https://sputnikportal.rs/20250707/multipolarnost-nije-izbor-vec-objektivna-realnost-pandemija-otkrila-nedostatke-finansijskog-sistema-1187593184.html
Лавров о америчком националном дугу: Ситуација измиче контроли
Лавров о америчком националном дугу: Ситуација измиче контроли
Sputnik Србија
Раст америчког националног дуга измакао је контроли, а поверење у америчку валуту је поткопано незаконитим санкцијама, изјавио је министар спољних послова... 07.07.2025, Sputnik Србија
2025-07-07T07:25+0200
2025-07-07T07:25+0200
2025-07-07T07:43+0200
свет
русија
свет
брикс
сергеј лавров
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/07/07/1187595261_0:0:3027:1703_1920x0_80_0_0_f1e4e017d9f57f74d3ce1f25f19c1223.jpg
„Први знаци неуспеха у овом моделу (глобализације са преовлађујућом улогом западних земаља) биле су економске кризе последњих деценија. Пандемија ковида 19 открила је многобројне недостатке у глобалном трговинско-финансијском систему и убрзала његову фрагментацију. Ерозија глобалног економског светског поретка погоршана је незаконитим једностраним санкцијама и употребом долара као оружја за ‘кажњавање’. Поверење у америчку валуту као некада поуздано средство плаћања је поткопано“, приметио је руски министар.Како је истакао, још један негативан фактор је „брзи пораст дужничког терета“. Министар је скренуо пажњу на чињеницу да је од 2011. године број земаља са високим нивоом дуга повећан са 22 на 59.„Данас земље у развоју троше више на сервисирање дуга него што улажу у сопствени развој. Ситуација измиче контроли чак и у развијеним земљама – САД бележе рекордну висину националног дуга, који је достигао 37 билиона долара и наставља да расте“, нагласио је шеф руске дипломатије.Идеолошки ултиматуми ЗападаОн је такође упозорио да се Међународни монетарни фонд (ММФ) и Светска банка (СБ) не смеју користити за очување неоколонијалних пракси.Лавров је скренуо пажњу на потребу за реформисањем и деполитизацијом бретонвудских институција, које треба да одражавају стварни однос снага у глобалној економији.Руски министар је напоменуо да Запад све агресивније покушава да у дијалог о циљевима одрживог развоја уведе своје идеолошке ултиматуме.Према његовим речима, традиционални модел глобализације са преовлађујућом улогом такозваних развијених западних држава постаје ствар прошлости.„Јачање мултилатералног светског поретка у условима коренских трансформација међународног система представља један од најважнијих задатака који стоје пред удружењем БРИКС и целом међународном заједницом у целини. Мултиполарност није избор, већ објективна реалност која замењује застарели неолиберални модел, који је у суштини изграђен на неоколонијалним праксама. Традиционална парадигма глобализације са преовлађујућом улогом такозваних развијених западних држава постаје ствар прошлости“, рекао је Лавров.БРИКС – локомотива економске трансформацијеОн је истакао да је БРИКС покретачка снага економске трансформације у данашњем свету, при чему земље удружења чине више од 40 одсто глобалног БДП-а.„БРИКС је данас локомотива ове трансформације (глобалне економије). Државе-чланице удружења већ чине више од 40 одсто светског бруто домаћег производа по паритету куповне моћи, а заједно са земљама-партнерима ова цифра достиже 45 одсто, односно 93 билиона долара“, нагласио је Министар.Он је напоменуо да БРИКС такође чини више од 20 одсто глобалне трговине и скоро половина светске популације.Лавро је подсетио да је више од 48 одсто руског трговинског промета у 2024. години чинила трговина са земљама БРИКС-а, при чему се 90 одсто међусобних трансакција обавља у националним валутама.О дигиталним технологијамаГоворећи о дигиталним технологијама, Лавров је рекао да су изазови које представља дигитални развој прекограничне природе и захтевају колективне одговоре.Као пример навео је споразум из 2024. године у УН о Конвенцији о борби против сајбер-криминала, која ће бити отворена за потписивање у октобру ове године у Ханоју.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/07/07/1187595261_296:0:3027:2048_1920x0_80_0_0_e3ce7f23d60e16ef6b464410df9bc5a6.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, свет, брикс, сергеј лавров
русија, свет, брикс, сергеј лавров
Лавров о америчком националном дугу: Ситуација измиче контроли
07:25 07.07.2025 (Освежено: 07:43 07.07.2025) Раст америчког националног дуга измакао је контроли, а поверење у америчку валуту је поткопано незаконитим санкцијама, изјавио је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров, говорећи на седници самита БРИКС-а на тему „Јачање мултилатералног светског поретка, финансијска и економска питања и вештачка интелигенција“.
„Први знаци неуспеха у овом моделу (глобализације са преовлађујућом улогом западних земаља) биле су економске кризе последњих деценија. Пандемија ковида 19 открила је многобројне недостатке у глобалном трговинско-финансијском систему и убрзала његову фрагментацију. Ерозија глобалног економског светског поретка погоршана је незаконитим једностраним санкцијама и употребом долара као оружја за ‘кажњавање’. Поверење у америчку валуту као некада поуздано средство плаћања је поткопано“, приметио је руски министар.
Како је истакао, још један негативан фактор је „брзи пораст дужничког терета“. Министар је скренуо пажњу на чињеницу да је од 2011. године број земаља са високим нивоом дуга повећан са 22 на 59.
„Данас земље у развоју троше више на сервисирање дуга него што улажу у сопствени развој. Ситуација измиче контроли чак и у развијеним земљама – САД бележе рекордну висину националног дуга, који је достигао 37 билиона долара и наставља да расте“, нагласио је шеф руске дипломатије.
Идеолошки ултиматуми Запада
Он је такође упозорио да се Међународни монетарни фонд (ММФ) и Светска банка (СБ) не смеју користити за очување неоколонијалних пракси.
Лавров је скренуо пажњу на потребу за реформисањем и деполитизацијом бретонвудских институција, које треба да одражавају стварни однос снага у глобалној економији.
Руски министар је напоменуо да Запад све агресивније покушава да у дијалог о циљевима одрживог развоја уведе своје идеолошке ултиматуме.
„Све агресивнији покушаји Запада да у дијалог уведе идеолошке ултиматуме засноване на западним тумачењима људских права и демократије као готово главне критеријуме, изузетно негативно утичу на постизање циљева одрживог развоја УН“, оценио је министар.
Према његовим речима, традиционални модел глобализације са преовлађујућом улогом такозваних развијених западних држава постаје ствар прошлости.
„Јачање мултилатералног светског поретка у условима коренских трансформација међународног система представља један од најважнијих задатака који стоје пред удружењем БРИКС и целом међународном заједницом у целини. Мултиполарност није избор, већ објективна реалност која замењује застарели неолиберални модел, који је у суштини изграђен на неоколонијалним праксама. Традиционална парадигма глобализације са преовлађујућом улогом такозваних развијених западних држава постаје ствар прошлости“, рекао је Лавров.
БРИКС – локомотива економске трансформације
Он је истакао да је БРИКС покретачка снага економске трансформације у данашњем свету, при чему земље удружења чине више од 40 одсто глобалног БДП-а.
„БРИКС је данас локомотива ове трансформације (глобалне економије). Државе-чланице удружења већ чине више од 40 одсто светског бруто домаћег производа по паритету куповне моћи, а заједно са земљама-партнерима ова цифра достиже 45 одсто, односно 93 билиона долара“, нагласио је Министар.
Он је напоменуо да БРИКС такође чини више од 20 одсто глобалне трговине и скоро половина светске популације.
Лавро је подсетио да је више од 48 одсто руског трговинског промета у 2024. години чинила трговина са земљама БРИКС-а, при чему се 90 одсто међусобних трансакција обавља у националним валутама.
О дигиталним технологијама
Говорећи о дигиталним технологијама, Лавров је рекао да су изазови које представља дигитални развој прекограничне природе и захтевају колективне одговоре.
Као пример навео је споразум из 2024. године у УН о Конвенцији о борби против сајбер-криминала, која ће бити отворена за потписивање у октобру ове године у Ханоју.