https://sputnikportal.rs/20250915/pronadjen-najstariji-poznati-predak-gustera---bio-je-malen-a-imao-je-spektakularno-velike-zube-1190183970.html
Пронађен најстарији познати предак гуштера - био је мален, а имао је спектакуларно велике зубе
Пронађен најстарији познати предак гуштера - био је мален, а имао је спектакуларно велике зубе
Sputnik Србија
Најстарији познати члан породице гуштера откривен је у југозападној Енглеској. Ово малено створење имало је изненађујуће велике зубе којима је ловило бубашвабе... 15.09.2025, Sputnik Србија
2025-09-15T23:00+0200
2025-09-15T23:00+0200
2025-09-15T23:00+0200
наука и технологија
наука и технологија
фосил
гуштер
енглеска
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/06/1129598977_0:109:3073:1837_1920x0_80_0_0_e8421cdc4eadf6814d246222c51a92d6.jpg
Древни рептили, који су живели током средњег тријаса, непосредно пре успона диносауруса, били су толико мали да је цело њихово тело могло да стане на људски длан, навео је ,,Phys.org''.Скелет најстаријег познатог члана реда лепидосауриа, породице гмизаваца, пронађен је 2015. на плажи богатој фосилима у Девону, у југозападној Енглеској. Међутим, научницима су биле потребне године да утврде о чему се заправо ради.Савремени гуштери и змије имају делимично зглобну лобању и много зуба на непцу – али овај древни предак није имао ни једно ни друго.- Не само то, већ је имао и спектакуларно велике зубе у поређењу са својим најближим сродницима.Такође има кост која се протеже од образа до вилице, особину коју дели једино са јединственом туатаром, која се често назива „живим фосилом“.Фосил је било тешко проучавати јер је веома мали, лобања је широка само 1,5 центиметара, и био је очуван у великој стени.Зато су га британски истраживачи скенирали користећи Европски центар за синхротронско зрачење, постројење које ради као нека врста огромног микроскопа и производи рендгенске зраке 100 милијарди пута јаче од оних који се користе у болницама.Синхротрон је омогућио научницима да зумирају велике објекте и добију слике веома високе резолуције.Научници су претка гуштера назвали Агриодонтосаурус хелсбyпетрае, по формацији Хелсби, где је откривен.Погледајте и:
енглеска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, фосил, гуштер, енглеска, друштво
наука и технологија, фосил, гуштер, енглеска, друштво
Пронађен најстарији познати предак гуштера - био је мален, а имао је спектакуларно велике зубе
Најстарији познати члан породице гуштера откривен је у југозападној Енглеској. Ово малено створење имало је изненађујуће велике зубе којима је ловило бубашвабе пре 242 милиона година.
Древни рептили, који су живели током средњег тријаса, непосредно пре успона диносауруса, били су толико мали да је цело њихово тело могло да стане на људски длан,
навео је ,,Phys.org''.
Нова животиња не личи ни на шта до сада откривено и натерала нас је све да поново размислимо о еволуцији гуштера, змија и туатаре - изјавио је у саопштењу Ден Марк са Универзитета у Бристолу.
Скелет најстаријег познатог члана реда лепидосауриа, породице гмизаваца, пронађен је 2015. на плажи богатој фосилима у Девону, у југозападној Енглеској. Међутим, научницима су биле потребне године да утврде о чему се заправо ради.
Нови фосил не показује скоро ништа од онога што смо очекивали, рекао је Марк
Савремени гуштери и змије имају делимично зглобну лобању и много зуба на непцу – али овај древни предак није имао ни једно ни друго.
- Не само то, већ је имао и спектакуларно велике зубе у поређењу са својим најближим сродницима.
Такође има кост која се протеже од образа до вилице, особину коју дели једино са јединственом туатаром, која се често назива „живим фосилом“.
Ова звер је користила зубе да пробија и сече тврде кутикуле свог плена инсеката, прилично слично као што то туатара ради данас, рекао је Мајкл Бентон, са Универзитета у Бристолу.
Фосил је било тешко проучавати јер је веома мали, лобања је широка само 1,5 центиметара, и био је очуван у великој стени.
Зато су га британски истраживачи скенирали користећи Европски центар за синхротронско зрачење, постројење које ради као нека врста огромног микроскопа и производи рендгенске зраке 100 милијарди пута јаче од оних који се користе у болницама.
Синхротрон је омогућио научницима да зумирају велике објекте и добију слике веома високе резолуције.
Научници су претка гуштера назвали Агриодонтосаурус хелсбyпетрае, по формацији Хелсби, где је откривен.
