Бриселске бирократе се тресу због Трампа - шта ће бити са „пројектом Украјина“
22:33 04.11.2024 (Освежено: 16:30 05.11.2024)
© AP Photo / Omar Havana
Пратите нас
Припреме европских званичника за евентуалну победу Доналда Трампа на америчким председничким изборима показале су колико је рат у Украјини пројекат глобалиста који су преузели контролу над ЕУ и којима је важно да се „пројекат Украјина“ одржи у животу колико год је то могуће, каже за Спутњик политиколог Александар Павић.
Европски званичници користе рат у Украјини и као повод да се ЕУ претвори у федерацију, односно у Уједињене Државе Европе и онда им евентуални Трампов избор дође као добар изговор да се друге непослушне чланице натерају да прихвате некакву централизацију, додаје Павић.
ЕУ на чистини – милитаристички пројекат
„Тачно се види да је ЕУ један глобалистички пројекат из свега овог што их брине око Трамповог избора. У ствари, њих више брину интереси бриселске бирократије и Светског економског форума у Давосу него интереси саме Европе. Значи, ту нема речи да ће можда морати да нађу заједнички језик са Русијом, него да се држи у животу, вештачки ако треба, овај 'пројекат Украјина'. Међутим, с обзиром да националисти и традиционалисти постају све јачи фактор у ЕУ, тешко ће им овај пројекат успети. То су више њихови пусти снови, али они више немају ни за шта друго да се ухвате.“
Осим тога, ту је и непријатељство према Кини где су на истој страни као и Доналд Трамп, што говори да се ЕУ у пуном сјају показује као један милитаристички и класично меркантилистички пројекат који има мало везе с оним што они желе да прикажу кроз своју меку моћ, додаје Павић.
А то су флоскуле о томе да је ЕУ највећи и најуспешнији мировни пројект свих времена и да би сви који желе мир, просперитет и срећну будућност требало да буду у ЕУ, објашњава Павић.
„Трампов избор као што је натерао америчку дубоку државу на чистину, тако тера и европску дубоку државу на чистину и то је најјачи утисак из ове њихове нервозне реакције на могућност Трампове победе.“
ЕУ без шанси у трговинском рату
Европски званичници припремили су и нацрт реципрочних трговинских тарифа у случају да Трамп поново почне да намеће царине на производе из ЕУ, али према Павићу, питање је да ли ће моћи да обезбеде консензус за ту одлуку.
А ако би и дошли до консензуса, у том случају би САД имале огромну предност, између осталог јер је евро дериват долара, а ЕУ нема моћ да се носи са Америком у трговинско-царинском рату. Наравно, челници из Брисела се сада хватају за сламке у жељи да очувају свој „ЕУ пројекат“ али у случају трговинско-царинског рата са САД тек не би имали никакве шансе, наглашава Павић.
„Зато што су они себи одсекли здраву ногу тиме што су се приклонили Украјини у рату и тако себе одсекли од јефтиних извора енергије. А види се да ЕУ без тих јефтиних енергената једноставно нема шансу да буде конкурентна и да губи на конкурентности. Они мисле да могу да направе неку 'Тврђаву Европу' али овако разнородна ЕУ нема шансе да то уради. Једноставно, немају довољно економских основа и полуга, али они ће то пробати у сваком случају зато што је алтернатива распад или враћање на оно што је требало да буде ЕУ. А то је добровољно удружење Европе нација а не један велики конгломерат којим се управља из Брисела“, закључио је Павић.
Припреме ЕУ бирократа за Трампову победу
Земље Европске уније спремају се на промене у америчкој војној подршци Украјини у случају да на предстојећим председничким изборима у САД победи републикански кандидат и бивши председник Доналд Трамп, пише „Вашингтон пост“, позивајући се на европске званичнике.
„Најближи савезници Вашингтона у Европи припремају се за могући прекид трансатлантских односа ако бивши председник Доналд Трамп победи на изборима у уторак... Да би се заштитили од могуће преоријентације Беле куће по питању Украјине, европски званичници постарали су се да прогурају пакете помоћи пре новембарских избора. Нова команда НАТО је такође преузела део одговорности Пентагона за координацију војне помоћи Кијеву“, наводи се у чланку.
Осим тога, према речима члана немачког Бундестага Томаса Ерндла, Европа мора да преузме више одговорности у питањима сопствене безбедности, пошто је актуелни председник САД Џозеф Бајден вероватно „последњи трансатлантски председник у традиционалном смислу те речи“.
Погледајте и:
