https://sputnikportal.rs/20250522/nova-naucna-studija-odgovorila-na-pitanje-koliko-drustvene-mreze-uticu-na-depresivnost-1185992998.html
Нова научна студија одговорила на питање колико друштвене мреже утичу на депресивност
Нова научна студија одговорила на питање колико друштвене мреже утичу на депресивност
Sputnik Србија
Стопа депресије и самоубистава међу младима скаче, а многи експерти се питају да ли су деца депресивна због друштвених мрежа или деца која пате од депресије... 22.05.2025, Sputnik Србија
2025-05-22T21:25+0200
2025-05-22T21:25+0200
2025-05-22T21:25+0200
наука и технологија
наука и технологија
медицина
друштвене мреже
млади
депресија
дигитално насиље
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/08/05/1140764498_0:71:3072:1799_1920x0_80_0_0_64e38f34db18470522a241ba2438de0f.jpg
Нова студија истраживача са Универзитета Калифорније у Сан Франциску пружила је одговор. Наиме, све више се најмлађе генерације налазе пред зачараним кругом, са бројним доказима да су друштвени медији повезани са симптомима депресије и ризичним понашањем, а ипак је то такође примарна област за њихово повезивање и комуникацију са пријатељима.Код деце која више користе друштвене мреже, све је више и симптома депресије, показало је истраживање. С друге стране, појава све више симптома депресије није указивала на све чешћу употребу друштвених мрежа, пише ЕурекАлерт.У просеку, код деце код које је време проведено на мрежама скочило са седам на 73 минута дневно током три године праћења, симптоми депресије скочили су за 35 одсто, наводи се у студији објављеној у ЈАМА Нетворк Опен.Истраживачки тим, који је предводио др Џејсон Нагата, професор на Одељењу за педијатрију УЦСФ-а, испитао је податке пратећи скоро 12.000 деце узраста од 9 до 10 година, а затим три године касније узраста од 12 до 13 година.„У току је дебата о томе да ли друштвени медији доприносе депресији или једноставно одражавају постојеће симптоме депресије. Ови налази пружају доказе да друштвени медији могу доприносити развоју симптома депресије“, рекао је Нагата.Иако није јасно зашто друштвени медији повећавају симптоме депресије, претходна истраживања указују на ризике као што су дигитално насиље (сајбербулинг) и поремећен сан. Заправо, Нагата и његов тим су управо објавили засебну студију у The Lancet Regional Health - Americas која се бави истом групом учесника, фокусирајући се уместо тога на ефекте дигиталног насиља.Студија је открила да деца узраста од 11 до 12 година која су била жртве дигиталног насиља имају 2,62 пута већу вероватноћу да пријаве суицидалне идеје или покушај самоубиства годину дана касније. Осим тога, та деца су такође имала 2,31 пута већу вероватноћу да експериментишу са неком супстанцом (4,65 пута вероватније са марихуаном, 3,37 са никотином и 1,92 са алкохолом) у наредној години.„Као отац двоје мале деце, знам да једноставно рећи деци „склони се са телефона“ не функционише. Родитељи могу да дају пример отвореним, неосуђујућим разговорима о коришћењу екрана. Одређивање времена без екрана за целу породицу, као што је током оброка или пре спавања, може помоћи у изградњи здравијих дигиталних навика за све, укључујући и одрасле“, рекао је Нагата.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, медицина, друштвене мреже, млади, депресија, дигитално насиље
наука и технологија, медицина, друштвене мреже, млади, депресија, дигитално насиље
Нова научна студија одговорила на питање колико друштвене мреже утичу на депресивност
Стопа депресије и самоубистава међу младима скаче, а многи експерти се питају да ли су деца депресивна због друштвених мрежа или деца која пате од депресије проводе више времена на мрежама? Нова студија истраживача са Универзитета Калифорније у Сан Франциску пружила је одговор.
Нова студија истраживача са Универзитета Калифорније у Сан Франциску пружила је одговор. Наиме, све више се најмлађе генерације налазе пред зачараним кругом, са бројним доказима да су друштвени медији повезани са симптомима депресије и ризичним понашањем, а ипак је то такође примарна област за њихово повезивање и комуникацију са пријатељима.
Код деце која више користе друштвене мреже, све је више и симптома депресије, показало је истраживање. С друге стране, појава све више симптома депресије није указивала на све чешћу употребу друштвених мрежа,
пише ЕурекАлерт.
У просеку, код деце код које је време проведено на мрежама скочило са седам на 73 минута дневно током три године праћења, симптоми депресије скочили су за 35 одсто, наводи се у
студији објављеној у ЈАМА Нетворк Опен.
Истраживачки тим, који је предводио др Џејсон Нагата, професор на Одељењу за педијатрију УЦСФ-а, испитао је податке пратећи скоро 12.000 деце узраста од 9 до 10 година, а затим три године касније узраста од 12 до 13 година.
„У току је дебата о томе да ли друштвени медији доприносе депресији или једноставно одражавају постојеће симптоме депресије. Ови налази пружају доказе да друштвени медији могу доприносити развоју симптома депресије“, рекао је Нагата.
Иако није јасно зашто друштвени медији повећавају симптоме депресије, претходна истраживања указују на ризике као што су дигитално насиље (сајбербулинг) и поремећен сан. Заправо, Нагата и његов тим су управо објавили засебну студију у
The Lancet Regional Health - Americas која се бави истом групом учесника, фокусирајући се уместо тога на ефекте дигиталног насиља.
Студија је открила да деца узраста од 11 до 12 година која су била жртве дигиталног насиља имају 2,62 пута већу вероватноћу да пријаве суицидалне идеје или покушај самоубиства годину дана касније. Осим тога, та деца су такође имала 2,31 пута већу вероватноћу да експериментишу са неком супстанцом (4,65 пута вероватније са марихуаном, 3,37 са никотином и 1,92 са алкохолом) у наредној години.
„Као отац двоје мале деце, знам да једноставно рећи деци „склони се са телефона“ не функционише. Родитељи могу да дају пример отвореним, неосуђујућим разговорима о коришћењу екрана. Одређивање времена без екрана за целу породицу, као што је током оброка или пре спавања, може помоћи у изградњи здравијих дигиталних навика за све, укључујући и одрасле“, рекао је Нагата.
