00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОРБИТА КУЛТУРЕ
10:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
16:00
120 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Звездин Тома: Први интервју после победе над Фенером – сањамо Ф4
20:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Какав је изазов откривати и бележити велике приче у малим причама
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Пиштаљка од кости - спектакуларно откриће у изгубљеном граду фараона Ехнатона /фото/

CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом / фараон
фараон - Sputnik Србија, 1920, 29.09.2025
Пратите нас
Пиштаљка направљена од кости откривена је у остацима древног египатског града Ахетатона или данашњој Амарни. Овај град био је у центру највеће верске и друштвене реформе у Старом Египту.
Ахетатон је основан око 1347. године пре нове ере и цветао је свега једну генерацију јер је након Ехнатонове смрти, око 1332. пре нове ере, реформа поништена, град напуштен и временом изгубљен, а име контроверзног фараона сматраног јеретиком избрисано из записа
Изградио га је фараон Ехнатон(Аменхотеп IV) као нову престоницу након укидања многобожачке религије и успостављања прве монотеистичке религије у историји, веровања у бога Атона.
Насеље је предмет ископавања од седамдесетих година прошлог века, а радови око два изолована насеља на истоку донели су интригантно откриће, пише Пхyс.орг.
Насеља, названа Радничко село и Камено село, вероватно су била дом клесарима и радницима задуженим за израду гробница уклесаних у стени на оближњем краљевском гробљу.
Насеља су била строго чувана системом путева који је, како се чини, служио за контролу кретања у ове области и из њих.
Једна од ових структура повезаних са системом путева око Каменог села биле су Структуре И и ИИ.
Структура ИИ је вероватно била контролни пункт или стражарско место, док је Структура И можда била складиште или место за спавање стражара.
У Структури И пронађен је само један артефакт - пробушена говеђа ножна кост (фаланга).
Фаланге копитара често су коришћене у различитим културама за израду украса, компоненти за игре, дршки и фигурица.
Међутим, кост из Ахетатона се није уклапала ни у једну од наведених категорија, јер јој недостају модификације, трагови употребе и тафономија који су типично повезани са овим наменама.
Експериментална рекреација артефакта помоћу говеђих фаланги открила је да кост може служити као пиштаљка, производећи гласан тон који се могао чути са знатне удаљености.
Узимајући у обзир контекст налаза, истраживачи су претпоставили да је пиштаљка можда коришћена за сигнализирање, упозоравање или привлачење пажње.
Међутим, директни докази за такву употребу недостају, вероватно зато што већи део онога што данас знамо о Старом Египту потиче из краљевских и елитних контекста, остављајући једноставније, свакодневне предмете много мање проученим и ређе публикованим.

Истраживање ,,звучних пејзажа'' у Старом Египту је веома нов правац истраживања. У иконографији гробница, на остракама и другим украшеним делима можемо видети да су музички инструменти различитих сложених облика прављени и коришћени. Одређени број ових инструмената је такође пронађен и сада се чува у музејима. Међутим, нисмо пронашли пиштаљке, нити смо свесни слика таквих алата који се користе на сликама, гравурама и слично. Могуће је да ови свакодневнији алати нису сматрани довољно важним да би били укључени у такве приказе. Те слике приказују живот на стилизован начин, који истиче оно што је било важно појединцу/заједници у то време, рекла је Мишел Ленгли, професорка археологије са Универзитета Грифит у Аустралији.

Она објашњава да највећи део знања о Старом Египту потиче из проучавања елите, њихових спектакуларних гробница, храмова и домова.
Зато су налазишта попут Амарне толико важна, јер бележе животе целе заједнице, а не само фараона и елите, рекла је Ленглијева.
Резултати истраживања представљени су у студији у ,,International Journal of Osteoarchaeology''.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала