00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК СПОРТ
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
20:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„КутиЈа“
06:54
30 мин
ЕНЕРГИЈА СПУТЊИКА
Србија је укинула мораторијум на изградњу нуклеарних електрана: Шта нам је сада чинити?
16:00
30 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
НАТО, Зеленски и Ал Каида против Асада
17:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
СПОРТ
Вести и анализе са најзанимљивијих и најбитнијих спортских догађаја широм Србије и целог света.

Било је то у једној земљи ван брдовитог Балкана...

© Sputnik / Лола ЂорђевићФудбалска лопта
Фудбалска лопта - Sputnik Србија, 1920, 22.11.2024
Пратите нас
Неке ствари у животу су нераздвојне: Филемон од Баукиде у грчкој митологији, Станлио од Олија у филму, Вудфорд од Вудбриџа у тениском дублу и... сви би рекли Ромео и Јулија...
Aли ко зна шта би и како било по питању верности да је младић из породице Капулети имао прилике да види Марију Шарапову или Памелу Андерсон, па место јунака - трагичара Шекспировог дела заузимају фудбал и политика.
За Спутњик пише Драган Стојић, истраживач у области спортске и политичке историје и аутор капиталног дела Повратни пас.
© ФотоДраган Стојић - Повратни пас
Драган Стојић - Повратни пас - Sputnik Србија, 1920, 21.11.2024
Драган Стојић - Повратни пас
Најновије поглавље овог романа ком краја нема, јер се протеже у безброј томова, пре неколико дана су у сусрету одиграном у оквиру УЕФА Лиге нације „написали“ фудбалери Румуније и квазитворевине „Република Косово“, а на корицама се, без њеног мешања, нашло име Србије.
Фудбалска лопта  - Sputnik Србија, 1920, 20.11.2024
СПОРТ
УЕФА не толерише кукавичлук: Тзв. Косово изгубило 3:0 од Румуније!
„Косовари“ би радо у кућама румунских репрезентативаца одиграли „шоту“, навијаче нашег источног суседа, због подршке коју пружају Србији, бацили низ Проклетије, а сироти Холанђани су, са највишим врхом на нивоу дужих мердевина српских неимара, додуше од радости након победе над љутим ривалима Немцима у полуфиналу Европског првенства 1988. године, на тргу у Амстердаму бацали увис своје бицикле, окрећући педале историје, јер су им „швабе“ током окупације у Другом светском рату заплениле (све) бицикле.
Да ова утакмица није имала предигру, потом и то „треће полувреме“, остала би забележена по томе што је играна на стадиону Хамбургера, а то је, сем за Холанђане који су неколико дана касније освојили титулу, битно колико и брзина којом је неки аутомеханичар појео хот - дог у пустињи Аризоне или име незнаног јунака у Бурском рату, а у књизи Сајмона Купера „Фудбалом против непријатеља“ пре би завршила прича о насуканим китовима и извајаним скулптурама „славних“ уметника из Буркине Фасо.
Настављајући провокације започете 14 година раније, када су немачки медији нарушавали ред и мир у редовима „наранџастих“ пласирањем вести о томе како је Јохан Кројф „дриблао“ старлете, заливајући то уживање шампањцем, па се његов тим у мечу за трофеј на планетарном шампионату осушио као „бела лала“ у ненађубреном стакленику, не осврћући се на то што Руд Гулит, главни кувар за мешање ривала, није наручио буђење, поготово не усред ноћи, позивали га телефоном да би му поставили питање у ком је клубу пре Милана играо (!?!), као да је мотор Холанђана каријеру градио у Незауалкојотлу а не у ПСВ-у.
Подсвесно везани за тријумф над „лалама“ у финалу Мондијала те 1974. године, уздајући се опет, као и тада, у домаћи терен, Немци су ипак играли без енергије, јер су крила на ветерењачи холандске једанаесторке двапут однела лопту у мрежу организатора такмичења, док су „панцери“ само једном пробили одбрамбени фронт изабраника Ринуса Михелса, а да се у неких 100 километара удаљено Северно море, коме гравитира Хамбург, град домаћин двобоја, улије Црно, побринуо се Јоан Игна, арбитар из Румуније, досуђујући по један, најблаже речено, сумњив пенал за оба државна тима.
По завршетку утакмице, у којој су Франк Рајкард и Марко фан Бастен постигли голове за Холандију, а Лотар Матеус донео краткотрајно вођство Немачкој, домаћине „ЕВРО ’88“ је болела глава, а њихове комшије из земље ниже од нивоа мора, по свему судећи, стомак.
Пошто се Роналд Куман, стамени дефанзивац, није сетио да се папирна галантерија, осим у фабрикама намењеним за ту врсту производа, може наћи и у продавницама, искористио је дрес немачке селекције, добијен у размени са Олафом Тоном, уместо тоалет – папира. Шта ће мученик, умор чини своје, а физиолошке потребе се не могу одлагати. Заправо могу – али страда организам. Страдао је, ако не шире оно бар у немачким очима, његов карактер, људскост, спортски дух, пристојност.
Пример евроунијатског братства и хармоније, нема шта!
Како холандски народ ваљда нема јуначке песме, славни Куманов колега и сународник Џони Реп је овај потез актуелног селектора њиховог изабраног тима описао стиховима који једино могу завршити у хербаријуму осушених тулипана, мада је, наводно, уједно описао тај Томов дрес и ружну „униформу“ Холанђана на шампионату „старог континента“ пре 36 година:
„Тај дрес вредан је јако, задњица брише се лако.“
У ствари, ништа није обрисано, сукоб је настављен две године касније на Светском првенству у Италији 1990.
Неко је, очигледно, украо и папир и гумицу за брисање.
Ко?
Тај зли пар – фудбал и политика.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала