https://sputnikportal.rs/20250712/romana-panic-najvaznije-je-da-covek-ako-i-padne-uspe-da-ustane-video-1187679944.html
Романа Панић: Најважније је да човек ако и падне, успе да устане /видео/
Романа Панић: Најважније је да човек ако и падне, успе да устане /видео/
Sputnik Србија
Сарадња са Жељком Јоксимовићем, Цецом Славковић и Марином Туцаковић, учешће на Беовизији, фестивали, одрастање у периоду рата у Босни и Херцеговини деведесетих... 12.07.2025, Sputnik Србија
2025-07-12T16:37+0200
2025-07-12T16:37+0200
2025-07-12T16:37+0200
култура
култура
музика
поп-музика
фестивал
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/07/08/1187647249_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_d660f5cec28c2d91ba8656d5feacbc82.jpg
Романа каже да је веома рано почела да пева и да је већ са шеснаест година осетила да је то њена професија, која јој је омогућила да лакше поднесе период рата деведесетих година. Радо се сећа и водитељске професије на радију и првог госта Викторије, што је, како каже, тада било испуњење њених снова, јер је увек волела поп и рок музику.У кафићу у коме је певала су једног дана дошли Цеца Славковић и Жељко Јоксимовић, чули су је како пева и понудили јој да сними песму у Београду. Прва песма коју је снимила је песма „Лажем“, а Романа Панић истиче да је Јоксимовић као продуцент фантастичан, веома талентован и посвећен.Присећајући се прошлости, Панићева каже да је доживела велики број искушења и пораза, али да је најважније да човек када падне, успе да устане и настави даље са лекцијама које је научио.Са осмехом се сећа периода када је радила као „ди џеј“ на радију и бирала музику, јер јој је to пружало могућност да буде креативна, али је морала да познаје велики број жанрова и извођача.Позив за „Будвански фестивал“ 2000. године био је, каже, још један остварни сан - на фестивалу је певала песму „Самоодбрана“ коју су писале Марина Туцаковић и Љиљана Јорговановић. Романа Панић објашњава да песма коју изабере мора да изазове дубоке емоције у њој, како музика тако и текст, a данашњу музичку сцену карактерише као веома разноврсну и сматра да младима треба дати шансу да се изразе и стварају музику.
https://sputnikportal.rs/20250705/ivan-miskeljin-na-maraton-dolazite-pokorni-u-suprotnom-ce-maraton-da-pokori-vas-video-1187429460.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Драгана Никитовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/0a/1192313486_0:1:854:854_100x100_80_0_0_71e3e3eaccaefaa612e0e6f47b37260a.jpg
Драгана Никитовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/0a/1192313486_0:1:854:854_100x100_80_0_0_71e3e3eaccaefaa612e0e6f47b37260a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Драгана Никитовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/0a/1192313486_0:1:854:854_100x100_80_0_0_71e3e3eaccaefaa612e0e6f47b37260a.jpg
култура, музика, поп-музика, фестивал
култура, музика, поп-музика, фестивал
Романа Панић: Најважније је да човек ако и падне, успе да устане /видео/
Сарадња са Жељком Јоксимовићем, Цецом Славковић и Марином Туцаковић, учешће на Беовизији, фестивали, одрастање у периоду рата у Босни и Херцеговини деведесетих година, путовања, хуманитарни концерти, учешће у формирању РТВ Републике Српске – неке су од тема о којима смо разговарали са певачицом Романом Панић у подкасту „Живот иза кулиса“.
Романа каже да је веома рано почела да пева и да је већ са шеснаест година осетила да је то њена професија, која јој је омогућила да лакше поднесе период рата деведесетих година. Радо се сећа и водитељске професије на радију и првог госта Викторије, што је, како каже, тада било испуњење њених снова, јер је увек волела поп и рок музику.
„Пред бомбардовање 1999. године сам ишла у Сарајево на фестивал „Шлагер сезоне“, то је био велики фестивал у Југославији на коме је почео и чувени Здравко Чолић и многе тадашње звезде. Тада су се први пут појавили и извођачи из Републике Српске. Била сам на сцени пратећи вокал и имитирала Александру и Кристину Ковач, тадашњу групу К2. Тада су ме сви приметили и телевизија БиХ ми је понудила да снимим албум“, сећа се наша саговорница.
У кафићу у коме је певала су једног дана дошли Цеца Славковић и Жељко Јоксимовић, чули су је како пева и понудили јој да сними песму у Београду. Прва песма коју је снимила је песма „Лажем“, а Романа Панић истиче да је Јоксимовић као продуцент фантастичан, веома талентован и посвећен.
Присећајући се прошлости, Панићева каже да је доживела велики број искушења и пораза, али да је најважније да човек када падне, успе да устане и настави даље са лекцијама које је научио.
„Млађе генерације имају више самопоуздања него наше у тим годинама. Ми смо били у транзицији која траје већ тридесет година и осетили смо велике промене у разним периодима. Када сам била млађа, велики број ствари није од мене зависио и сва та дешавања су утицала на мене. Говорила сам себи: „Неће ми један рат уништити све, неће ми бомбардовање уништити“. Веровала сам и борила се“, прича Панићева.
Са осмехом се сећа периода када је радила као „ди џеј“ на радију и бирала музику, јер јој је to пружало могућност да буде креативна, али је морала да познаје велики број жанрова и извођача.
Позив за „Будвански фестивал“ 2000. године био је, каже, још један остварни сан - на фестивалу је певала песму „Самоодбрана“ коју су писале Марина Туцаковић и Љиљана Јорговановић. Романа Панић објашњава да песма коју изабере мора да изазове дубоке емоције у њој, како музика тако и текст, a данашњу музичку сцену карактерише као веома разноврсну и сматра да младима треба дати шансу да се изразе и стварају музику.
