Мило пробудио српство у Црној Гори: После пописа држава ближа Његошу, време је да се озваничи језик
© Sputnik / Александар Милачић
Пратите нас
Српски језик данас је најзаступљенији у Црној Гори, што за собом повлачи и питање добијања статуса звбаничног језика што подразумева и измене Устава Црне Горе. Они који би се противили, морали би да образложе зашто сумњају у веродостојност пописа или, још горе, зашто желе да ускрате права људи који причају најдоминантнијим језиком у земљи.
Иако су попис становништва у Црној Гори пратиле многе контроверзе, двомесечни спорови око методологије пописивања, па чак и бојкот пописа од стране политичких странака блиских ДПС, као и кашњење у објављивању резултата од скоро годину дана, његове резултате нико не спори.
По новом попису становништва, 41,21 одсто грађана Црне Горе изјашњавају се као Црногорци, док се њих 32,93 изјашњавају као Срби. Српским језиком говори 43,18 одсто, односно 269.307 грађана, а црногорским 34,52 одсто, односно 215.299 грађана. Ово значи да српским језиком у Црној Гори говори више људи него што их се изјашњавају као Срби, односно да њиме причају и припадници других националности.
Језичка слика Црне Горе према попису становништва 2023. године.
© Фото : Спутњику уступио Душан Дачић / Језичка слика Црне Горе према попису становништва 2023. године.
Иницијатива за статус службеног језика
Политиколог Владимир Павићевић верује да су резултати пописа веродостојни, а да је он спроведен, бар када је реч о самом уносу података, поштено и професионално. Податак који је највише пажње привукао и који представља највећу промену у односу на попис из 2011. године јесте чињеница да српским језиком данас говори највећи број грађана Црне Горе.
То ће нужно значити да ће се у наредним седницама у Црној Гори формулисати иницијатива која ће подразумевати да се упути предлог да српски језик добије статус службеног језика. Ово би значило да би могло доћи и до измена у самом Уставу Црне Горе, рекао је Павићевић за Спутњик.
Он објашњава да је за овакву промену неопходно испунити два услова. Први је испуњен, јер је српски сада и званично језик којим се доминантно говори, а други услов би био тај да политичари пронађу, условно речено, заједнички језик, и договоре се о томе уз потребну већину у Скупштини.
Ћирилица
© Sputnik / Mark Healey
Да ли ће скупштинске већине бити или не, не може се знати унапред, али Павићевић подвлачи да би се свако ко би се противио таквој иницијативи нашао у незгодној ситуацији јер би морао да образложи зашто јој се противи када резултати пописа, које нико не оспорава, јасно показују да српски језик заиста јесте убедљиво испред других у Црној Гори.
Буђење српства
Наш саговорник истиче да је разлог овој промени и буђењу Српства у Црној Гори, колико год то звучало апсурдно, управо Мило Ђукановић. Он је својом екстремном антисрпском политиком успео да људе који су имали осећај привржености и српском и црногорском идентитету „усмери“ ка српској страни. Када су видели да их Ђукановић радикализује, а да се антисрпска политика заоштрава до мере незваничних забрана ћирилице и отимања светиња Српске православне цркве, осетили су се угрожено. Након тога су и они „неодлучни“ стали у заштиту српског народа, језика и културе.
Ђукановић је од 2018. године до пораза на изборима 2020. кренуо на пут етничког инжењеринга који је требало да води ка одвајању онога шта је црногорско од онога шта је српско. Овај попис и његови резултати у суштини представљају крах Миловог покушаја етничког инжењеринга у Црној Гори, каже он.
Литије за одбрану права Српске православне цркве у Црној Гори
© Sputnik / Даниил Африн
/ Сада може да се слободно тврди да живимо неку врсту ере српске тробојке у Црној Гори. Док пролазите кроз градове, можете видети колико је та тробојка у симболичком смислу важна. Она се истиче без икаквог страха и то је природно, јер је она дуго времена била симбол црногорске државности. Не видим могућност да се у Црној Гори, након дефинитивног пораза Мила Ђукановића на изборима, врати било каква могућност тог етничког инжењеринга који је могао раније да води ка потпуном раздвајању онога што је српско, од црногорског, закључује Павићевић.
Тако је увек и било
Новинар и историчар Јован Маркуш овакав резултат сматра најприроднијим и у потпуном складу са историјским континуитетом Црне Горе.
Ко има имало мозга, јасно му је да је матерњи језик, односно једини службени језик у Црној Гори – српски језик. Ко не верује, нека погледа све пописе из времена кнежевине и краљевине Црне Горе, односно из времена када је Црна Гора била суверена и самостална држава. Тада је једини језик био српски и њиме је говорило 94,6 одсто становништва. Ту за нормалне људе нема спора. Не знам како некоме другоме нешто друго и може пасти на памет сем да српски језик буде службени језик у Црној Гори. Неће бити једино уколико смо ненормални, рекао је Маркуш за Спутњик.
Ипак, Маркуш подсећа на чињеницу да се од 1945. године па до данас константно радило на брисању српског језика и народа у Црној Гори и да то не треба занемарити чак ни сада када су резултати пописа ближи истини. Овим пописом и оваквом ситуацијом, верује он, Црна Гора је за корак ближа Његошевом наслеђу и полако се враћа у своју логичну раван.
Споменик Петру Петровићу Његошу
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Године 1909. године у Црној Гори је било 94,60 одсто Срба, да би за време Информбироа 1948. године Срба било 1,78 одсто. Тада су се и национални Црногорци први пут појавили са више од 90 одсто, међутим, тада се људи нису изјашњавали, него су их пописивали као браве.
Иако данашње бројке не могу ни прићи онима са почетка 20. века, Маркуш сматра да ни оваквим резултатом не треба да будемо незадовољни, будући да је ,,дошао након 80 година испирања мозга" и систематског уништавања српског наслеђа у Црној Гори.
Погледајте и:
