https://sputnikportal.rs/20241214/savet-eu-usvaja-zakljucke-o-prosirenju-sta-se-ocekuje-od-srbije-1180589881.html
Савет ЕУ усваја закључке о проширењу: Шта се очекује од Србије
Савет ЕУ усваја закључке о проширењу: Шта се очекује од Србије
Sputnik Србија
Савет ЕУ за опште послове усвојиће 17. децембра закључке о проширењу, а како се наводи у најновијем нацрту када је реч о Србији, Савет ће прихватити процену... 14.12.2024, Sputnik Србија
2024-12-14T14:46+0100
2024-12-14T14:46+0100
2024-12-14T14:46+0100
србија
србија
србија – политика
европска унија (еу)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/05/06/1137114447_0:321:3070:2048_1920x0_80_0_0_694963d78b17bfe4c7456e0965cd0ed7.jpg
„Савет прихвата процену Комисије да Србија одржава свој ниво спремности за почетна мерила у Кластеру 3 (Конкурентност и инклузивни раст). Савет ће се вратити на питање отварања Кластера 3 на основу значајног даљег напретка Србије, посебно у складу са областима поменутим у параграфу 29 и у складу са преговарачким оквиром“, наводи се у делу посвећеном Србији у овом документу у који је Танјуг имао увид.У параграфу 29 прецизира се да ће напредак Србије у владавини права и нормализацији односа са Приштином наставити да одређује укупан темпо приступних преговора и поздравља укупан напредак који је постигнут у досадашњим приступним преговорима, при чему су отворена 22 од 35 преговарачких поглавља и два поглавља привремено затворена.У нацрту се наводи и да Споразум о путу ка нормализацији односа између Београда и Приштине и његов имплементациони анекс морају у потпуности да се поштују и примене што је пре могуће без предуслова, као и све обавезе повезане са ЕУ, заједно са осталим нерешеним обавезама постигнутим у дијалогу, уз посредовање ЕУ.Истиче се да то укључује формирање Заједнице српских општина на основу нацрта статута који је странама представио посредник ЕУ.Од Београда се очекује да покрене признавање косовских докумената и симбола, а предвиђено је и да се статус структура и служби које подржава Београд реши у складу са споразумима постигнутим у дијалогу уз посредовање ЕУ и „приштинским законима“.Наводи се да је Савет узео у обзир позив Београда на учешће Срба на изборима на КиМ и очекује благовремену и брзу реинтеграцију Срба, како се наводи, „у складу са споразумима из дијалога и уз пуно поштовање приштинског правног оквира“.Београд и Приштина позивају се да наставе сталне напоре за деескалацију, уздрже се од једностраних и провокативних акција које би могле довести до тензија и насиља и избегавају реторику која изазива поделе.Такође се осуђују, како се наводи, „насилни акти“ на КиМ 29. маја 2023. и „насилни напад на косовску полицију“ 24. септембра 2023. на северу КиМ и поручује да нема оправдања за насиље. Од Србије се очекује да у потпуности сарађује и предузме све неопходне мере да се починиоци напада из 2023. године ухапсе и хитно приведу правди.Подсећа се да су мерила поглавља 35 у приступним преговорима Србије измењена како би одражавала њене обавезе из Споразума о путу ка нормализацији односа и његовог имплементационог анекса.Поздравља се то што је Србија потврдила интеграцију у ЕУ као свој стратешки циљ, али се наводи да је важно да Србија покаже снажну политичку вољу и доследност у спровођењу реформи у вези са ЕУ, као и да објективно и недвосмислено комуницира о ЕУ.Савет охрабрује Србију да покаже више политичке воље даљим убрзавањем реформи и постизањем конкретних и опипљивих резултата о основама, посебно тиме што ће наставити да се фокусира на испуњавање привремених мерила из поглавља 23. и 24. о владавини права.Што се тиче економских критеријума, поздравља се добар ниво припремљености Србије за развој функционалне тржишне економије и охрабрује Србија да настави са напорима да унапреди своје капацитете да се носи са притиском конкуренције и тржишним силама унутар Уније и да спроведе неопходне структурне реформе.„Савет такође поздравља појачану сарадњу Србије са ЕУ, посебно стратешко партнерство о одрживим сировинама“, наводи се у документу.Србија се похваљује због њеног значајног доприноса управљању мешовитим миграционим токовима ка ЕУ и наглашава потреба за даљим напретком у процедурама за добијање азила и потпуном усклађивању са визном политиком ЕУ.Поздравља се и то што је Србија задржала своју посвећеност у низу иницијатива за регионалну сарадњу и охрабрује да даље јача добросуседске односе и доприноси стабилности и помирењу са свим партнерима у региону.Истиче се и значај „смислене регионалне сарадње“ у решавању ратних злочина на националном нивоу, преосталих случајева несталих особа и пуне сарадње са Међународним резидуалним механизмом за кривичне судове и оцењује да „не би требало да постоји подршка осуђеним ратним злочинцима нити величању или негирању њихових злочина“.Када је реч о усклађивању са спољном и безбедносном политиком ЕУ (ЗСБП), понављају се „снажна очекивања“ Савета да Србија појача напоре ка потпуном усклађивању са ставовима ЕУ о ЗСБП и рестриктивним мерама, укључујући Русији и Белорусији, као „питање од највећег приоритета“.Истовремено се поздравља хуманитарна и друга помоћ Србије Украјини и охрабрује Србија да настави добру сарадњу са ЕУ на спречавању заобилажења рестриктивних мера ЕУ.У закључцима се Србија позива да настави да посвећује посебну пажњу пуном поштовању основних права, изражава забринутост због, како се тврди, недостатка напретка у унапређењу слободе изражавања и независности медија, а наводи се и да изборни процес захтева опипљива побољшања и даље реформе, у контексту извештаја ОЕБС/ОДИХР-а.Ове закључке би требало да подрже и лидери ЕУ на састанку Европског савета 19. децембра у Бриселу.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – политика, европска унија (еу)
србија, србија – политика, европска унија (еу)
Савет ЕУ усваја закључке о проширењу: Шта се очекује од Србије
Савет ЕУ за опште послове усвојиће 17. децембра закључке о проширењу, а како се наводи у најновијем нацрту када је реч о Србији, Савет ће прихватити процену Европске комисије да је спремна за Кластер 3, а да ће питање његовог отварања размотрити на основу даљег напретка, посебно у области владавине права и нормализацији односа са Приштином.
„Савет прихвата процену Комисије да Србија одржава свој ниво спремности за почетна мерила у Кластеру 3 (Конкурентност и инклузивни раст). Савет ће се вратити на питање отварања Кластера 3 на основу значајног даљег напретка Србије, посебно у складу са областима поменутим у параграфу 29 и у складу са преговарачким оквиром“, наводи се у делу посвећеном Србији у овом документу у који је Танјуг имао увид.
У параграфу 29 прецизира се да ће напредак Србије у владавини права и нормализацији односа са Приштином наставити да одређује укупан темпо приступних преговора и поздравља укупан напредак који је постигнут у досадашњим приступним преговорима, при чему су отворена 22 од 35 преговарачких поглавља и два поглавља привремено затворена.
У нацрту се наводи и да Споразум о путу ка нормализацији односа између Београда и Приштине и његов имплементациони анекс морају у потпуности да се поштују и примене што је пре могуће без предуслова, као и све обавезе повезане са ЕУ, заједно са осталим нерешеним обавезама постигнутим у дијалогу, уз посредовање ЕУ.
Истиче се да то укључује формирање Заједнице српских општина на основу нацрта статута који је странама представио посредник ЕУ.
Од Београда се очекује да покрене признавање косовских докумената и симбола, а предвиђено је и да се статус структура и служби које подржава Београд реши у складу са споразумима постигнутим у дијалогу уз посредовање ЕУ и „приштинским законима“.
Наводи се да је Савет узео у обзир позив Београда на учешће Срба на изборима на КиМ и очекује благовремену и брзу реинтеграцију Срба, како се наводи, „у складу са споразумима из дијалога и уз пуно поштовање приштинског правног оквира“.
Београд и Приштина позивају се да наставе сталне напоре за деескалацију, уздрже се од једностраних и провокативних акција које би могле довести до тензија и насиља и избегавају реторику која изазива поделе.
Такође се осуђују, како се наводи, „насилни акти“ на КиМ 29. маја 2023. и „насилни напад на косовску полицију“ 24. септембра 2023. на северу КиМ и поручује да нема оправдања за насиље. Од Србије се очекује да у потпуности сарађује и предузме све неопходне мере да се починиоци напада из 2023. године ухапсе и хитно приведу правди.
Подсећа се да су мерила поглавља 35 у приступним преговорима Србије измењена како би одражавала њене обавезе из Споразума о путу ка нормализацији односа и његовог имплементационог анекса.
Поздравља се то што је Србија потврдила интеграцију у ЕУ као свој стратешки циљ, али се наводи да је важно да Србија покаже снажну политичку вољу и доследност у спровођењу реформи у вези са ЕУ, као и да објективно и недвосмислено комуницира о ЕУ.
Савет охрабрује Србију да покаже више политичке воље даљим убрзавањем реформи и постизањем конкретних и опипљивих резултата о основама, посебно тиме што ће наставити да се фокусира на испуњавање привремених мерила из поглавља 23. и 24. о владавини права.
Што се тиче економских критеријума, поздравља се добар ниво припремљености Србије за развој функционалне тржишне економије и охрабрује Србија да настави са напорима да унапреди своје капацитете да се носи са притиском конкуренције и тржишним силама унутар Уније и да спроведе неопходне структурне реформе.
„Савет такође поздравља појачану сарадњу Србије са ЕУ, посебно стратешко партнерство о одрживим сировинама“, наводи се у документу.
Србија се похваљује због њеног значајног доприноса управљању мешовитим миграционим токовима ка ЕУ и наглашава потреба за даљим напретком у процедурама за добијање азила и потпуном усклађивању са визном политиком ЕУ.
Поздравља се и то што је Србија задржала своју посвећеност у низу иницијатива за регионалну сарадњу и охрабрује да даље јача добросуседске односе и доприноси стабилности и помирењу са свим партнерима у региону.
Истиче се и значај „смислене регионалне сарадње“ у решавању ратних злочина на националном нивоу, преосталих случајева несталих особа и пуне сарадње са Међународним резидуалним механизмом за кривичне судове и оцењује да „не би требало да постоји подршка осуђеним ратним злочинцима нити величању или негирању њихових злочина“.
Када је реч о усклађивању са спољном и безбедносном политиком ЕУ (ЗСБП), понављају се „снажна очекивања“ Савета да Србија појача напоре ка потпуном усклађивању са ставовима ЕУ о ЗСБП и рестриктивним мерама, укључујући Русији и Белорусији, као „питање од највећег приоритета“.
Истовремено се поздравља хуманитарна и друга помоћ Србије Украјини и охрабрује Србија да настави добру сарадњу са ЕУ на спречавању заобилажења рестриктивних мера ЕУ.
У закључцима се Србија позива да настави да посвећује посебну пажњу пуном поштовању основних права, изражава забринутост због, како се тврди, недостатка напретка у унапређењу слободе изражавања и независности медија, а наводи се и да изборни процес захтева опипљива побољшања и даље реформе, у контексту извештаја ОЕБС/ОДИХР-а.
Ове закључке би требало да подрже и лидери ЕУ на састанку Европског савета 19. децембра у Бриселу.
