Нови бојкот продавница: Потрошачи рекли НЕ високим ценама /видео/
17:35 06.02.2025 (Освежено: 18:19 06.02.2025)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Након једнодневног бојкота продавница 31. јануара, неке од радњи не да нису смањиле цене, него су их и повећале. Тржишна инспекција ништа не ради по том питању, као што ни до сад није регулисала многе неправилности. Из Удружења потрошача „Ефектива“ сматрају да овакав потез захтева адекватан одговор потрошача, овај пут оличен у петодневно бојкоту.
Дејан Гавриловић из „Ефективе“ рекао је у „Енергији Спутњика“ да то удружење потрошача прати промене у ценама годинама. Они постоје 14 година, а активно пореде цене од короне на овамо, односно од кад се у времену пандемије јавило неколико таласа драстичних повећања цена. Након тога су схватили да су наше цене значајно више од оних у околним земљама, што раније није био случај.
„Ефектива“ је и раније планирала акције против злоупотреба продаваца, а писали су и самим трговинским ланцима. Чак су их пријавили и тржишној инспекцији због формирања цена и обмане приликом њиховог истицања. То би трговци радили тако што формално направе попуст, а само напишу да је цена пре њега била далеко виша него што је заиста била у претходном периоду.
Ево и јутрос смо објавили један пример где је у продавници стављена она жута акцијска цена, а да се претходна није склонила. Када се нова жута цена померила, испод се видело да је редовна цена била нижа од те наводно акцијске, односно снижене. Потпуно ненормалне ствари се дешавају, али нажалост, нико не реагује, рекао је Гавриловић у разговору са Јелицом Путњиковић.
Шта ради тржишна инспекција?
Гавриловић каже да је мало тржишних инспектора за обим неправде која се чини потрошачима у овој области. Ипак, каже он, то не значи да и они нису криви. Њихова је одговорност што се читава ствар отела контроли. Да су од почетка радили свој посао како треба, додаје он, данас ових проблема не би било, као ни бојкота.
Управо је то дало ветар у леђа трговцима да се понашају тако како се понашају, јер они виде да не постоји систем кажњавања и да велики трговински ланци из свих ових незаконитих радњи излазе некажњено. Они једноставно настављају да се понашају на тај начин. Систем контроле је заказао и он је добрим делом заслужан за све ово што нам се догађа.
Друге земље, поготово у западној Европи, немају овај проблем, каже наш саговорник, јер су правила која се истински примењују ригорозна, као и контролна улога надлежних органа. Њихови трговци су свесни да ако направе грешку, следи казна. Свесни су такође и снаге удружења за заштиту потрошача која ће различитим механизмима реаговати брзо и ефикасно на све врсте нерегуларности, где ће трговци на крају имати штету. Исте фирме на тим уређеним тржиштима не смеју ни да помисле да раде оно што раде код нас у Србији.
Ми смо имали бројне примере и пре тога, а то се не односи само на продеавнице, већ и на банке и осигуравајуће куће. Све те фирме које послују и на Западу тамо раде у складу са законом. Тамо банке нису продавале кредите у швајцарцима, а овде јесу. Сви знамо како се то завршило. То је само један од примера. Идентична ствар је и са трговинским ланцима. Цене у трговинском ланцу, на пример, на Сицилији далеко су јефтиније него у Србији, иако се ради о истом производу.
Уколико ни после петодневног бојкота продавнице не спусте цене, уследиће бојкот само једне радње на недељу дана, па после ње друге, треће... како би се обезбедио максимални учинак, односно штета за спорне трговинске ланце.
© Sputnik / Виталий Тимкив
/ Српски производи јефтинији у иностранству
Цене намирница у региону јефтиније су него у Србији, па наши грађани због тога прелазе Дрину, одлазе у Републику Српску или Хрватску да купују. Мађарска је већ одавно традиционална дестинација за куповину, нарочито Сегедин, а постоје и посебно саграђане радње одмах до границе, намењене управо нашим грађанима који тамо одлазе у набавку. Када је реч о Македонији, објашњава Гавриловић, тамо се продају српски производи који су јефтинији него што су у самој Србији.
Ипка, то што је нама јефтиније, не значи да су у региону задовољни ценама. У Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори такође је спроведен бојкот трговинских ланаца и резултати су били видљиви.
Ако бисмо кренули да гледамо мапу и од Немачке кренули преко Аустрије према југу, Словенији, Хрватској и на крају Србији, цене су све више и више. Дакле ми бојкотујемо и купујемо храну у Хрватској, а и они бојкотују и купују у Словенији. Дакле, то је та нека градација. Г грађани који живе у пограничним деловима редовно прелазе границу и купују.
Један од проблема које наводи Гавриловић је и тај што наша држава мисли да политиком високих цена нешто добија, јер јој тако статистика показује. Извештај комисија за заштиту конкуренције наводи да су у протеклој години четири велика трговинска ланца остварили раст прихода на мању количину продате робе. Дакле, мање артикала је продато, а више пара је зарађено.
Држави то одговара јер је већи обим продаје, па се већи БДП слива у касу, међутим, шта је са потрошачима из пограничних делова земље који износе новац из земље и остављају га земљама региона? Када би цене код нас биле ниже ти грађани не би куповали ван земље, куповали би у својој земљи и сигуран сам да не би приходи од ПДВ-а трпели, чак би можда били и већи, каже Гавриловић.
Уцена због Сфетофора
Када је реч о малим трговцима, они такође имају озбиљних проблема са великим трговачким ланцима. Када желе да купе робу од неког произвођача по велепродајним ценама, оне буду далеко веће него што су у великим продавницама. Један од њихових проблема је и тај што им је скупља набавка робе него што је то случај са хипермаркетима. Ипак, то није све.
Немам доказе за ово и то још није испитано, али чуо сам причу од радника на каси у руској радњи Светофор где су се јаја продавала дупло јефтиније него у великим трговинским ланцима. Када су то сазнали, трговински ланци су запретили том истом добављачу јаја, рекавши му да неће више набављати робу од њега уколико настави да је продаје и Светофору.
Велики трговински ланци уцењују добављаче да не доносе робу малим радњама са ниским ценама, како им не би били конкуренција.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Ово је, објашњава Гавриловић, само један од начина на који велике трговине уцењују и како остварују своју доминантну улогу на тржишту. Поменутих пет ланаца које обухвата бојкот имали су 2023. године 105 милиона евра чистог профита, а он, додаје наш саговорник, произилази управо из оваквих малверзација.
Здрава конкуренција је нешто што доноси корист потрошачима, а ми немамо здраву конкуренцију, немамо мале локалне радње, много њих је угашено. Свако ко живи у овом граду зна да су пре 10 или 15 година постојале многе мале радње које су продавале најосновније ствари. Тога више нема. Дакле, отворили су се ови велики трговински ланци који су појели мале радње, а држава је то немо посматрала.
Одговор грађана
У петак 31. јануара приход у трговинским ланцима био је преполовљен, а негде су продавнице бележиле и пад од 70 одсто. Гавриловић каже да нико од представника великих трговинских ланаца који су обухваћени бојкотом није покушао да контактира „Ефективу“ ради било каквих договора, али да за тако нечим нема ни потребе. Све што ово удружење потрошача тражи јесте да ураде оно шта се од њих тражи – да спусте цене и то само не привремено.
Мислим да је степен незадовољства јасно показан у петак 31. јануара и мислим да би трговински ланци морали озбиљно да схвате ту поруку од петка. И бојим се да ће, ако је не схвате, онда схватити на начин који ће им нанети много више штете. Мислим да то њима није у интересу и да би требало да схвате да су им потрошачи заправо партнер, закључује Гавриловић.
Бојкотоване продавнице су Делез (Макси и Шоп енд гоу), Меркатор (Рода и Идеа), Лидл, Дис и Универекспорт.
© Фото : Спутњику уступио Дејан Гавриловић / Најава за бојкот великих трговинских ланаца у Србији
Услед новонастале ситуације у којој су неке радње само привремено смањиле ценле, а друге их чак и повећале, Удружење потрошача Ефектива позива купце на нови бојкот пет великих трговинских ланаца у трајању од понедељка 10. фебруара до петра 14. фебруара. Овај позив подржавају и удружења потрошача Просперитет из Новог Сада и Републичка унија потрошача из Београда.
Пет трговинских ланаца је обухваћено бојкотом, а њих, као и прошли пут, чине Делез, под чијом управом су Макси и Шоп енд гоу, Меркатор, под који спадају Рода и Идеа, Лидл, Дис и Универекспорт.
Погледајте и:
