https://sputnikportal.rs/20250502/ledini-dzin-u-svemiru-otkrivena-do-sada-najhladnija-planeta-foto-1185326520.html
Ледини џин у свемиру: Откривена до сада најхладнија планета /фото/
Ледини џин у свемиру: Откривена до сада најхладнија планета /фото/
Sputnik Србија
Планета, названа WD 1856+534 b, гасни је џин величине скоро 14 Јупитера и готово шест пута веће масе, показују подаци НАСА. 02.05.2025, Sputnik Србија
2025-05-02T22:55+0200
2025-05-02T22:55+0200
2025-05-02T22:55+0200
наука и технологија
свемир
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/05/02/1185326722_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_195a99d27bdbe540a5ae7842da016f8d.jpg
Недавна посматрања помоћу Свемирског телескопа Џејмс Веб указују да је просечна температура ове егзопланете око -125 степени Фаренхајта (око -87 °C), што је чини најхладнијом планетом икада откривеном, према раду објављеном на отвореном архиву за научне радове - арXив.Научници наводе да живот може опстати на температурама чак и до петстепени Фаренхајта (-15°C). Међутим, ретко који организми могу завршити свој животни циклус на температурама испод 28,4 степена Фаренхајта (-2°C).До сада, емисије са планета хладнијих од око 35,33 степена Фаренхајта (1,85 °C) — температуре упоредиве са Земљином — никада нису директно детектоване, истичу истраживачи.Астрономи су користили напредну инфрацрвену оптику и спектрометре телескопа Џејмс Веб да би одредили карактеристике егзопланете. Коришћењем методе директног снимања, која подразумева посматрање количине светлости која се рефлектује са површине или атмосфере егзопланете, научници су успели да добију податке о начину на који се планета формирала и које су биосигнатуре присутне, попут кисеоника, воде и метана, наводи се у раду.WD 1856+534 b је такође прва позната транзитна планета која орбитира око беле патуљасте звезде — врелог остатка звезде која је одбацила своје спољашње слојеве након што је потрошила нуклеарно гориво — наводе истраживачи. Према студији, обично би планета била прогутана у "забрањеној зони" беле патуљасте звезде током њене фазе црвеног џина.Сматра се да је планета двоструко старија од Млечног пута и да орбитира око звезде типа К — познате и као наранџасти патуљци — за само 1,4 дана, наводи НАСА. Звезде типа К су хладније и мање масе од Сунца.Директно снимање егзопланета може бити отежано због изузетно јаке светлости која долази од њихове матичне звезде, наводе аутори. По НАСА, међутим, напредни телескопи попут Џејмса Веба могли би у будућности открити планете погодне за живот изван нашег Сунчевог система.НАСА Habitable Worlds Observatory, планирани инфрацрвени и ултраљубичасти свемирски телескоп, биће посебно усмерен на трагање за планетама сличним Земљи око звезда сличних Сунцу, када буде лансиран у мају 2027. Истраживачи се надају да ће даља посматрања WD 1856+534 б, планирана за 2025. годину, открити додатне планете, наводи се у раду.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свемир, друштво
Ледини џин у свемиру: Откривена до сада најхладнија планета /фото/
Планета, названа WD 1856+534 b, гасни је џин величине скоро 14 Јупитера и готово шест пута веће масе, показују подаци НАСА.
Недавна посматрања помоћу Свемирског телескопа Џејмс Веб указују да је просечна температура ове егзопланете око -125 степени Фаренхајта (око -87 °C), што је чини најхладнијом планетом икада откривеном, према раду
објављеном на отвореном архиву за научне радове - арXив.
Научници наводе да живот може опстати на температурама чак и до петстепени Фаренхајта (-15°C). Међутим, ретко који организми могу завршити свој животни циклус на температурама испод 28,4 степена Фаренхајта (-2°C).
До сада, емисије са планета хладнијих од око 35,33 степена Фаренхајта (1,85 °C) — температуре упоредиве са Земљином — никада нису директно детектоване, истичу истраживачи.
Астрономи су користили напредну инфрацрвену оптику и спектрометре телескопа Џејмс Веб да би одредили карактеристике егзопланете. Коришћењем методе директног снимања, која подразумева посматрање количине светлости која се рефлектује са површине или атмосфере егзопланете, научници су успели да добију податке о начину на који се планета формирала и које су биосигнатуре присутне, попут кисеоника, воде и метана, наводи се у раду.
WD 1856+534 b је такође прва позната транзитна планета која орбитира око беле патуљасте звезде — врелог остатка звезде која је одбацила своје спољашње слојеве након што је потрошила нуклеарно гориво — наводе истраживачи. Према студији, обично би планета била прогутана у "забрањеној зони" беле патуљасте звезде током њене фазе црвеног џина.
Сматра се да је планета двоструко старија од Млечног пута и да орбитира око звезде типа К — познате и као наранџасти патуљци — за само 1,4 дана, наводи НАСА. Звезде типа К су хладније и мање масе од Сунца.
Директно снимање егзопланета може бити отежано због изузетно јаке светлости која долази од њихове матичне звезде, наводе аутори. По НАСА, међутим, напредни телескопи попут Џејмса Веба могли би у будућности открити планете погодне за живот изван нашег Сунчевог система.
НАСА Habitable Worlds Observatory, планирани инфрацрвени и ултраљубичасти свемирски телескоп, биће посебно усмерен на трагање за планетама сличним Земљи око звезда сличних Сунцу, када буде лансиран у мају 2027. Истраживачи се надају да ће даља посматрања WD 1856+534 б, планирана за 2025. годину, открити додатне планете, наводи се у раду.
