Порука Запада која не доноси добро Србима – гост у Приштини баш на 17. март
CC BY-SA 2.0 / JovanStojan /
Пратите нас
Ако је нови изасланик Европске уније за дијалог Приштине и Београда Петер Соренсен намерно изабрао 17. март као датум своје прве посете Приштини у овој функцији, онда је то порука из Брисела која не носи добро Србима.
Ово за Спутњик каже Лука Јовановић, професор са универзитета у Приштини поводом изабира датума за посету Приштини данског дипломате који за Србе има посебну тежину, јер је 2004. године на овај дан спаљено и протерано скоро све што је српско са КиМ.
Несмотреност или лоша намера
„Двадесет и једну годину касније нови изасланик ЕУ за дијалог Петер Соренсен симболично је изабрао баш овог дана да посети такозвано Косово и разговара са најбитнијим представницима њихове власти Вјосом Османи и Аљбином Куртијем. То носи са собом питање - да ли је ово случајност или намера? Ако је то случајност, онда је показатељ да у ЕУ нема простора за оно што се десило Србима, а ако је намерно онда… У суштини, од Соренсена очекујем, да данас, на овај дан, чујем речи, ако не покуде Приштини, онда барем речи пијетета упућене српским жртвама. Он је представник управо оног дела међународне заједнице који је најодговорнији за оно што се десило тада Србима на КиМ,“ каже Јовановић.
По његовим речима, 17. март 2004. године је датум који је битан и за Европску унију јер је тај дан пре 21 годину на испиту пала и међународна заједница.
„Албанци су тада радили шта су радили, али то је срамота Европске уније, односно запада, а не нас Срба. Србима је тада уништена приватна имовина процењене вредности на више стотина милиона долара. Уништене су српске светиње, цркве и манастири, а неки заувек, неповратно … И питање је да ли ће Соренсен те ствари поменути или не, а лично у то сумњам. Сматрам да је ово једна велика несмотреност саме Европске уније која овим чином показује да прошлост која њима не одговора треба да остане у прошлости док она прошлост која њима иде на руку и у служби је запада и њихових медија треба да остане“, оцењује Јовановић.
То значи да, додаје он, оне ствари које су противне српским интересима из прошлости треба потенцирати и упорно обнављати.
Лош почетак и знак за Србе
„Свакако је ово један лош почетак и лоша порука Србима на КИМ али и Србији, а која не би требало да дође од једног каријериног дипломате какав је Соренсен. У питању је лош одабир датума за почетак његове мисије која треба да буде у служби мира и помирења,“ закључује Јовановић.
За тродневни погром Срба на Косову, непосредни повод је била вест Радио телевизије Косова о томе да су Срби наводно одговорни за утапање тројице албанских дечака из села Чабра у реци Ибар, на северу Косова, 16. марта 2004. године, што је убрзо демантовао и сам Унмик.
Great to be back in Kosovo! Amazed by the progress made since I left. On day 1️⃣, I spoke to Ptd @VjosaOsmaniPRKS, PM @albinkurti, DPM @BislimiBesnik about how much the Dialogue has delivered for Kosovo, how to ensure that it continues delivering & the importance of Ohrid for it. pic.twitter.com/52Sa1H0r4p
— EUSR for Belgrade-Pristina Dialogue (@EUSR_Dialogue) March 17, 2025
Међутим, насиље Албанаца према Србима и српској имовини кренуло је на северу Косова, у Северној Митровици, затим се прелило на Чаглавицу, Приштину, Подујево, Вучитрн, Исток, Ђаковицу, Липљан, Урошевац, Витину, Суву Реку, Обилић, Призрен, Гњилане, Косовску Каменицу, Пећ...
Насиље Албанца над Србима трајао је три дана 17, 18. и 19. марта, а убијено је осам Срба, повређено најмање 170 и протерано њих више од 4.000. Порушено је око 900 српских кућа и запаљено 35 верских објеката, укључујући 18 споменика културе.
Запад одговоран за 17. март
Јовановић овоме додаје и да су заувек уништене бројне иконе и непокретна културна добра и етнички је очишћени сви градови од Срба и већа насеља.
„Треба да се подсетимо да се међународна заједница кроз Резолуцију СБ УН и споразуме, између осталог обавезала 1999. године да ће она бити гарант мира и безбедности Срба на КиМ, и њихове културне баштине што није испоштовано,“ додаје наш саговорник.
У обрачуну са Албанцима повређено је и десетине припадника међународних снага, а погром се догађао наочиглед присуства више хиљада припадника међународних мировних снага Кфора и Унмика.
Србе који живе на Косову март месец подсећа на трагичне догађаје, почетак НАТО бомбардовања и погром, а најболније почетак пролећа доживљавају они којима су тих дана страдали чланови породице, пријатељи, комшије или имовина.
После погрома над Србима, ухапшено је 270 Албанаца, 143 особе су осуђене, већина на новчане казне, а 67 њих осуђено је на затвор, али не и главни актери.
У општини Косовска Митровица убијени су Боривоје Спасојевић (1941) и Јана Тучев (1968), у Липљану Ненад Весић (1951), отац и син, Добривоје (1955) и Борко (1984) Столић убијени су у Драјковцу, општина Штрпце, у Гњилану је убијен Бобан Перић (1952), професор физичког васпитања у селу Кусце, у општини Косово Поље убијен је Златибор Трајковић (1942) из Косова Поља, а у општини Призрен, у призренској Богословији Драган Недељковић (1943).
Уништени манастири, убијени Срби
У Призрену су настрадале Богородица Љевишка (14. век), Црква светог Спаса (14. век), Саборни храм светог великомученика Георгија (1856), Црква светог Николе Тутуцева (14. век), Црква светог Георгија Руновића (16. век), Црква свете Недеље (14. век), Црква светог Пантелејмона (14. век), Црква светог Козме и Дамјана (14. век), Црква свете Недеље у Зивињану, Манастир Свети Архангели (14. век), као и зграда Богословије Свети Кирило и Методије и Епископски двор.
У Ораховцу је уништена Црква свете Недеље (Киријаке, 1852), Брњача. У Ђаковици су настрадали Храм Успења Пресвете Богородице (16. век) са парохијским домом, Катедрална црква Свете Тројице (разорени су звоници који су преживели минирање 1999. године) и Црква светог кнеза Лазара у месту Пискоте. У Србици је запаљен Манастир Девич (15. век). У Пећи су уништене митрополија са парохијским домом Цркве светог Претече и Крститеља Јована, Црква Ваведења Пресвете Богородице у Белом Пољу (поново запаљена) и Црква светог Јована Претече и Крститеља у Пећкој бањи.
У Урошевцу је настрадала Црква светог цара Уроша, у Косовској Каменици црква у Доњој Слапашници, као и црква у Талиновцима, у Штимљу Црква светог архангела Михаила. У Приштини је запаљена Црква светог Николе (19. век), у Косову Пољу је запаљена Црква светог Николе и у оближњем Бресју Црква свете Катарине. У Вучитрну је уништена Црква светог Илије. У Обилићу је настрадала нова црква. У Косовској Митровици је уништена Црква светог Саве, а у Подујеву црква из 1930. године.
