https://sputnikportal.rs/20250417/zivi-gradjevinski-materijal-koji-se-sam-popravlja-i-moze-smanjiti-nasu-zavisnost-od-betona-1184821073.html
Живи грађевински материјал који се сам поправља и може смањити нашу зависност од бетона
Живи грађевински материјал који се сам поправља и може смањити нашу зависност од бетона
Sputnik Србија
Напори да се смање емисије угљеника из грађевинске индустрије, посебно оне узроковане производњом бетона, наводе научнике да траже одрживе алтернативе. Пут... 17.04.2025, Sputnik Србија
2025-04-17T22:41+0200
2025-04-17T22:41+0200
2025-04-17T22:41+0200
наука и технологија
наука и технологија
изуми и открића
бетони
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/13/1130796208_0:12:3073:1740_1920x0_80_0_0_eaac6fc9ee9753a802146003f6339101.jpg
Ова необична мешавина могла би једног дана бити део живог грађевинског материјала који може да расте и да се поправља.Инспирација из природеДоктор Челси Хеверан са Државног универзитета Монтана у САД водила је тим који је истраживао да ли гљивични мицелијум може послужити као биолошка скела за прављење таквих материјала. Узгајали су Neurosporu crassu, уобичајену гљиву, да би формирали мрежу мицелијума. Та скела је затим засејана са Sporosarcina pasteurii, бактеријом познатом по таложењу калцијум карбоната, минерала који се налази у коралима, костима и шкољкама, када метаболише уреу.Коришћење у грађевинској индустрији?За разлику од ранијих живих материјала узгајаних у лабораторији који су преживели само неколико дана, креација америчких научника остала је одржива више од месец дана.„Узбуђени смо због наших резултата и радујемо се дизајнирању сложенијих и већих структура“, рекла је Хеверан за портал Њу сајентист.Предлагање мицелијума као супстрата за живе материјале је једноставна, али моћна стратегија, каже Ајсу Куру са Универзитета у Сиднеју, која није била укључена у истраживање.Истраживање, које је објављено у часопису Cell Reports Physical Science, отвара врата материјалима који се сами поправљају, осетљиви су и еколошки прихватљиви.Када би се њихова производња повећала на индустријском нивоу, ови материјали би могли да смање зависност од бетона, уштеде милионе евра и значајно смање емисију ЦО2.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, изуми и открића, бетони, друштво
наука и технологија, изуми и открића, бетони, друштво
Живи грађевински материјал који се сам поправља и може смањити нашу зависност од бетона
Напори да се смање емисије угљеника из грађевинске индустрије, посебно оне узроковане производњом бетона, наводе научнике да траже одрживе алтернативе. Пут који обећава у том погледу је развој модификованих живих материјала, односно супстанци које се узгајају из живих ћелија са потенцијалом за самоизлечење или прилагођавање околини.
Ова необична мешавина могла би једног дана бити део живог грађевинског материјала који може да расте и да се поправља.
Доктор Челси Хеверан са Државног универзитета Монтана у САД водила је тим који је истраживао да ли гљивични мицелијум може послужити као биолошка скела за прављење таквих материјала. Узгајали су Neurosporu crassu, уобичајену гљиву, да би формирали мрежу мицелијума. Та скела је затим засејана са Sporosarcina pasteurii, бактеријом познатом по таложењу калцијум карбоната, минерала који се налази у коралима, костима и шкољкама, када метаболише уреу.
„Материјал је невероватно јак и чврст с обзиром на то колико је лаган“, каже Хеверан, објашњавајући да је истраживање засновано на архитектури кости као природном нацрту.
Коришћење у грађевинској индустрији?
За разлику од ранијих живих материјала узгајаних у лабораторији који су преживели само неколико дана, креација америчких научника остала је одржива више од месец дана.
„Узбуђени смо због наших резултата и радујемо се дизајнирању сложенијих и већих структура“,
рекла је Хеверан за портал Њу сајентист.
Предлагање мицелијума као супстрата за живе материјале је једноставна, али моћна стратегија, каже Ајсу Куру са Универзитета у Сиднеју, која није била укључена у истраживање.
Истраживање, које је
објављено у часопису Cell Reports Physical Science, отвара врата материјалима који се сами поправљају, осетљиви су и еколошки прихватљиви.
Када би се њихова производња повећала на индустријском нивоу, ови материјали би могли да смање зависност од бетона, уштеде милионе евра и значајно смање емисију ЦО2.
