https://sputnikportal.rs/20250530/nato-se-vec-prosirio-do-ruskih-granica-nema-kud-dalje-olivera-ikodinovic-1186275061.html
НАТО се већ проширио до руских граница, нема куд даље
НАТО се већ проширио до руских граница, нема куд даље
Sputnik Србија
НАТО практично више нема где да се шири ка границама Русије. Са Финском и балтичким земљама, које се директно граниче с Русијом, простор за ново проширење је... 30.05.2025, Sputnik Србија
2025-05-30T22:35+0200
2025-05-30T22:35+0200
2025-05-30T22:53+0200
русија
русија
русија – политика
свет
специјална војна операција у украјини – вести
анализе и мишљења
сад
преговори
кит келог
нато
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/13/1131737077_0:0:3070:1728_1920x0_80_0_0_7fe2a4f431a6891dd85d928621a1e95c.jpg
Тако је он прокоментарисао изјаву специјалног изасланика америчког председника Кита Келога да су САД спремне да зауставе ширење НАТО-а ка границама Русије. Уласком Финске у НАТО копнена граница између Русије и Алијансе се удвостручила на око 2.600 километара.Блохин сматра да је питање даљег ширења НАТО-а тренутно само теоријска дискусија, која зависи од политичке ситуације.У актуелној геополитичкој ситуацији, никакве суштинске одлуке, попут давања безбедносних гаранција Русији неће бити донете на предстојећим мировним преговорима у Истанбулу, оценио је Блохин.„То што говори Келог је пријатно чути уочи преговора. Келог не одлучује о ширењу или сужавању НАТО-а. Он је, у суштини, пензионер који пружа саветничке услуге Трамповој администрацији и ништа више од тога. Али, он то говори како би створио пријатнију атмосферу за преговоре. Тамо ће се разговарати о размени меморандума и износиће се ставови, али судећи по изјавама украјинских политичара, највероватније, су ти разговори осуђени на пропаст“, оцењује Блохин.Западни медији су претходно објавили, позивајуће се на своје изворе, да је руски председник Владимир Путин спреман за окончање рата у Украјини, али не по сваку цену. Између осталог,тврде, тражи писмено обећање западних лидера да ће спречити ширење НАТО-а на Исток, што подразумева да Украјина, Грузија, Молдавија и друге бивше совјетске републике не буду чланице Алијансе. Према тим изворима, Русија инсистира на прихватању неутралног статуса Украјине.Након тога, Келог је изјавио да је могуће да НАТО обустави своје ширење ка руским границама, јер је то „за Русију питање безбедности“. Према његовим речима, Доналд Трамп би могао да донесе такву одлуку.Келог је такође истакао да је забринутост Москве због ширења Алијансе на Исток оправдана и да Вашингтон не жели да види Украјину у војном савезу који предводе Сједињене Америчке Државе.Келог је казао да улазак Украјине у НАТО „није на столу“, истичући да САД нису једина земља чланица НАТО-а која има резерве према пријему те земље, наговестивши да најмање четири чланице не би подржале такав потез. Подсетио је и да је за пријем нове земље у Алијансу неопходна сагласност свих 32 чланице, што у овом тренутку није реално.НАТО погазио обећањеПоследњих година Русија бележи невиђену активност НАТО-а на својим западним границама. Алијанса шири своје иницијативе и то правда „обуздавањем агресије“, иако Русија никоме не прети.Москва је више пута изражавала забринутост због јачања снага Алијансе у Европи, истичући да је отворена за дијалог са НАТО-ом, али на равноправној основи, при чему Запад треба да одустане од политике милитаризације континента.Блохин посебну пажњу скреће на регион Балтика, где се све више говори о могућој блокади руске Балтичке флоте у случају рата. Иако су то за сада само сценарији, он упозорава да Русија мора бити спремна на све опције у случају ескалације ширег конфликта.НАТО је обећао председнику Совјетског Савеза Михаилу Горбачову да се неће ширити ка Истоку, а иако нема писаних гаранција и ништа није потписано, постоје транскрипти разговора из којих се види да је тај „џентлменски договор“ био постигнут. Међутим, НАТО је ипак кренуо путем ширења на Исток, отварајући своја врата за многе земље Источне Европе, а на самиту НАТО-а у Букурешту 2008. године договорено је да ће Украјина и Грузија у будућности постати чланице. За Русију је то неприхватљиво, као што је неприхватиљво и распоређивање офанзивног оружја у близини руских граница,
https://sputnikportal.rs/20250530/mediji-zapadni-vojni-oficiri-zadivljeni-brzinom-obuke-ruske-vojske-u-zoni-svo-1186252076.html
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, свет, специјална војна операција у украјини – вести, анализе и мишљења, сад, преговори, кит келог, нато, нато – војска и наоружање, чланство у нато-у
русија, русија – политика, свет, специјална војна операција у украјини – вести, анализе и мишљења, сад, преговори, кит келог, нато, нато – војска и наоружање, чланство у нато-у
НАТО се већ проширио до руских граница, нема куд даље
22:35 30.05.2025 (Освежено: 22:53 30.05.2025) НАТО практично више нема где да се шири ка границама Русије. Са Финском и балтичким земљама, које се директно граниче с Русијом, простор за ново проширење је исцрпљен. Улазак Украјине у Алијансу је нереалан у условима активног сукоба, а Белорусија је отворено против тог блока, оцењује руски експерт Константин Блохин.
Тако је он прокоментарисао изјаву специјалног изасланика америчког председника Кита Келога да су САД спремне да зауставе ширење НАТО-а ка границама Русије.
Уласком Финске у НАТО копнена граница између Русије и Алијансе се удвостручила на око 2.600 километара.
Блохин сматра да је питање даљег ширења НАТО-а тренутно само теоријска дискусија, која зависи од политичке ситуације.
„Они ту дискусију покрећу или обустављају у зависности од политичке конјуктуре. Јасно је да у условима Специјалне војне операције Украјина не може бити примљена у НАТО и онда је питање где би НАТО могао даље да се шири. У суштини, остају само Белорусија, која наступа против НАТО-а, и Украјина. У условима ратног сукоба уопште не може бити речи о проширењу“, каже Блохин.
У актуелној геополитичкој ситуацији, никакве суштинске одлуке, попут давања безбедносних гаранција Русији неће бити донете на предстојећим мировним преговорима у Истанбулу, оценио је Блохин.
„
То што говори Келог је пријатно чути уочи преговора.
Келог не одлучује о ширењу или сужавању
НАТО-а. Он је, у суштини, пензионер који пружа саветничке услуге Трамповој администрацији и ништа више од тога. Али, он то говори како би створио пријатнију атмосферу за преговоре. Тамо ће се разговарати о размени меморандума и износиће се ставови, али судећи по изјавама украјинских политичара, највероватније, су ти разговори осуђени на пропаст“, оцењује Блохин.
Западни медији су претходно објавили, позивајуће се на своје изворе, да је руски председник Владимир Путин спреман за окончање рата у Украјини, али не по сваку цену. Између осталог,тврде, тражи писмено обећање западних лидера да ће спречити ширење НАТО-а на Исток, што подразумева да Украјина, Грузија, Молдавија и друге бивше совјетске републике не буду чланице Алијансе. Према тим изворима, Русија инсистира на прихватању неутралног статуса Украјине.
Након тога, Келог је изјавио да је могуће да НАТО обустави своје ширење ка руским границама, јер је то „за Русију питање безбедности“. Према његовим речима, Доналд Трамп би могао да донесе такву одлуку.
Келог је такође истакао да је забринутост Москве због ширења Алијансе на Исток оправдана и да Вашингтон не жели да види Украјину у војном савезу који предводе Сједињене Америчке Државе.
Келог је казао да улазак Украјине у НАТО „није на столу“, истичући да САД нису једина земља чланица НАТО-а која има резерве према пријему те земље, наговестивши да најмање четири чланице не би подржале такав потез. Подсетио је и да је за пријем нове земље у Алијансу неопходна сагласност свих 32 чланице, што у овом тренутку није реално.
Последњих година Русија бележи невиђену активност НАТО-а на својим западним границама. Алијанса шири своје иницијативе и то правда „обуздавањем агресије“, иако Русија никоме не прети.
Москва је више пута изражавала
забринутост због јачања снага Алијансе у Европи, истичући да је отворена за дијалог са НАТО-ом, али на равноправној основи, при чему
Запад треба да одустане од политике милитаризације континента.
„Ако они спроводе своја дејства, војне активности, разне вежбе, онда и ми треба да предузмемо контрамере. Дакле, нема другог излаза. Јасно је да је сва њихова активност усмерена против Русије и да је главни циљ — обуздавање Русије“, рекао је Блохин.
Блохин посебну пажњу скреће на регион Балтика, где се све више говори о могућој блокади руске Балтичке флоте у случају рата. Иако су то за сада само сценарији, он упозорава да Русија мора бити спремна на све опције у случају ескалације ширег конфликта.
НАТО је обећао председнику Совјетског Савеза Михаилу Горбачову да се неће ширити ка Истоку, а иако нема писаних гаранција и ништа није потписано, постоје транскрипти разговора из којих се види да је тај „џентлменски договор“ био постигнут. Међутим, НАТО је ипак кренуо путем ширења на Исток, отварајући своја врата за многе земље Источне Европе, а на самиту НАТО-а у Букурешту 2008. године договорено је да ће Украјина и Грузија у будућности постати чланице. За Русију је то неприхватљиво, као што је неприхватиљво и распоређивање офанзивног оружја у близини руских граница,
