https://sputnikportal.rs/20250109/minimalna-velicina-maksimalne-prednosti-kako-mali-sateliti-mogu-pomoci-ljudima-u-svemiru-1181427683.html
Минимална величина, максималне предности: Како мали сателити могу помоћи људима у свемиру
Минимална величина, максималне предности: Како мали сателити могу помоћи људима у свемиру
Sputnik Србија
Мали сателити и свемирске летелице прешле су дуг пут од 1990-их када је постало очигледно да се тако релативно мали предмети могу лансирати у свемир, објашњава... 09.01.2025, Sputnik Србија
2025-01-09T22:47+0100
2025-01-09T22:47+0100
2025-01-09T22:47+0100
наука и технологија
наука и технологија
свемир
астрономија
астронаутика
сателит
летелица
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/09/1181427446_0:0:3641:2048_1920x0_80_0_0_e56e7732c996afe5412623ffbcf2ee28.jpg
Појава CubeSat-а – малих коцкастих сателита тежине око једног килограма које су чак и студенти могли да саставе у оквиру својих пројеката – и групни свемирски летови постали су важне прекретнице у развоју малих свемирских летелица, рекао је Овчињиков за часопис Сајетифик Русија.Према његовим речима, мале свемирске летелице/сателити могу се поделити у три широке категорије.Прво: сазвежђа, група сателита која остварује један циљ, али се свака од ових летелица контролише појединачно.Друго: формацијско летење, сателити који такође заједнички обављају исти задатак док раде релативно близу један другом на удаљеностима од 10 метара до 100 километара.Треће: рој, коме недостаје централизовано навођење и „лет сваке летелице зависи од тога шта та летелица ’зна’ о својим суседима“, како је рекао Овчињиков.Нема јасног одговора на питање која метода је ефикаснија, једна велика летелица или сателитски рој, приметио је проф. Овчињиков.Ако неко треба да изврши задатак као што је детаљно снимање површине Земље, што захтева велики оптички систем, скупа и тешка свемирска летелица би била очигледан избор, објаснио је он.С друге стране, постављање сателитског роја значи да би неисправност било ког од сателита који га чине довела до релативно малих финансијских губитака и да би његова замена била релативно јефтин подухват.Штавише, такви угашени мали сателити могли би да се замене новијим надограђеним моделима, чиме би се обезбедило да рој настави да се обнавља и ефикасније извршава свој циљ, додао је он.Ниске цене једна су од главних предности малих сателита, нагласио је Овчињиков, истичући да је мисија 12U CubeSat на Месец 2023. коштала само 30 милиона долара.Такође је поменуо да су истраживачи са Келдиш института за примењену математику, где он води одељење за динамику свемирских система, недавно предложили лансирање мисије на Марс „на малој летелици тешкој само 92 килограма“.Приметивши да се мале свемирске летелице већ активно користе за проучавање астероида, Овчињиков је сугерисао да би у наредним годинама ове мале справе могле наћи ширу примену у међупланетарним мисијама.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, свемир, астрономија, астронаутика, сателит, летелица
наука и технологија, свемир, астрономија, астронаутика, сателит, летелица
Минимална величина, максималне предности: Како мали сателити могу помоћи људима у свемиру
Мали сателити и свемирске летелице прешле су дуг пут од 1990-их када је постало очигледно да се тако релативно мали предмети могу лансирати у свемир, објашњава професор Михаил Овчињиков, стални члан Међународне академије астронаутике.
Појава CubeSat-а – малих коцкастих сателита тежине око једног килограма које су чак и студенти могли да саставе у оквиру својих пројеката – и групни свемирски летови постали су важне прекретнице у развоју малих свемирских летелица, рекао је Овчињиков за часопис Сајетифик Русија.
Према његовим речима, мале свемирске летелице/сателити могу се поделити у три широке категорије.
Прво: сазвежђа, група сателита која остварује један циљ, али се свака од ових летелица контролише појединачно.
Друго: формацијско летење, сателити који такође заједнички обављају исти задатак док раде релативно близу један другом на удаљеностима од 10 метара до 100 километара.
Треће: рој, коме недостаје централизовано навођење и „лет сваке летелице зависи од тога шта та летелица ’зна’ о својим суседима“, како је рекао Овчињиков.
Нема јасног одговора на питање која метода је ефикаснија, једна велика летелица или сателитски рој, приметио је проф. Овчињиков.
Ако неко треба да изврши задатак као што је детаљно снимање површине Земље, што захтева велики оптички систем, скупа и тешка свемирска летелица би била очигледан избор, објаснио је он.
С друге стране, постављање сателитског роја значи да би неисправност било ког од сателита који га чине довела до релативно малих финансијских губитака и да би његова замена била релативно јефтин подухват.
Штавише, такви угашени мали сателити могли би да се замене новијим надограђеним моделима, чиме би се обезбедило да рој настави да се обнавља и ефикасније извршава свој циљ, додао је он.
Ниске цене једна су од главних предности малих сателита, нагласио је Овчињиков, истичући да је мисија 12U CubeSat на Месец 2023. коштала само 30 милиона долара.
Такође је поменуо да су истраживачи са Келдиш института за примењену математику, где он води одељење за динамику свемирских система, недавно предложили лансирање мисије на Марс „на малој летелици тешкој само 92 килограма“.
Приметивши да се мале свемирске летелице већ активно користе за проучавање астероида, Овчињиков је сугерисао да би у наредним годинама ове мале справе могле наћи ширу примену у међупланетарним мисијама.
