https://sputnikportal.rs/20250122/tajna-crvenih-talasa-pronadjeni-dokazi-o-postojanju-jezera-na-marsu-video-foto-1181882198.html
Тајна „црвених“ таласа: Пронађени докази о постојању језера на Марсу /видео, фото/
Тајна „црвених“ таласа: Пронађени докази о постојању језера на Марсу /видео, фото/
Sputnik Србија
Откриће древних трагова таласа указује да је Марс некада имао плитка језера без леда, што битно утиче на људско разумевање прошлости ове планете у вези са... 22.01.2025, Sputnik Србија
2025-01-22T23:00+0100
2025-01-22T23:00+0100
2025-01-22T23:00+0100
наука и технологија
наука и технологија
друштво
свемир
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/16/1181882534_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_c74456c8103dc664ceeb4f461d0a641c.jpg
Ровер НАСА „Кјуриозити“ пружио је уверљиве нове доказе о древним језерима на Марсу, без леда. Тај ровер је недавно открио сићушне таласе у кратеру Гале, сличне онима који настају кретањем воде изазване ветром на пешчаном дну језера на Земљи. Ти таласи, који датирају од пре 3,7 милијарди година, сугеришу да је Марс некада имао отворене површине текуће воде које нису биле замрзнуте или прекривене ледом.Марс, четврта планета у Сунчевом систему, позната је по својој црвеној нијанси изазваној оксидом гвожђа. Иако је слична Земљи са својим долинама, вулканима и речним коритима, има атмосферу која не дише и хладну, суву површину.Упркос својој негостољубивој „садашњости“, Марс је дуго фасцинирао научнике због своје потенцијалне насељености у прошлости.Ровер „Кјуриозити“, који је НАСА лансирала 2011. године, слетео је на Марс у августу 2012. како би проучавао геологију и климу. Његов циљ је да открије да ли је планета могла да подржи живот. Опремљен напредним инструментима, „Кјуриозити“ је био кључан у анализи терена и атмосфере Марса.У недавној студији објављеној у часопису „Сајенс адвансис“, геолози са Универзитета Калтех у Калифорнији Џон Гроцингер и Мајкл Ламб детаљно су описали откриће два сета таласа у кратеру Гале. Ове форме очуване у стенама указују на постојање плитких језера дубљих од два метра. Висина таласа од шест милиметара и растојање од четири до пет центиметара омогућили су научницима да процене димензије језера.Пронађени таласи показују да је Марс искусио топлу, густу атмосферу више пута током дугих временских периода. То окружење би могло да подржи постојање течне воде на отвореном, нудећи драгоцен увид у древну климу планете. Међутим, потребна су даља истраживања да би се проценила преваленција таквих карактеристика у марсовском пејзажу, пренео је „Јуниверз тудеј“.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/16/1181882534_0:0:1024:768_1920x0_80_0_0_ed9bbe04f72ddd340fdbf779deadff6d.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, свемир
наука и технологија, друштво, свемир
Тајна „црвених“ таласа: Пронађени докази о постојању језера на Марсу /видео, фото/
Откриће древних трагова таласа указује да је Марс некада имао плитка језера без леда, што битно утиче на људско разумевање прошлости ове планете у вези са погодношћу за живот.
Ровер НАСА „Кјуриозити“ пружио је уверљиве нове доказе о древним језерима на Марсу, без леда. Тај ровер је недавно открио сићушне таласе у кратеру Гале, сличне онима који настају кретањем воде изазване ветром на пешчаном дну језера на Земљи. Ти таласи, који датирају од пре 3,7 милијарди година, сугеришу да је Марс некада имао отворене површине текуће воде које нису биле замрзнуте или прекривене ледом.
Марс, четврта планета у Сунчевом систему, позната је по својој црвеној нијанси изазваној оксидом гвожђа. Иако је слична Земљи са својим долинама, вулканима и речним коритима, има атмосферу која не дише и хладну, суву површину.
Упркос својој негостољубивој „садашњости“, Марс је дуго фасцинирао научнике због своје потенцијалне насељености у прошлости.
Ровер „Кјуриозити“, који је НАСА лансирала 2011. године, слетео је на Марс у августу 2012. како би проучавао геологију и климу. Његов циљ је да открије да ли је планета могла да подржи живот. Опремљен напредним инструментима, „Кјуриозити“ је био кључан у анализи терена и атмосфере Марса.
У недавној студији
објављеној у часопису „Сајенс адвансис“, геолози са Универзитета Калтех у Калифорнији Џон Гроцингер и Мајкл Ламб детаљно су описали откриће два сета таласа у кратеру Гале. Ове форме очуване у стенама указују на постојање плитких језера дубљих од два метра. Висина таласа од шест милиметара и растојање од четири до пет центиметара омогућили су научницима да процене димензије језера.
Пронађени таласи показују да је Марс искусио топлу, густу атмосферу више пута током дугих временских периода. То окружење би могло да подржи постојање течне воде на отвореном, нудећи драгоцен увид у древну климу планете. Међутим, потребна су даља истраживања да би се проценила преваленција таквих карактеристика у марсовском пејзажу,
пренео је „Јуниверз тудеј“.