у своја легла и свежим зеленишем хране гљивице, о којима пажљиво брину у специјалним коморама са контролисаним климатским условима.
Баш као што људи не могу да једу сено којим хране стоку, мрави не могу да једу лишће – али једу гљивице које се развијају помоћу њега.
Стотине врста мрава узгајају гљивице и студије о еволуцији мрава сугеришу да се та адаптација десила пре више десетина милиона година. Научници су сад изоштрили ту слику укључујући и породично стабло гљивица. Прецизно је одређен период почетак тог партнерства и сугерисан је изненађујући катализатор: астероид који је убио диносаурусе пре 66 милиона година,
пише портал Сајенс.
Откако су баште гљивица код мрава први пут описане пре 150 година, ентомолози су открили 247 врста мрава који се старају о њима и ослањају на овај гљивични принос ради опстанка.
Истраживачи претпостављају да мрави потичу од заједничког претка који је касније еволуирао у посебне врсте које узгајају различите типове гљивица. Међутим, породична стабла гљивица су мање прецизна и потпуна него у случају мрава.
Сад су се истраживачи окренули недавном напретку у генетској анализи гљивица ради откривања генома 475 врста – од којих већину узгајају мрави – и корена њиховог запетљаног породичног стабла. Такође су креирали пратеће филогенетско стабло 276 врста мрава. Свеукупно, ове врсте представљају више од 30 година теренског рада, каже Тед Шулц, ентомолог из Смитсонијана. Филогеније су калибриране са фосилним сведочанствима у циљу утврђивања старости.
Пошто су оба стабла датирана, повезани су познати парови мрав-гљивица и направљен је редослед кључних догађаја у њиховој еволуцији. Идентификована су поклапања између оба стабла.
Групе мрава и гљивица укључене у узгајање појавиле су се пре око 66 милиона година, што се попудара да ударом астероида који је довео до истребљења диносауруса и многих других врста.
Тај катаклимични удар произвео је облаке крхотина који су блокирали фотосинтезу широм планете током неколико месеци, можда чак и година. Била је то катастрофа за већину организама, укључујући биљке и животиње које их једу – али не за све. Развој гљивица које разлажу биљни материјал био је на врхунцу.
Истраживачи кажу да су мрави који су већ развили лабав однос са гљивицама били спремни да искористе тај нови обилни извор хране. Има смисла да је узгајање еволуирало кад је биљака било мало, а гљивица у изобиљу.
Филогенија гљивица сугерише да је до развоја те иновације дошло не једном, већ двапут након катастрофе. Током првих неколико милиона година, мрави су узгајали гљивице из дивљине. Затим, пре око 27 милиона година, подгрупа мрава је потпуно доместиковала своје гљивичне култиваре, баш као што су људи учинили са већином својих основних намирница, које су сад далеко од дивљих коренова.
Међу потпуно доместикованим гљивицама је Leucoagaricus gongylophorus, врста коју већина листорезних мрава воли због веома хранљивих тела.
Почетак доместикације подудара се са периодом глобалног захлађења, кад су суше у Јужној Америци створиле велике суве травнате области широм раније влажног, шумског терена. Док су се мрави који узгајају гљивице прилагођавали сувљим условима, вероватно су носили гљивице са собом у нова станишта. Тако су гљивице изгубиле контакт са својим генским фондовима и дошло је до доместикације, у суштини потпуне зависности од мрава.
Иако научници не могу доказати да је удар астероида изазвао овај однос, чињеница је да исти „леп образац“ произилази из два посебна скупа података подупире тај сценарио – еволуција обе групе је повезана са истим периодима еволуционог преврата, чији утицај можемо видети и данас.
