Марко Милачић за Спутњик: Да је среће, Црна Гора би помогла Додику
© Фото : Уступљено Спутњику/Права Црна Гора
Пратите нас
У Црној Гори Срби се и даље етикетирају и служе као „дежурни кривци“ који дестабилизују Црну Гору. Црна Гора се ипак демократизовала, правде има много више. Међутим, многи из бившег режима још увек нису процесуирани, укључујући и Мила Ђукановића, каже у емисији „Од четвртка до четвртка“ председник Праве Црне Горе Марко Милачић.
Брза реакција министра спољних послова Црне Горе Ервина Ибрахимовића да демантује да је било ко из Црне Горе лобирао да Интерпол не распише међународну потерницу за председником Републике Српске Милорадом Додиком, показује да је црногорској влади било веома стало да се огради од нечега што би, према Милачићевим речима, било природно.
Притисак на Додика класични политички прогон
„Не знам зашто би се неко ограђивао од такве ствари. Да је среће да је било тако – да Црна Гора где год може помогне пријатељима у региону. Не кажем само за Србију и Републику Српску. Међутим, очигледно у тој невероватној лакоћи додворавања, која је постала нека врста свакодневне политичко-спортске дисциплине, пре свега у круговима из којих долази господин Ибрахимовић, постало је популарно да ко случајно не помисли да се у Црној Гори помаже Додику“, истиче он.
Реакцију црногорског шефа дипломатије Милачић оцењује као исхитрену и додаје да одговор на питање ко је из Црне Горе интервенисао у Интерполу није добијено упркос демантију шефа дипломатије. Питање да ли је било помоћи Додику из Црне Горе ипак је остало да лебди у ваздуху, јер деманти је дошао само са једне адресе.
За Милачића помоћ Додику није спорна имајући у виду карактер притисака на Републику Српску и пресуде која је председнику Српске изречена у Суду БиХ.
„Потпуно је јасно да је реч о чистој антидејтонској појави од управо оних структура које се заклињу у Дејтон. Јасно је да је реч о класичном политичком прогону у 21. веку, да тако нешто није иманентно ни 18. или 19. веку, а камоли данашњој Европи и сходно томе мислим да би било елементарно нормално заштитити сваког ко је на удару такве врсте“, каже Милачић.
Шта је кључни проблем Црне Горе
Питање подршке Додику можда на најбољи начин и одсликава политичку ситуацију у Црној Гори: влада је хетерогена, сачињена од странака и људи који се веома разликују идеолошки, вредносно, па чак, како наш саговорник каже, и цивилизацијски.
То је са једне стране добро јер доприноси демократизацији Црне Горе. Први пут представници српских странака учествују у влади. Међутим, са друге стране, у самој влади постоје снаге које се опиру демократизацији. То су према Милачићевим речима, они који су дуго били у коалицији и сарађивали са режимом Мила Ђукановића.
У сврхе заустављања демократских процеса још увек се користи матрица стара већ тридесет година: да су Срби ти који дестабилизују Црну Гору. Међутим, то је само један у низу малигнитета којима политички живот у најмлађој независној држави међу бившим југословенским републикама обилује.
Поједине структуре и даље штите стари режим, објашњава Милачић, а оно што највише забрињава јесте да бројни људи који су били део режима Мила Ђукановића није процесуиран. Ни сам Ђукановић још увек није процесуиран, штавише, изабран је за почасног председника Демократске партије социјалиста (ДПС) чиме је враћен у политички живот.
То је, према Милачићевом мишљењу кључни проблем Црне Горе. Ђукановић је одговоран за криминал, као и економско, вредносно, па и цивилизацијко урушавање.
„Не само што није процесуиран, него није ни испитан по било којој афери, а ако је неко био умешан у афере то је управо Ђукановић. И то нису афере, то су основане сумње, са мноштвом доказа. Без обзира што могу да разумем да није могуће у четири, пет година исправити све оно што је рађено у претходних тридесет година, нестрпљење је врло присутно, и моје лично, и грађана који желе правду. Правде има далеко више него пре, међутим, тешко да можемо говорити о пуној правди када човек који је најодговорнији за све то што се догађало у Црној Гори уопште није процесуиран“, наводи Милачић.
Тај проблем лебди над Црном Гором и надилази све остало – дневнополитичке теме и процеси су на нивоу свих осталих демократских држава – трзавице у владајућој коалицији спадају у демократски процес, додаје он.
Помирење доноси и српски као службени језик
Увођење српског језика као службеног, за шта се Милачићева Права Црна Гора залаже једна је, како каже, од великих тема која би могла да допринесе не само демократизацији Црне Горе, већ и скидању стигме дежурних криваца са српског народа у Црној Гори. Међутим, та тема се из неког разлога гура под тепих, без обзира што је последњи попис показао да су грађани Црне Горе који говори српским језиком велика лингвистичка већина. При томе нико ко се залаже за уврштавање српског језика у службени језик не спори црногорски језик. За Милачића, питање српског језика није само питање Срба, већ питање елементарних људских права, поштовања Устава и стабилности Црне Горе.
Избегавање да се тема српског као службеног језика отвори правда се наводним идентитетским питањима, као и да та тема кочи европски пут Црне Горе, мада је поштовање људских права једно од европских вредности.
„Мислим да би решавање тог питања релаксирало ситуацију у Црној Гори зато што је Ђукановић последњих тридесет година држао таква питања отвореним да би држао нестабилну и тензичну Црну Гору. Ми управо желимо да се кроз решавање таквих питања дође до помирења. Док се то питање не реши, не можемо имати задовољну, испоштовану огромну етничку групу која чини више од тридесет одсто грађана Црне Горе“, објашњава Милачић.
Стављање тог питања под тепих није добро јер, уверен је наш саговорник, не постоји ниједан разумни аргумент зашто би оно било избегнуто.
