https://sputnikportal.rs/20241023/kakav-je-stav-briks-a-o-ukrajini-rusija-olivera-ikodinovic-1178720511.html
Какав је став БРИКС-а о Украјини
Какав је став БРИКС-а о Украјини
Sputnik Србија
Иако немају јединствен став о рату у Украјини, земље БРИКС-а су изразиле јединствену позицију о том сукобу и имају позитиван став према предлозима за... 23.10.2024, Sputnik Србија
2024-10-23T21:11+0200
2024-10-23T21:11+0200
2024-10-23T21:11+0200
самит брикс
русија – политика
русија
брикс
свет
анализе и мишљења
кина
индија
владимир путин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/17/1178683550_0:80:3417:2002_1920x0_80_0_0_6322a0b710a1b8b03b1af2ae9cd1326b.jpg
Ова теза садржана је и у Казањској декларацији усвојеној након самита БРИКС-а, који се одржава у престоници Татарстана.Осим тога, земље БРИКС-а деле позицију Владимира Путина по бројним питањима јер су свесне да Русија не тежи само заштити својих националних интереса, већ и коначној институционализацији праведног мултиполарног светског поретка, засниваног на међународном праву, равноправности и поштовању суверенитета и различитости.Иако зeмље БРИКС-а имају различите геополитичке интересе, различите погледе и позиције на бројна питања, спремне су за дијалог, проналажење решења и међусобну сарадњу.У Казањској декларацији земље БРИКС-а подсећају на националне ставове у вези са ситуацијом у Украјини и око ње, изнете на релевантним форумима и организацијама, укључујући Савет безбедности УН и Генералну скупштину УН.Наглашено је да све државе морају деловати у складу са циљевима и принципима Повеље УН, а такође истакнути су предлози о посредовању за мирно решавање украјинског сукоба кроз дијалог.Ишченко истиче да има много различитих позиција, али у овом случају, таква формулација је за БРИКС у принципу важна, јер „показује да и уз различите приступе БРИКС може да усагласи своје ставове и да их формулише на начин који одговара свим његовим члановима, не чинећи никоме штету“.У сваком случају, чак и земље које не подржавају Русију, оне је не осуђују, истиче Ишченко.„Нашли су формат који свима одговара. Пре свега то је важно за БРИКС, јер то показује да су државе више заинтересоване за наставак сарадње, него за акцентовање својих политичких позиција по конкретном питању“, додао је Ишченко.Индија и Кина нуде руку помоћиНа питање какве кораке могу да предузму земље БРИКС-а за мирно решавање сукоба у Украјини, Ишченко каже „било какве, али не као БРИКС, већ свака земља појединачно“.„Као што видите, ова изјава говори да земље остају на својим националним позицијама. На позицијама које су већ објавиле. Односно, свака држава може, али и не мора да учествује у покушају решавања украјинске кризе. Могу да говоре и на неким мировним форумима, да износе предлоге. Неке земље су већ наступале, неке уопште нису. На пример, Кина је давала своје предлоге за постизање мира. Чак је и Русија изјавила да јој ти кинески предлози нису сасвим прихватљиви. Дакле, на националном нивоу државе БРИКС-а могу да учествују у решавању украјинске кризе. Могу да предузимају или да не предузимају кораке. О томе свака држава одлучује понаособ“, истиче Ишченко.О Украјини се активно разговарало и на маргинама самита, током билатералних сусрета Владимира Путина са шефовима држава. Тако је индијски премијер Нарендра Моди најавио спремност да помогне у решавању сукоба. Путин и кинески лидер Си Ђинпинг такође су посветили велику пажњу овој теми, а кинески председник Си Ђинпинг позвао је на спречавање ширења и ескалације украјинске кризе, као и на суздржавање од провокација.Истовремено, потпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да су лидери земаља БРИКС-а изразили жељу да помогну у решавању конфликта у Украјини, као и да Русија цени такве напоре.Кремљ је приметио и да су учесници самита БРИКС-а почели боље да разумеју став Русије у вези са дешавањима у Украјини, рекао је Песков.За сада нема ни преговора, ни посрединикаНа питање да ли би нека од земаља-чланица БРИКС-а могла да буде посредник у потенцијалним мировним преговорима, Ишченко каже:Владимир Зеленски је раније на самиту ЕУ у Бриселу представио "план победе", документ који садржи пет тачака и три тајна анекса. Прва тачка подразумева позивање Украјине у НАТО, друга је укидање ограничења за ударе далекометним оружјем на руску територију, а трећа распоређивање у Украјини "свеобухватног ненуклеарног пакета одвраћања" Русије. Четврта тачка се односи на економска, а пета на безбедносна питања.Претходно је и Путин навео услове Русије за прекид ватре и почетак преговора са Украјином. Међу њима је истакао потпуно повлачење украјинске војске са нових руских територија Доњецке и Луганске Народне Републике, Херсонске и Запорошке области. Други услов је било одустајање Кијева од уласка у НАТО. Међу захтевима је и укидање свих западних санкција Русији и учвршћивање неутралног, ванблоковског, ненуклеарног статуса Украјине.Руски експерти истичу да је победа Русије у сукобу у Украјини једини могући сценарио. Ово је непромењен став руског руководства од 24. фебруара 2022. године, када је започела руска специјална војна операција.Тешка криза у Украјини изазвана је управо жењом низа западних држава, пре свега САД, да сачувају своју хегемонију у свету. Запад је желео да изазове сукоб како би прешао на нову фазу обуздавања Русије, што је урушило цео систем безбедности у Европи.Колективни Запад је започео рат организовањем и подржавањем антидржавног преврата у Украјини 2014. године, а затим охрабрујући и оправдавајући убиства руског и рускојезичног становништва Донбаса.Подсетимо, групу БРИКС су 2006. године основали Бразил, Русија, Индија и Кина, а Јужна Африка јој се придружила 2011. године. Од 1. јануара 2024. године БРИКС-у су се као пуноправни чланови придружили Египат, Етиопија, Иран, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати, док многе земље стоје у реду за придруживање.
https://sputnikportal.rs/20241023/vulin-za-sputnjik-briks-postaje-prava-alternativa-eu--1178718853.html
кина
индија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија – политика, русија, брикс, свет, анализе и мишљења, кина, индија, владимир путин
русија – политика, русија, брикс, свет, анализе и мишљења, кина, индија, владимир путин
Какав је став БРИКС-а о Украјини
Иако немају јединствен став о рату у Украјини, земље БРИКС-а су изразиле јединствену позицију о том сукобу и имају позитиван став према предлозима за посредовање и решавање украјинског конфликта дипломатским путем.
Ова теза садржана је и у Казањској декларацији усвојеној након самита БРИКС-а, који се одржава у престоници Татарстана.
Осим тога, земље БРИКС-а деле позицију Владимира Путина по бројним питањима јер су свесне да Русија не тежи само заштити својих националних интереса, већ и коначној институционализацији праведног мултиполарног светског поретка, засниваног на међународном праву, равноправности и поштовању суверенитета и различитости.
Иако зeмље БРИКС-а имају различите геополитичке интересе, различите погледе и позиције на бројна питања, спремне су за дијалог, проналажење решења и међусобну сарадњу.
„Земље БРИКС-а имају различите позиције у односу на конфликт у Украјини и то су формулисале у декларацији. Постоје земље које Русију подржавају и земље које се држе неутралне позиције по том питању. Рецимо, мањи број земаља БРИКС-а је признало Крим и Севастопољ као руске, а да не говоримо о још четири нова региона. Дакле, то је мањина. Многи не деле позицију Русије у овом случају, неки од њих су неутрални, а неки чак, попут Турске, земље која жели да се придружи БРИКС-у и земље која је по многим питањима прилично блиска Русији, стално изјављује да се држи позиције да је Крим украјински“, каже руски експерт Ростислав Ишченко.
У Казањској декларацији земље БРИКС-а подсећају на националне ставове у вези са ситуацијом у Украјини и око ње, изнете на релевантним форумима и организацијама, укључујући
Савет безбедности УН и Генералну скупштину УН.
Наглашено је да све државе морају деловати у складу са циљевима и принципима Повеље УН, а такође истакнути су предлози о посредовању за мирно решавање украјинског сукоба кроз дијалог.
Ишченко истиче да има много различитих позиција, али у овом случају, таква формулација је за БРИКС у принципу важна, јер „показује да и уз различите приступе БРИКС може да усагласи своје ставове и да их формулише на начин који одговара свим његовим члановима, не чинећи никоме штету“.
У сваком случају, чак и земље које не подржавају Русију, оне је не осуђују, истиче Ишченко.
„Нашли су формат који свима одговара. Пре свега то је важно за БРИКС, јер то показује да су државе више заинтересоване за наставак сарадње, него за акцентовање својих политичких позиција по конкретном питању“, додао је Ишченко.
Индија и Кина нуде руку помоћи
На питање какве кораке могу да предузму земље БРИКС-а за
мирно решавање сукоба у Украјини, Ишченко каже „било какве, али не као БРИКС, већ свака земља појединачно“.
„Као што видите, ова изјава говори да земље остају на својим националним позицијама. На позицијама које су већ објавиле. Односно, свака држава може, али и не мора да учествује у покушају решавања украјинске кризе. Могу да говоре и на неким мировним форумима, да износе предлоге. Неке земље су већ наступале, неке уопште нису. На пример, Кина је давала своје предлоге за постизање мира. Чак је и Русија изјавила да јој ти кинески предлози нису сасвим прихватљиви. Дакле, на националном нивоу државе БРИКС-а могу да учествују у решавању украјинске кризе. Могу да предузимају или да не предузимају кораке. О томе свака држава одлучује понаособ“, истиче Ишченко.
О Украјини се активно разговарало и на маргинама самита, током билатералних сусрета Владимира Путина са шефовима држава. Тако је индијски премијер Нарендра Моди најавио спремност да помогне у решавању сукоба. Путин и кинески лидер Си Ђинпинг такође су посветили велику пажњу овој теми, а кинески председник Си Ђинпинг позвао је на спречавање ширења и ескалације украјинске кризе, као и на суздржавање од провокација.
Истовремено, потпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да су лидери земаља БРИКС-а изразили жељу да помогну у решавању конфликта у Украјини, као и да Русија цени такве напоре.
Кремљ је приметио и да су учесници самита БРИКС-а почели боље да разумеју став Русије у вези са дешавањима у Украјини, рекао је Песков.
За сада нема ни преговора, ни посрединика
На питање да ли би нека од земаља-чланица БРИКС-а могла да буде посредник у потенцијалним мировним преговорима, Ишченко каже:
„Да би дошло до потенцијалних преговора обе стране морају да изразе своју спремност за њих и тек тада можемо рећи да ли је потребан посредник или није. Али у овој фази, и Русија, и Сједињене Државе, и Украјина и сви изјављују да, узимајући у обзир позиције противника, преговори у овом тренутку нису могући. Односно, Русија данас није спремна да преговора на основу мировних предлога које су дале САД, а тим пре на основу оних које је изнела Украјина, док САД и Украјина нису спремне да разговарају на основу предлога које је изнела Русија. Ко онда може да води преговоре у овом случају?“, каже Ишченко.
Владимир Зеленски је раније на самиту ЕУ у Бриселу представио "план победе", документ који садржи пет тачака и три тајна анекса. Прва тачка подразумева позивање Украјине у НАТО, друга је укидање ограничења за ударе далекометним оружјем на руску територију, а трећа распоређивање у Украјини "свеобухватног ненуклеарног пакета одвраћања" Русије. Четврта тачка се односи на економска, а пета на безбедносна питања.
Претходно је и Путин навео услове Русије за прекид ватре и почетак преговора са Украјином. Међу њима је истакао потпуно повлачење украјинске војске са нових руских територија Доњецке и Луганске Народне Републике, Херсонске и Запорошке области. Други услов је било одустајање Кијева од уласка у НАТО. Међу захтевима је и укидање свих западних санкција Русији и учвршћивање неутралног, ванблоковског, ненуклеарног статуса Украјине.
Руски експерти истичу да је победа Русије у сукобу у Украјини једини могући сценарио. Ово је непромењен став руског руководства од 24. фебруара 2022. године, када је започела руска специјална војна операција.
Тешка криза у Украјини изазвана је управо жењом низа западних држава, пре свега САД, да сачувају своју хегемонију у свету. Запад је желео да изазове сукоб како би прешао на нову фазу обуздавања Русије, што је урушило цео систем безбедности у Европи.
Колективни Запад је започео рат организовањем и подржавањем антидржавног преврата у Украјини 2014. године, а затим охрабрујући и оправдавајући убиства руског и рускојезичног становништва Донбаса.
Подсетимо, групу БРИКС су 2006. године основали Бразил, Русија, Индија и Кина, а Јужна Африка јој се придружила 2011. године. Од 1. јануара 2024. године БРИКС-у су се као пуноправни чланови придружили Египат, Етиопија, Иран, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати, док многе земље стоје у реду за придруживање.
