00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Фестивал ауторског филма
07:00
30 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
Свет настао испод Гогољевог шињела
16:00
120 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Реалност је да се Партизан и Звезда боре за место у плеј-ину
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Розанов“
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
Ауторска емисија Љубинке Милинчић
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Како извући природне ресурсе Арктика без изазивања катастрофа

© Sputnik / Pavel Lvov / Уђи у базу фотографијаАрктик
Арктик - Sputnik Србија, 1920, 29.10.2024
Пратите нас
Практично сви фундаментални истраживачки пројекти Русије на Арктику су суштински повезани са индустријом нафте и гаса, каже Василиј Богојавленски, дописни члан Руске академије наука (РАН) и главни истраживач на Институту за истраживање нафте и гаса РАН.
„Један од основних разлога зашто Русија шири своје активности на Арктику је вађење угљоводоника: нафте и природног гаса. Арктик је невероватно богат нафтом и гасом, како на мору тако и на копну“, објашњава Богојавленски.
Да би експлоатација природних ресурса текла несметано, све стране које су у то укључене морају узети у обзир ризик од потенцијалних катастрофа које се могу десити током операција у овој оштрој климатској зони.
„Наш примарни циљ је да повећамо ефикасност и еколошку безбедност индустрије нафте и гаса, посебно на Арктику где је веома тешко пословати“, рекао је он.
„Једноставно речено, наш примарни циљ је да спречимо катастрофу [на Арктику] коју би направио човек.“
Катастрофално изливање нафте на Арктику, попут злогласне катастрофе Ексон Валдеза 1989. године, било би много теже очистити у поређењу са сличном катастрофом у топлијој климатској зони, објашњава научник.
На пример, недостаје нам технологија за ефикасно чишћење изливања нафте током поларне ноћи, а протицање нафте испод арктичког леда представљало би додатне изазове.
„Нафта би тада плутала заједно са ледом и за годину или две дана завршила би близу канадских обала или близу Гренланда. Затоне можемо дозволити да се догоди таква катастрофа на Арктику“, објашњава Богојавленски.
Како додаје, мора се спречити и изливање нафте до које би могло доћи услед кварова на нафтоводима на Арктику.
Поред катастрофе које може проузроковати човек, постоји и опасност од емисије гаса која се јавља када се џепови гаса нагомилају испод пермафроста и изненада еруптирају, остављајући велике кратере за собом.
„Ово је веома опасна појава. Ако се тако снажна емисија гаса догоди под водом, а брод је позициониран изнад кратера где се емисија одвија, из тога неће изаћи ништа добро. Такав сценарио је опробан у моделима у специјализованим базенима. Испоставило се да би, ако је запремина емитованог гаса упоредива са тонажом пловила, брод неминовно нестао“, упозорава Богојавленски, истичући да количина испуштеног гаса током оваквих догађаја обично знатно премашује тонажу чак и највећих ЛНГ танкера.
Емисије гасова које се јављају на копну су такође опасне, како због тога што би све што се налази на таквом гасном џепу током емисије било разнесено, тако и због чињенице да би се ерупцијски гас могао запалити.
„Нафташи већ дуже време посматрају овакве ерупције. На пример, током совјетске ере могло је доћи до изненадних емисија гаса током бушења бушотина на новим налазиштима и формирали би се кратери ширине до неколико стотина метара“, присећа се Богојавленски.
„Највећи кратер изазван емисијом угљоводоника примећен је у Мексику, на обали Мексичког залива, где подземне течности еруптирају и отичу у море више од 100 година. Пречник тог кратера је око 500 метара“, каже он.
Руски научници тренутно раде заједно са московском енергетском корпорацијом Гаспром на развоју средстава за откривање „опасних подземних процеса“ укључених у формирање и ерупцију таквих гасних џепова, који можда нису увек производ саме мајке природе.
На пример, природни гас може да продре у земљу из бунара, ако је квалитет зидова бунара лош, а затим може избити на површину баш као и природно формирани гасни џеп.
Такве ерупције, осим што би оштетиле животну средину, коштале би компанију за екстракцију милијарде долара због тога што се десетине милијарди кубних метара гаса једноставно испушта у атмосферу, напомиње Богојавленски.
Да би избегли такве катастрофалне сценарије, научници користе методе као што су надзор дронова, детекција георадара, сеизмичко истраживање и сонар да би истражили надморске висине тла (могуће знаке настајања гасног џепа) у близини градова и инфраструктуре попут железнице, нафтовода и гасовода.
„Удаљеност од једне такве коте до гасовода за природни гас је 16 метара. Ако би дошло до експлозије постоји велика вероватноћа да би она оштетила гасовод“, каже Богојавленски.
Како додаје, са колегама и Гаспромом радио је на побољшању ефикасности и технолошке и еколошке безбедности операција вађења „у смислу праћења могућег попречног протока бушотине [угљоводоника] и формирања природних и вештачких наслага“.
Технологија дизајнирана за праћење потенцијалног унакрсног тока природног гаса је већ патентирана и спремна је за примену на налазишту угљоводоника у Обском заливу, каже Богојавленски.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала