https://sputnikportal.rs/20250407/u-ime-raskola-srbija-prva-zemlja-u-kojoj-ce-se-videti-kako-izgleda---politicka-drama-pravoslavlja-1184464890.html
„У име раскола“: Србија прва земља у којој ће се видети како изгледа - политичка драма православља
„У име раскола“: Србија прва земља у којој ће се видети како изгледа - политичка драма православља
Sputnik Србија
Светска премијера документарног филма „У име раскола“, у оквиру Међународног фестивала витешке културе „Витез фест 2025“, одржана је вечерас у Руском дому у... 07.04.2025, Sputnik Србија
2025-04-07T20:48+0200
2025-04-07T20:48+0200
2025-04-08T12:04+0200
друштво
православна црква украјине
раскол
руски дом
филм
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/04/07/1184464724_0:120:1280:840_1920x0_80_0_0_6119294d9852e692e78c6ffb7328a305.jpg
Овај дугометражни филм, пројекат Првог канала руске телевизије, по први пут систематски осветљава кризу унутар украјинског православља, приказујући је као сплет дубоких духовних, политичких и геополитичких токова који утичу не само на Украјину, већ и на читав православни свет.Пре пројекције филма, одржана је конференција за новинаре на којој су говорили аутори филма, као и истакнути српски теолози, историчари и аналитичари.Филм садржи и ексклузивни интервју смитрополитом кијевским и све Украјине Филаретом (Михаилом Денисенком), некадашњим поглаваром Украјинске православне цркве, открио многе контроверзне моменте.Према речима редитеља Данила Богдана, Филарет није само духовна фигура, већ сведок и саучесник процеса који је довео до дубоког расцепа унутар украјинског православља, а његова трансформација и односи с политичким структурама откривају како је верска структура искоришћена у геополитичке сврхе.Кроз интервју се детаљно разматра Филаретов живот, трансформација његових духовних и политичких ставова, као и употреба разних политичких сила које су довеле до раскола.Политиколог и научни сарадник Института за европске студије Стеван Гајић упозорио је на ширу стратегију притисака на источнохришћански свет.„Програм Ватикана је јединствен у притисцима ка истоку, било да се ради о Русима, Србима или другим православцима. У прошлости је акценат био на прозелитизму, али сада је реч о инжењерингу идентитета. То је логика која оправдава све – и дискриминацију и злочине“, оценио је Гајић.Филозоф Часлав Копривица нагласио је да се такозвана самопрокламована аутокефална Православна црква Украјине није родила из потребе верника, већ као политички пројекат.Протојереј Марјан Алексић говорио је о догађајима у чувеној Кијевско-печерској лаври, манастиру који је и данас на удару политичких и антируских утицаја, и борби монаха за очување духовног и културног наслеђа.„Монаси нису бранили само манастир, већ и саму суштину вере и континуитет традиције. Они су својим животом, радом и молитвом обновили Лавру. А сада, у име некакве ’експертизе‘, у манастир улазе комисије с анатомима, ветеринарима – као да је реч о зоолошком врту. То је дубоко понижење и светогрђе“, оценио је теолог.Алексић је такође подсетио на дубоке историјске везе Срба и Кијева.„Српски монаси и свештеници школовали су се на Кијевској духовној академији. Кијев је у православној свести светао попут Јерусалима. То није само украјинско, већ свеопште православно наслеђе“, нагласио је Алексић.Скуп је завршен пројекцијом филма уз титлове на српском језику, а потом је публика имала прилику да ужива у концерту духовне и родољубиве музике у извођењу Катарине Божић.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/04/07/1184464724_0:0:1280:960_1920x0_80_0_0_0f0f09a75a760b756bb59117c5f1d17e.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
православна црква украјине, раскол, руски дом, филм
православна црква украјине, раскол, руски дом, филм
„У име раскола“: Србија прва земља у којој ће се видети како изгледа - политичка драма православља
20:48 07.04.2025 (Освежено: 12:04 08.04.2025) Светска премијера документарног филма „У име раскола“, у оквиру Међународног фестивала витешке културе „Витез фест 2025“, одржана је вечерас у Руском дому у Београду.
Овај дугометражни филм, пројекат Првог канала руске телевизије, по први пут систематски осветљава кризу унутар украјинског православља, приказујући је као сплет дубоких духовних, политичких и геополитичких токова који утичу не само на Украјину, већ и на читав православни свет.
Пре пројекције филма, одржана је конференција за новинаре на којој су говорили аутори филма, као и истакнути српски теолози, историчари и аналитичари.
„Пред вама је филм који је снимљен с великом љубављу, искрено и поштено. Он нема за циљ пропаганду, већ истину. У њему износимо целокупну истину о ономе што се догодило на мученичкој украјинској земљи. Веома ми је драго што је баш Србија прва земља у којој ће публика имати прилику да га погледа“, рекао је продуцент филма Игор Кобзев, који се публици обратио преко видео-линка.
Филм садржи и ексклузивни интервју смитрополитом кијевским и све Украјине Филаретом (Михаилом Денисенком), некадашњим поглаваром Украјинске православне цркве, открио многе контроверзне моменте.
Према речима редитеља Данила Богдана, Филарет није само духовна фигура, већ сведок и саучесник процеса који је довео до дубоког расцепа унутар украјинског православља, а његова трансформација и односи с политичким структурама откривају како је верска структура искоришћена у геополитичке сврхе.
Кроз интервју се детаљно разматра Филаретов живот, трансформација његових духовних и политичких ставова, као и употреба разних политичких сила које су довеле до раскола.
Политиколог и научни сарадник Института за европске студије Стеван Гајић упозорио је на ширу стратегију притисака на источнохришћански свет.
„Програм Ватикана је јединствен у притисцима ка истоку, било да се ради о Русима, Србима или другим православцима. У прошлости је акценат био на прозелитизму, али сада је реч о инжењерингу идентитета. То је логика која оправдава све – и дискриминацију и злочине“, оценио је Гајић.
Филозоф Часлав Копривица нагласио је да се такозвана самопрокламована аутокефална Православна црква Украјине није родила из потребе верника, већ као политички пројекат.
„То што се представља као аутентична црква настало је споља, под утицајем антируских кругова. Ако се неки национални идентитет апсолутизује, као што се данас чини с украјинским, онда све друго постаје мање вредно – и у том погрешном поимању, све је дозвољено у име нације, ако се она разуме као нешто што је изнад свега осталог, па и морала“, рекао је Копривица.
Протојереј Марјан Алексић говорио је о догађајима у чувеној Кијевско-печерској лаври, манастиру који је и данас на удару политичких и антируских утицаја, и борби монаха за очување духовног и културног наслеђа.
„Монаси нису бранили само манастир, већ и саму суштину вере и континуитет традиције. Они су својим животом, радом и молитвом обновили Лавру. А сада, у име некакве ’експертизе‘, у манастир улазе комисије с анатомима, ветеринарима – као да је реч о зоолошком врту. То је дубоко понижење и светогрђе“, оценио је теолог.
Алексић је такође подсетио на дубоке историјске везе Срба и Кијева.
„Српски монаси и свештеници школовали су се на Кијевској духовној академији. Кијев је у православној свести светао попут Јерусалима. То није само украјинско, већ свеопште православно наслеђе“, нагласио је Алексић.
Скуп је завршен пројекцијом филма уз титлове на српском језику, а потом је публика имала прилику да ужива у концерту духовне и родољубиве музике у извођењу Катарине Божић.