https://sputnikportal.rs/20241013/pedeset-naucnika-sa-univerziteta-u-beogradu-medju-dva-odsto-najuticajnijih-na-svetu-1178287719.html
Педесет научника са Универзитета у Београду међу два одсто најутицајнијих на свету
Педесет научника са Универзитета у Београду међу два одсто најутицајнијих на свету
Sputnik Србија
Више од 80 научника из Србије, од чега је њих више од 60 одсто, тачније 50, са Универзитета у Београду, налази се на ранг листи америчког Стенфорд универзитета... 13.10.2024, Sputnik Србија
2024-10-13T13:48+0200
2024-10-13T13:48+0200
2024-10-13T13:48+0200
друштво
друштво
србија – друштво
београдски универзитет
научници
ранг-листа
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/07/1a/1159119282_0:50:3074:1779_1920x0_80_0_0_97100c6c538dc9e9992d576708777d55.jpg
Ранг листа је објављена на основу комбинованих библиометријских индикатора, заснованих на ауторским профилима базе Скопус а најбоље пласирани научници који тренутно раде на Универзитету у Београду су Драган Памучар са Факултета организационих наука, Мирослав Драмићанин из Института за нуклеарне науке Винча и Гордана Ћирић Марјановић са Факултета за физичку хемију.Међу најутицајнијим научницима је и више професора и истраживача са Универзитета у Београду који су пензионисани, као што је Петар Сеферовић, тренутно запослени у другим српским или иностраним установама, Милан Јанић и Душан Теодоровић или су преминули, али су њихови радови и даље међу најчешће цитиранима, Завиша Јањић.Стенфордова листа најбољих два одсто научника заправо представља рангирање које идентификује научнике који су најбоље цитирани у својим областима.Заснована је на анализи утицаја цитата у више научних области и подобласти користећи податке из Скопус неутралне база сажетака и цитата, коју воде независни стручњаци и признати лидери у својим областима.У саопштењу се наводи да је индексирање у овој бази показатељ квалитета часописа и утицаја на глобалну академску заједницу, које може да побољша видљивост и кредибилитет истраживања и подстакне академско напредовање.Конкуренција је оштра, а први корак у њеном превазилажењу је спровођење висококвалитетног истраживања, које мора да буде оригинално, значајно и ригорозно, пренео је Танјуг.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, србија – друштво, београдски универзитет, научници, ранг-листа
друштво, србија – друштво, београдски универзитет, научници, ранг-листа
Педесет научника са Универзитета у Београду међу два одсто најутицајнијих на свету
Више од 80 научника из Србије, од чега је њих више од 60 одсто, тачније 50, са Универзитета у Београду, налази се на ранг листи америчког Стенфорд универзитета која обухвата два одсто најутицајнијих научника на свету у научним подобластима за ову годину, саопштио је данас Београдски универзитет.
Ранг листа је објављена на основу комбинованих библиометријских индикатора, заснованих на ауторским профилима базе Скопус а најбоље пласирани научници који тренутно раде на Универзитету у Београду су Драган Памучар са Факултета организационих наука, Мирослав Драмићанин из Института за нуклеарне науке Винча и Гордана Ћирић Марјановић са Факултета за физичку хемију.
Међу најутицајнијим научницима је и више професора и истраживача са Универзитета у Београду који су пензионисани, као што је Петар Сеферовић, тренутно запослени у другим српским или иностраним установама, Милан Јанић и Душан Теодоровић или су преминули, али су њихови радови и даље међу најчешће цитиранима, Завиша Јањић.
Стенфордова листа најбољих два одсто научника заправо представља рангирање које идентификује научнике који су најбоље цитирани у својим областима.
Заснована је на анализи утицаја цитата у више научних области и подобласти користећи податке из Скопус неутралне база сажетака и цитата, коју воде независни стручњаци и признати лидери у својим областима.
У саопштењу се наводи да је индексирање у овој бази показатељ квалитета часописа и утицаја на глобалну академску заједницу, које може да побољша видљивост и кредибилитет истраживања и подстакне академско напредовање.
Конкуренција је оштра, а први корак у њеном превазилажењу је спровођење висококвалитетног истраживања, које мора да буде оригинално, значајно и ригорозно, пренео је Танјуг.
