https://sputnikportal.rs/20241126/zvezde-koje-se-najbrze-krecu-u-galaksiji-mozda-su-pod-kontrolom-vanzemaljske-inteligencije-foto-1179867017.html
Звезде које се најбрже крећу у галаксији можда су под контролом ванземаљске интелигенције /фото/
Звезде које се најбрже крећу у галаксији можда су под контролом ванземаљске интелигенције /фото/
Sputnik Србија
Напредни ванземаљци могли би да управљају бинарним звезданим системима као свемирским бродовима, контролишући читаве звездане системе широм галаксије користећи... 26.11.2024, Sputnik Србија
2024-11-26T18:19+0100
2024-11-26T18:19+0100
2024-11-26T18:19+0100
наука и технологија
наука и технологија
свемир
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/16/1179789539_0:520:2049:1672_1920x0_80_0_0_7167c7f7cd86ddd0d1fec14d88225842.jpg
Ванземаљци који траже међузвездано путовање могли би да заобиђу традиционалне свемирске летелице, померајући читаве звездане системе, сугерише филозоф Клемент Видал са Универзитета Врије у Бриселу у недавном раду који чека рецензију. Та студија истражује како би бинарни звездани системи могли да омогуће цивилизацијама да се ефикасно крећу галаксијом..Иако мотивација може укључивати бежање од космичких опасности или потрагу за ресурсима, огромне удаљености између звезда чине директно међузвездано путовање изазовним. Уместо да напусте свој систем, напредна бића могу да га померају стварајући потисак кроз неуједначена звездана избацивања материјала.Бинарни системи нуде јединствене предности у односу на појединачне звезде у овом погледу. Видалов модел укључује неутронску звезду упарену са пратећом звездом мале масе. Таква конфигурација омогућава оптималну маневарску способност и потисак. Процес би укључивао асиметрично избацивање звезданог материјала, потенцијално коришћењем магнетних поља или машина које неравномерно загревају површину звезде.Постављање опреме близу јаке гравитације неутронске звезде могло би да обезбеди неопходну енергију за погон. Прецизним укључивањем и искључивањем машине, путања система би се могла контролисати.„Када би активирали машину увек на потпуно истој тачки орбите, послали би бинарни систем у једном правцу“, истиче Видал.Подешавање рада таквог уређаја могло би да промени његову орбиту, омогућавајући целом систему да се креће у било ком жељеном правцу.Примери из стварног света укључују пулсаре PSR J0610-2100 i PSR J2043+1711, који показују необична убрзања. Иако природни узроци вероватно објашњавају њихово понашање, Видал наглашава њихову вредност за проучавање.„Иако је мало вероватно да ће их изазвати ванземаљски инжењеринг, вреди их истражити“, закључује он.Видалова хипотеза нуди нову перспективу о потенцијалним могућностима напредних ванземаљских цивилизација, истовремено наглашавајући интригантне астрофизичке феномене вредне даљег истраживања, пренео је „Лајв сајенс“.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, свемир, друштво
наука и технологија, свемир, друштво
Звезде које се најбрже крећу у галаксији можда су под контролом ванземаљске интелигенције /фото/
Напредни ванземаљци могли би да управљају бинарним звезданим системима као свемирским бродовима, контролишући читаве звездане системе широм галаксије користећи иновативни звездани инжењеринг.
Ванземаљци који траже међузвездано путовање могли би да заобиђу традиционалне свемирске летелице, померајући читаве звездане системе, сугерише филозоф Клемент Видал са Универзитета Врије у Бриселу у недавном раду који чека рецензију. Та студија истражује како би бинарни звездани системи могли да омогуће цивилизацијама да се ефикасно крећу галаксијом..
Иако мотивација може укључивати бежање од космичких опасности или потрагу за ресурсима, огромне удаљености између звезда чине директно међузвездано путовање изазовним. Уместо да напусте свој систем, напредна бића могу да га померају стварајући потисак кроз неуједначена звездана избацивања материјала.
„Они би то урадили тако што би изазвали да њихова звезда или зрачи или испари у само једном правцу, што би звезду, заједно са свим њеним планетама, одвело на нову локацију у галаксији“, објаснио је Видал.
Бинарни системи нуде јединствене предности у односу на појединачне звезде у овом погледу. Видалов модел укључује неутронску звезду упарену са пратећом звездом мале масе. Таква конфигурација омогућава оптималну маневарску способност и потисак. Процес би укључивао асиметрично избацивање звезданог материјала, потенцијално коришћењем магнетних поља или машина које неравномерно загревају површину звезде.
Постављање опреме близу јаке гравитације неутронске звезде могло би да обезбеди неопходну енергију за погон. Прецизним укључивањем и искључивањем машине, путања система би се могла контролисати.
„Када би активирали машину увек на потпуно истој тачки орбите, послали би бинарни систем у једном правцу“, истиче Видал.
Подешавање рада таквог уређаја могло би да промени његову орбиту, омогућавајући целом систему да се креће у било ком жељеном правцу.
Примери из стварног света укључују пулсаре PSR J0610-2100 i PSR J2043+1711, који показују необична убрзања. Иако природни узроци вероватно објашњавају њихово понашање, Видал наглашава њихову вредност за проучавање.
„Иако је мало вероватно да ће их изазвати ванземаљски инжењеринг, вреди их истражити“, закључује он.
Видалова хипотеза нуди нову перспективу о потенцијалним могућностима напредних ванземаљских цивилизација, истовремено наглашавајући интригантне астрофизичке феномене вредне даљег истраживања,
пренео је „Лајв сајенс“.
