Заокрет удесно: Шта чека Немачку после Шолца?
© Tanjug / AP Photo/Markus Schreiber
Пратите нас
После пада владе Олафа Шолца Немачка улази у још дубљу политичку кризу која неће бити решена ни после фебруарских, ванредних парламентарних избора. После пада владе коју је чинила „семафор коалиција“, једино је извесно да се Немачка окреће удесно, сматра некадашњи дописник Политике из Берлина Жарко Ракић.
Бундестаг је изгласао неповерење влади немачког канцелара Олафа Шолца, чиме је отворен пут за распуштање парламента и ванредне изборе у Немачкој који ће се одржати у фебруару 2025. године.
Олаф Шолц је добио подршку 207 од 733 посланика у доњем дому парламента, 394 посланика су гласала против, а 116 их је било уздржано. За опстанак владе било је неопходно 367 гласова.
Буран пад Шолцове владе
Данас се у немачком парламенту Бундестагу решавала судбина трочлане коалиционе владе и што се тиче резултата гласања, није било никаквих изненађења, каже Ракић за Спутњик.
Седница је протекла веома бурно, међусобне оптужбе чуле су се са свих страна, а најжешће су се свађали представници СПД-а и ЦДУ-ЦСУ, односно њихови лидери – досадашњи канцелар Олаф Шолц и лидер демохришћана Фридрих Мерц, додаје Ракић.
Пале су грубе речи, уз оптужбе Мерца на рачун Шолца да је водио Немачку у катастрофу и пропаст, подсећа Ракић.
„Немачка сад улази у једну кратку предизборну кампању у којој ће вероватно бити још жешће. Тренутно се зна фаворит избора али се не зна победник и сигурно је да Немачку чека неизвесна будућност, пре свега политичка. Нова влада ће, без обзира ко буде освојио највише гласова, бити коалициона, а ту коалицију ће бити изузетно тешко направити. Опет ће разне странке морати да сарађују како би влада била формирана. Оно што је у овом тренутку јасно је то да се Немачка свакако окреће удесно и вероватно ће две странке деснице остварити најбоље резултате – демохришћани ЦДУ-ЦСУ и већ чувена Алтернатива за Немачку (АфД)“.
Алтернативу за Немачку оптужују да је екстремно десничарска али је тачније рећи да је суверенистичка партија, сматра Ракић.
Намицање тесне већине – уценама
На питање да ли је могуће да следећу владу у Немачкој формирају тзв. екстремна левица и десница, односно да партија Саре Вагенкнехт и АфД поучени примером из Француске направе коалицију, Ракић одговара да је тешко прогнозирати такав сценарио.
Јер, према испитивањима јавног мњења, те две странке неће освојити довољно гласова да би могле да формирају владу, подсећа Ракић.
„Тако да ће морати вероватно да буду веома тешки преговори, пуни политичких уцена и компромиса. Најреалније је да демохришћани формирају владу са социјалдемократама и то би била та чувена велика коалиција која се у неколико наврата показала као веома лоше решење. Избори ће се одржати 23. фебруара али тешко ће се нова влада формирати и то је оно што највише брине Немце. Они губе корак у односу на друге државе у Европи, а у међувремену ће и нови амерички председник Доналд Трамп доћи на власт и биће веома интересантно како ће се Немачка понашати у том неком интеррегнуму.“
Неизвесна будућност Немачке
После одржавања избора требаће неколико месеци да се формира влада тако да Немачку чека неизвесна политичка будућност, што у овако тешкој економској ситуацији сигурно не улива поверење грађанима да ће им та нова влада донети бољи живот, додаје Ракић.
Он истиче да је према неким проценама, партијама у Немачкој довољно да освоје 43 процента мандата у Бундестагу да би могле да формирају неку владу са „веома танком већином“.
„Демохришћани су тренутно на негде на 30, 31 одсто подршке што значи да им треба неки партнер који би освојио двоцифрени постотак гласова на парламентарним изборима. А то у овом тренутку могу само две странке. Једна је АфД која ће према проценама освојити више од 20 процената и социјалдемократе које се крећу негде између десет и 13, 14 процената. То значи да је тешко прогнозирати да ли ће пад ове владе и њено трогодишње искуство на власти утицати на бираче. Тако да ако демохришћани и социјалдемократе и буду у могућности да формирају коалицију, она ће бити веома танка, односно имаће минималну већину у парламенту. А то само говори да Немачка улази у веома нестабилан период који ће обележити заокрет удесно“.
Остаје да се види каква ће бити политика нове владе Немачке према ЕУ, рату у Украјини и односима са САД, али пре свега у односу према немачким бирачима зато што се показало да је свака политика која не води рачуна о својим грађанима осуђена на неуспех, закључио је Ракић.
Погледајте и:
