00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Ковачевић: Неће НАТО заувек свету постављати своја правила
16:00
30 мин
СВЕТ СА СПУТЊИКОМ
Хоће ли самит Брикса у Казању променити ток историје и засенити све догађаје ове године?
17:00
60 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
Бошко Миловановић: Митрополит Амфилохије – човек јеванђеље
20:00
59 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Многи људи воле осећај страха, а психолог објашњава зашто је то заправо добро

CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом / Страх, илустрација
Страх, илустрација - Sputnik Србија, 1920, 21.10.2024
Пратите нас
Хорор забава је за многе фасцинација током целе године, чак и уз многе хорор догађаје из стварног живота као што су ратови, убиства и злостављање деце. Супротстављање произведеног страха са овим стварним опасностима поставља питање: зашто тражити страх из забаве, када је прави терор свуда око нас? Одговор на то питање нуди стручњак.
Као развојни психолог и повремени писац трилера, Сара Колат, професорка психологије на универзитету Пен Стејт у САД, сматра да је психологија иза страха интригантна. Емоције су, објашњава она, еволуционо оруђе за преживљавање, а контролисани страх заправо може бити пријатан, пише она у чланку за „Конверзејшен“, описујући то као начин вежбања за опасности у стварном животу.

Праве емоције у безбедном окружењу

Контролисана искуства страха – као што су гледање хорор филмова, посета уклетим кућама или читање страшних књига – изазивају исте физиолошке реакције као стварна опасност, али у безбедном окружењу. Ова искуства активирају такозвани одговор „бори се или бежи“, са повећањем адреналина, повећањем срчане фреквенције и повећањем крвног притиска. Резултат је енергичан осећај сличан оном код тркача. Након што страх прође, тело ослобађа допамин, што доводи до осећаја олакшања и задовољства.
Једно истраживање је показало да су људи који су посетили такозвану кућу страха показали мање мождане активности као одговор на стимулусе након тога. Ово сугерише да контролисан страх заправо може смирити анксиозност. Зато се Колатова и њен муж опуштају после посла уз хорор на телевизији.
„Ми бирамо опуштање гледајући серије о зомбијима“, пише она.

Савезник у изградњи односа

Страх такође служи као моћно средство друштвеног повезивања. Усамљеност је растући проблем, а људима недостају кључне друштвене везе.
Пролазак кроз страх заједно јача везе, било у ситуацијама живота или смрти или кроз „рекреативне страхове“. Колат, који такође ради као добровољни ватрогасац, разуме дубоко пријатељство које потиче из заједничких интензивних искустава.
„Осећам бујицу позитивних емоција кад год помислим на своје пријатеље ватрогасце“, каже она.
У друштвеним окружењима, страх може активирати оно што психолози називају системом одговора „неговати и спријатељити“, који је регулисан окситоцином. Ова реакција подстиче људе да се повежу са другима у време стреса.
Када доживите „кућу страха“ са својим пријатељима, стварате емоционалне везе које могу трајати дуго након што се искуство заврши. Исто се може догодити док заједно гледате хорор филм. Ова заједничка искуства помажу у јачању друштвених веза, чинећи страх невероватним савезником у изградњи односа.

Већи психолошки отпор

Страх нас такође може припремити за претње из стварног света. Током пандемије ковида 19, хорор филмови о пандемијама болести постали су популарни док су људи тражили начине да се суоче са својим страховима. Студија Универзитета Архус у Данској показала је да су љубитељи хорора били психички отпорнији током пандемије. Ови навијачи су на неки начин увежбавали суочавање са страхом кроз изабрану забаву, што их је учинило боље опремљеним да се носе са стварним претњама, истиче Колат.
Као писац криминалистичких романа, Колат ужива у истраживању сопствених страхова кроз своје писање, посебно о темама рањивости жена и неуспеха у мајчинству.
„Уживам да пишем и читам о својим страховима“, признаје она, „проналазећи утеху у контроли страха које ове приче нуде“, напомиње она.
Коначно, контролисан страх помаже људима да се прилагоде застрашујућем свету. Покрећући снажне емоције, јачајући друштвене везе и нудећи облик менталне пробе за стварне претње, страх нас припрема за животне изазове.
„Следећи пут када будете морали да бирате између оптимистичне комедије и језивог трилера... изаберите тамну страну - то је добро за ваше здравље“, закључује Колатова.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала