https://sputnikportal.rs/20241015/1178356177.html
Ратна блискоисточна дешавања изазивају кризу на глобалном нафтно-гасном тржишту
Ратна блискоисточна дешавања изазивају кризу на глобалном нафтно-гасном тржишту
Sputnik Србија
15.10.2024, Sputnik Србија
2024-10-15T20:59+0200
2024-10-15T20:59+0200
2024-10-15T21:08+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/0f/1178356056_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_30554757fcc676949743ed2dac6b5216.jpg
Ратна блискоисточна дешавања изазивају кризу на глобалном нафтно-гасном тржишту
Sputnik Србија
Већ дуже од годину дана на Блиском истоку трају сукоби који се, нажалост шире. Осим што доносе огромне људске и економске жртве у земљама захваћеним ратом ово је и глоблна претња. Поред опасности да се рат и даље шири, у опасности је целокупна светска економија јер, блискоисточне земље су богате сировом нафтом и природним гасом, тако да би престанак снабдевања из ових извора утицао не само на цене ових енергената на светском тржишту већ, потенцијално, угрозио и снабдевање. Иран, Ирак, Кувајт, Уједињени Арапски Емирати и Саудијска Арабија највећи су светски произвођачи нафте. Катар, један од највећих светских произвођача природног гаса. Престанак пласмана из ових држава сигурно би имало велике економске последице на светску економију. Посебна опасност прети ако се Иран одлучи да затвори транзит кроз Ормушки мореуз. Иран је већ најавио да ће ако Израел нападне њихова нафтна или гасна постројења блокирати Ормушки мореуз, кроз који протиче петина светских залиха нафте. Неки аналитичари упозоравају да би Иран могао да гађа нафтна постројења у суседним земљама ако Израел нападне њихова. Чланице приширеног нафташког картела ОПЕК+ су, додуше, поручиле да могу надоместити мањак иранске нафте на тржишту али, било какво даље заоштравање ситуације сигоруно ће имати велике последице. Као и у свим кризама чују се прогнозе да би даље ширење ратних сукоба на Блиском истоку могли изазвати поскупљење нафте не само на 100 или 120 већ чак 350 долара по барелу. Овакве прогнозе имају, наравно, и спекултивни карактер јер ће многи пожурити да обезбеде што веће залихе. Али, треба рећи да ниједне залихе не могу трајати унедоглед. ЕУ је чланицама наложила да имају ресерве нафте за 90 дана потрошње. Неке земља имају ускладиштено нафте и деривате и за дужи период. То, међутим, није дугорочна сигурност. Треба рећи да евентуални мањак на тржишту нафте и гаса неће утицати само на саобраћј, већ свеукупну светску привреду, јер су и нафта и природни гас сировине у петрохемијској и многим другим индустријама.
О томе колика је опасност у питању због ратних сукоба на Блиском истоку у данашњој емисији „Енергија Спутњика“ Јелица Путниковић разговара са пофесором др Петром Станојевићем, стручњаком за енергетску безбедност.
Већ дуже од годину дана на Блиском истоку трају сукоби који се, нажалост шире. Осим што доносе огромне људске и економске жртве у земљама захваћеним ратом ово је и глоблна претња. Поред опасности да се рат и даље шири, у опасности је целокупна светска економија јер, блискоисточне земље су богате сировом нафтом и природним гасом, тако да би престанак снабдевања из ових извора утицао не само на цене ових енергената на светском тржишту већ, потенцијално, угрозио и снабдевање. Иран, Ирак, Кувајт, Уједињени Арапски Емирати и Саудијска Арабија највећи су светски произвођачи нафте. Катар, један од највећих светских произвођача природног гаса. Престанак пласмана из ових држава сигурно би имало велике економске последице на светску економију. Посебна опасност прети ако се Иран одлучи да затвори транзит кроз Ормушки мореуз. Иран је већ најавио да ће ако Израел нападне њихова нафтна или гасна постројења блокирати Ормушки мореуз, кроз који протиче петина светских залиха нафте. Неки аналитичари упозоравају да би Иран могао да гађа нафтна постројења у суседним земљама ако Израел нападне њихова. Чланице приширеног нафташког картела ОПЕК+ су, додуше, поручиле да могу надоместити мањак иранске нафте на тржишту али, било какво даље заоштравање ситуације сигоруно ће имати велике последице. Као и у свим кризама чују се прогнозе да би даље ширење ратних сукоба на Блиском истоку могли изазвати поскупљење нафте не само на 100 или 120 већ чак 350 долара по барелу. Овакве прогнозе имају, наравно, и спекултивни карактер јер ће многи пожурити да обезбеде што веће залихе. Али, треба рећи да ниједне залихе не могу трајати унедоглед. ЕУ је чланицама наложила да имају ресерве нафте за 90 дана потрошње. Неке земља имају ускладиштено нафте и деривате и за дужи период. То, међутим, није дугорочна сигурност. Треба рећи да евентуални мањак на тржишту нафте и гаса неће утицати само на саобраћј, већ свеукупну светску привреду, јер су и нафта и природни гас сировине у петрохемијској и многим другим индустријама.О томе колика је опасност у питању због ратних сукоба на Блиском истоку у данашњој емисији „Енергија Спутњика“ Јелица Путниковић разговара са пофесором др Петром Станојевићем, стручњаком за енергетску безбедност.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Већ дуже од годину дана на Блиском истоку трају сукоби који се, нажалост шире. Осим што доносе огромне људске и економске жртве у земљама захваћеним ратом ово је и глоблна претња. Поред опасности да се рат и даље шири, у опасности је целокупна светска економија јер, блискоисточне земље су богате сировом нафтом и природним гасом, тако да би престанак снабдевања из ових извора утицао не само на цене ових енергената на светском тржишту већ, потенцијално, угрозио и снабдевање. Иран, Ирак, Кувајт, Уједињени Арапски Емирати и Саудијска Арабија највећи су светски произвођачи нафте. Катар, један од највећих светских произвођача природног гаса. Престанак пласмана из ових држава сигурно би имало велике економске последице на светску економију. Посебна опасност прети ако се Иран одлучи да затвори транзит кроз Ормушки мореуз. Иран је већ најавио да ће ако Израел нападне њихова нафтна или гасна постројења блокирати Ормушки мореуз, кроз који протиче петина светских залиха нафте. Неки аналитичари упозоравају да би Иран могао да гађа нафтна постројења у суседним земљама ако Израел нападне њихова. Чланице приширеног нафташког картела ОПЕК+ су, додуше, поручиле да могу надоместити мањак иранске нафте на тржишту али, било какво даље заоштравање ситуације сигоруно ће имати велике последице. Као и у свим кризама чују се прогнозе да би даље ширење ратних сукоба на Блиском истоку могли изазвати поскупљење нафте не само на 100 или 120 већ чак 350 долара по барелу. Овакве прогнозе имају, наравно, и спекултивни карактер јер ће многи пожурити да обезбеде што веће залихе. Али, треба рећи да ниједне залихе не могу трајати унедоглед. ЕУ је чланицама наложила да имају ресерве нафте за 90 дана потрошње. Неке земља имају ускладиштено нафте и деривате и за дужи период. То, међутим, није дугорочна сигурност. Треба рећи да евентуални мањак на тржишту нафте и гаса неће утицати само на саобраћј, већ свеукупну светску привреду, јер су и нафта и природни гас сировине у петрохемијској и многим другим индустријама.
О томе колика је опасност у питању због ратних сукоба на Блиском истоку у данашњој емисији „Енергија Спутњика“ Јелица Путниковић разговара са пофесором др Петром Станојевићем, стручњаком за енергетску безбедност.
