https://sputnikportal.rs/20241026/fosil-u-cilibaru-otkrio-dosad-nepoznatu-vrstu-insekta-koji-je-ziveo-u-doba-dinosaurusa-foto-1178842310.html
Фосил у ћилибару открио досад непознату врсту инсекта који је живео у доба диносауруса /фото/
Фосил у ћилибару открио досад непознату врсту инсекта који је живео у доба диносауруса /фото/
Sputnik Србија
Док су диносауруси шетали Земљом њихова околина је изгледала много другачије од данашњег света. Међутим, постојале су и неке сличности, а научници су пронашли... 26.10.2024, Sputnik Србија
2024-10-26T22:57+0200
2024-10-26T22:57+0200
2024-10-26T22:57+0200
наука и технологија
наука и технологија
палеонтологија
инсекти
кина
ћилибар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/1a/1178842746_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_f7d6abb8635c46413276b282dbaeb978.jpg
Ово откриће стиже од фосила древне врсте свица која је првобитно пронађена 2016., заробљена у 99 милиона година старом бурманском ћилибару из северног Мјанмара. Ова буба је тек друга идентификована врста свица из мезозоика.У студији из јула 2022-, која је анализирала први фосил свица из мезозоика, описан 2015., научници процењују да су свици развили способност да светле током летења пре барем 100 милиона година.Међутим, пошто остатке свитаца из тог периода може бити тешко пронаћи јер мека тела инсеката нису добро очувана у фосилним сведочанствима, еволуцију тих инсеката и њихове биолуминесценције није лако утврдити.Недавно идентификована врста, названа Flammarionella hehaikuni, могла би помоћи научницима да боље разумеју рану еволуцију свитаца и њихове карактеристичне особине.„Фосил помаже да се премосте јазови у разумевању еволуционе историје лампироидних тврдокрилаца (породице којој припадају свици) и показује да су кључне одлике, попут абдоминалних светлосних органа, постојане од времена средње креде“, каже Чењанг Цај, професор из Института за геологију и палеонтологију Кинеске академије наука, преноси Си-Ен-Ен.Значај овог проналаска је у реткости фосила свитаца из тог периода – само још једна врста свица из периода креде је идентификована.Свици светле из више разлога, а најчешће се ради о одбрамбеном механизму и начину комуникације и привлачења партнера. Иако је тешко рећи како су светлосни сигнали изгледали пре 100 милиона година, могуће је да су били слични данашњим.Нова врста је названа по француском астроному Камију Фламариону и Хаикуну Хеу, колекционару аматеру који је поклонио неколико других примерака из ћилибара ауторима нове студије.Научници се надају да ће се појавити још фосила свитаца из мезозоика како би боље разумели мистериозно порекло биолуминесцентних тврдокрилаца.Погледајте и:
кина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, палеонтологија, инсекти, кина, ћилибар
наука и технологија, палеонтологија, инсекти, кина, ћилибар
Фосил у ћилибару открио досад непознату врсту инсекта који је живео у доба диносауруса /фото/
Док су диносауруси шетали Земљом њихова околина је изгледала много другачије од данашњег света. Међутим, постојале су и неке сличности, а научници су пронашли једну нову - различите врсте свитаца осветљавале су небо током касног мезозоика.
Ово откриће стиже од фосила древне врсте свица која је првобитно пронађена 2016., заробљена у 99 милиона година старом бурманском ћилибару из северног Мјанмара. Ова буба је тек друга идентификована врста свица из мезозоика.
У студији из јула 2022-, која је анализирала први фосил свица из мезозоика, описан 2015., научници процењују да су свици развили способност да светле током летења пре барем 100 милиона година.
Међутим, пошто остатке свитаца из тог периода може бити тешко пронаћи јер мека тела инсеката нису добро очувана у фосилним сведочанствима, еволуцију тих инсеката и њихове биолуминесценције није лако утврдити.
Недавно идентификована врста, названа Flammarionella hehaikuni, могла би помоћи научницима да боље разумеју рану еволуцију свитаца и њихове карактеристичне особине.
„Фосил помаже да се премосте јазови у разумевању еволуционе историје лампироидних тврдокрилаца (породице којој припадају свици) и показује да су кључне одлике, попут абдоминалних светлосних органа, постојане од времена средње креде“, каже Чењанг Цај, професор из Института за геологију и палеонтологију Кинеске академије наука,
преноси Си-Ен-Ен.
Значај овог проналаска је у реткости фосила свитаца из тог периода – само још једна врста свица из периода креде је идентификована.
Свици светле из више разлога, а најчешће се ради о одбрамбеном механизму и начину комуникације и привлачења партнера. Иако је тешко рећи како су светлосни сигнали изгледали пре 100 милиона година, могуће је да су били слични данашњим.
Нова врста је названа по француском астроному Камију Фламариону и Хаикуну Хеу, колекционару аматеру који је поклонио неколико других примерака из ћилибара ауторима нове
студије.
Научници се надају да ће се појавити још фосила свитаца из мезозоика како би боље разумели мистериозно порекло биолуминесцентних тврдокрилаца.
