00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
17:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Алекса Јелић: Земља без културе је земља без идентитета
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Да ли ће преговори Русије и Америке укључити – Србију
17:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Шта је свето тројство сваког радника у Србији – објављени резултати великог истраживања

CC0 / rawpixel.com / Запослени
Запослени - Sputnik Србија, 1920, 15.10.2025
Пратите нас
"Осигураник", "Резилиент", "Инфостуд" и "Тим Центар" спровели су четврти пут заредом највеће истраживање бенефита и wellbeing подршке запослених у Србији: "Шта то ради запослене 2025/2026."
Истраживање је спроведено на 759 доносилаца одлука и 3.111 запослених, што га чини најобимнијим до сада.

Једна прича у јавности, друга прича у фирми

Оба узорка су усклађена са званичним подацима Републичког завода за статистику, те је оно у потпуности релевантно и репрезентативно за Србију и даје праву слику о тржишту рада код нас.
Овогодишњи резултати јасно мапирају приоритете запослених: флексибилност, сигурност и искрена брига као свето тројство радног искуства. Запослени су поручили да не траже привилегије, већ поверење и бригу која се заиста осети, преноси Б92.
У пракси ситуација изгледа нешто другачије. У Србији се све више примећује феномен carewashinga, раскорака између порука које компаније шаљу у јавност, попут "запослени су наша највећа вредност", и стварности унутар фирме, која често показује супротно.
Тек сваки девети запослени осећа да се компанија о њему брине искрено и доследно, док 19 од 20 запослених пријављује бар један проблем из домена wellbeinga. С обзиром на то да проблеми попут стреса, пада расположења и повећане бриге, утичу на њихов учинак на послу, јасно је да менаџмент треба знатно више да се посвети овој теми.
Када говоримо о добрим праксама, не сме се изоставити добровољно здравствено осигурање, једини новчани бенефит који има узлазни тренд годинама. Велики проценат запослених чак је спреман да се одрекне другог бенефита зарад квалитетнијег пакета осигурања.
Иако је тренд бенефиција у благом расту у односу на прошлу годину, примећује се пооштравање политике рада од куће, те 18одсто запослених изјављује да компанија захтева више рада из канцеларије.

Шта послодавци могу да науче из овог истраживања

Од ХР-а се очекује да доприноси развоју компаније и запослених, док 2/3 запослених овај сектор посматра као продужену руку менџмента и администрацију, па је то још једна тема о којој компаније треба да промисле.
Ако су прошле године отворена питања, ова година је донела одговоре – искрене, конкретне и вредне пажње. Истраживање "Шта то ради запослене" не доноси само бројке и проценте – оно доноси причу о поверењу, доследности и заједничкој одговорности. То је позив послодавцима да истрају у изградњи културе поверења и подршке, али и подсетник запосленима да успех никада није једносмеран.
Јер, када компанија негује поверење и брине о људима, важно је да и они то препознају, цене и узврате истом мером – посебно у изазовним временима.
Уз свеобухватни преглед тржишта дат у овом истраживању, сваки ХР, менаџер, директор или власник компаније моћи ће спреман да уђе у 2026. годину, са подацима који не само да ће му помоћи да одговори на потребе запослених, задржи квалитетан кадар и побољша њихову продуктивност, већ и да стекне конкурентску предност на тржишту.
И ове године, истраживање је имало хуманитарни карактер, а овога пута подржана је акција "Авантура до Кине", фондације "За наше хероје". За сваку компанију учесницу, као и сваког запосленог који је попунио анкету, дониран је новац и прикупљено је укупно 690.600 динара за Институт за неонатологију у Београду, како би се обезбедили што бољи услови за превремено рођене бебе.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала