https://sputnikportal.rs/20250926/hiljade-misterioznih-zemljotresa-pogodilo-santorini-ove-godine-naucnici-konacno-znaju-zasto-1190696457.html
Хиљаде мистериозних земљотреса погодило Санторини ове године: Научници коначно знају зашто
Хиљаде мистериозних земљотреса погодило Санторини ове године: Научници коначно знају зашто
Sputnik Србија
Више од 30.000 земљотреса, укључујући и неке снажније од 5 степени, погодило је зимус грчко острво Санторини и околину. Ова сеизмичка криза завршена је после... 26.09.2025, Sputnik Србија
2025-09-26T20:22+0200
2025-09-26T20:22+0200
2025-09-26T20:22+0200
наука и технологија
наука и технологија
вулкан
ерупција вулкана
санторини
земљотреси
друштво
грчка
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/0e/1171101610_0:960:2049:2112_1920x0_80_0_0_3e959228711addcbfac51e0b13126b39.jpg
Анализе сеизмичке активности од јуна 2024. до фебруара 2025. године, заједно са променама у надморској висини површине острва, сугеришу да исти извор магме који храни вулкан Санторини можда такође снабдева подводни вулкан Колумбо, удаљен само 7 километара, пишу истраживачи у студији објављеној у Натуре, преноси Сајенс Њуз.Ова студија, додају, наглашава потребу за праћењем у реалном времену и високе резолуције како би се побољшала упозорења на вулкане.Санторини је познат по катастрофалној вулканској ерупцији око 1560. пре нове ере, која је допринела краху Минојске цивилизације и изазвала раширена разарања, укључујући земљотресе, цунамије и вероватно вулканску зиму.Колумбо такође није за потцењивање, а последњи пут је еруптирао 1650. године.Када је серија земљотреса потресла регион почетком године, Грчка је прогласила ванредно стање, страхујући од предстојеће ерупције.Иако није дошло до ерупције, бројни земљотреси омогућили су Искену и колегама да испитају подземље и боље разумеју како и где се магма кретала.Користећи податке са сеизмичких станица на копну и морском дну, тим је реконструисао догађаје који су довели до немираПочевши од јула 2024. године, површина Санторинија почела је да отиче за неколико центиметара, што указује на акумулацију магме у његовом плитком резервоару из дубљих делова Земљине коре.Отицање се поклопило са сеизмичком активношћу концентрисаном око Санторинија.Стопа земљотреса је 27. јануара нагло порасла, са новом серијом земљотреса која се током неколико недеља прво кретала ка Санторинију, а затим североисточно од острва.Истовремено, ГПС подаци су показали да су оба вулкана деловала као да се испумпавају.Прича, испричана земљотресима и слегањем тла, сугерише да магма из дубљег резервоара у кори храни и Санторини и Колумбо.Сеизмичка активност указује на кретање магме из овог резервоара, прво према Санторинију, а затим даље од оба вулкана, узрокујући њихово истовремено испумпавање, попут истовременог уздаха.Ово је прво опажање магматске везе између Колумба и Санторинија, напомиње тим.А то има импликације за друге велике вулканске системе за које се претпоставља да деле магматску структуру, или се барем међусобно гурају под земљом, као што су они на Хавајима, Исланду и руском полуострву Камчатка.Погледајте и:
санторини
грчка
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, вулкан, ерупција вулкана, санторини, земљотреси, друштво, грчка
наука и технологија, вулкан, ерупција вулкана, санторини, земљотреси, друштво, грчка
Хиљаде мистериозних земљотреса погодило Санторини ове године: Научници коначно знају зашто
Више од 30.000 земљотреса, укључујући и неке снажније од 5 степени, погодило је зимус грчко острво Санторини и околину. Ова сеизмичка криза завршена је после око месец дана без катастрофе, а научници верују да коначно знају зашто се уопште и догодила.
Анализе сеизмичке активности од јуна 2024. до фебруара 2025. године, заједно са променама у надморској висини површине острва, сугеришу да исти извор магме који храни вулкан Санторини можда такође снабдева подводни вулкан Колумбо, удаљен само 7 километара, пишу истраживачи у студији
објављеној у Натуре,
преноси Сајенс Њуз.
Сложени заједнички системи за довод магме могу закомпликовати тумачење земљотреса и знакова предстојећих ерупција, навели су Маријус Искен, геофизичар у ГФЗ Хелмхолц Центру за геологију у Потсдаму, и колеге.
Ова студија, додају, наглашава потребу за праћењем у реалном времену и високе резолуције како би се побољшала упозорења на вулкане.
Санторини је познат по катастрофалној вулканској ерупцији око 1560. пре нове ере, која је допринела краху Минојске цивилизације и изазвала раширена разарања, укључујући земљотресе, цунамије и вероватно вулканску зиму.
Колумбо такође није за потцењивање, а последњи пут је еруптирао 1650. године.
Када је серија земљотреса потресла регион почетком године, Грчка је прогласила ванредно стање, страхујући од предстојеће ерупције.
Иако није дошло до ерупције, бројни земљотреси омогућили су Искену и колегама да испитају подземље и боље разумеју како и где се магма кретала.
Користећи податке са сеизмичких станица на копну и морском дну, тим је реконструисао догађаје који су довели до немира
Почевши од јула 2024. године, површина Санторинија почела је да отиче за неколико центиметара, што указује на акумулацију магме у његовом плитком резервоару из дубљих делова Земљине коре.
Отицање се поклопило са сеизмичком активношћу концентрисаном око Санторинија.
Стопа земљотреса је 27. јануара нагло порасла, са новом серијом земљотреса која се током неколико недеља прво кретала ка Санторинију, а затим североисточно од острва.
Истовремено, ГПС подаци су показали да су оба вулкана деловала као да се испумпавају.
Прича, испричана земљотресима и слегањем тла, сугерише да магма из дубљег резервоара у кори храни и Санторини и Колумбо.
Сеизмичка активност указује на кретање магме из овог резервоара, прво према Санторинију, а затим даље од оба вулкана, узрокујући њихово истовремено испумпавање, попут истовременог уздаха.
Ово је прво опажање магматске везе између Колумба и Санторинија, напомиње тим.
А то има импликације за друге велике вулканске системе за које се претпоставља да деле магматску структуру, или се барем међусобно гурају под земљом, као што су они на Хавајима, Исланду и руском полуострву Камчатка.
