00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
17:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Звездин Тома: Први интервју после победе над Фенером – сањамо Ф4
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Научници откривају: Месец се удаљава, а што то значи за све нас на Земљи

CC0 / rawpixel.com / Погледа на Земљу са површине Месеца
Погледа на Земљу са површине Месеца - Sputnik Србија, 1920, 08.04.2025
Пратите нас
У првим данима Земље, када јеМесец тек формиран, дани су трајали око пет сати, али због Месечевог кочионог ефекта на Земљу током последњих 4,5 милијарди година, дани су се успорили на 24 сата.
Месец се врло полако удаљава од Земље и једнога дана ће то утицати на појам времена какав данас познајемо, откривају научници. Разлог због којег се поступно удаљава од наше планете има везе с гравитацијом и нечим што се зове сила плиме и осеке. Када Месечева гравитација делује на Земљу, то узрокује избочење океана – стварајући плиму. Међутим, због Земљине ротације, то избочење не налази се тачно испод Месеца, већ је мало испред њега, преноси LAD Bible.
То ствара својеврсно 'гравитацијско надмудривање', и како је избочење испред Месеца, оно га заправо повлачи напред у његовој орбити. Због тога се Месец полако удаљава, брзином од отприлике 3,82 центиметра годишње. Како се наша планета удаљава од Месеца, Земљини дани постају дужи за отприлике 1,7 милисекунди сваких 100 година.
Научници то могу тачно израчунати захваљујући огледалима која су астронаути са Аполо мисије оставили на Месецу. Одбијањем ласера од тих огледала, удаљеност до Месеца може се врло прецизно измерити.
"Иако 3,78 центиметара не звучи много, та мала разлика током довољно дугог временског раздобља могла би утицати на живот на Земљи, успоравајући њену ротацију", рекла је научник Меги Адерин Покок за "Би-Би-Си".
"На самим почецима Земље, када је Месец тек настао, дани су трајали око пет сати. Али, због Месечевог кочионог учинка на Земљу у последњих 4,5 милијарди година, дани су се успорили на 24 сата, колико трају данас – и наставиће да се продужавају и убудуће."
Научница је објаснила и како се дошло до ове рачунице.
"Посматрањем дневних линија раста корала, можемо израчунати број дана који су се десили током године у прошлим периодима и из овога видимо да су дани све дужи – брзином од 19 сати на сваких 4,5 милијарди година", објаснила је.
"Дужина дана, односно брзина ротације планете, игра велику улогу у његовој стабилности."
Она је све то је упоредила с 'тањиром који се врти на штапу' и рекла како је 'кључ да се тањир брзо окреће, јер ако се успори – падне на под'.
"На сличан начин, како се Земљина ротација успорава, наша планета би могала да почне лагано да се клима – што би могло имати разоран учинак на годишња доба", упозорила је.
Иако људска врста нема пуно разлога за страх, научница напомиње да већина животиња није толико прилагодљива, и ако би те промене наступиле нагло због нестабилног планетарног колебања, многе животиње не би биле у стању да довољно брзо еволуирају како би хибернирале или мигрирале на сигурно.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала