https://sputnikportal.rs/20251016/opaki-plan-zapada-ovo-bi-bio-sumanut-udar-protiv-rusije--posledice-bi-osetila-turska-eu-i-srbija-olivera-ikodinovic-1191450646.html
Опаки план Запада: Ово би био суманут удар против Русије – последице би осетила Турска, ЕУ и Србија
Опаки план Запада: Ово би био суманут удар против Русије – последице би осетила Турска, ЕУ и Србија
Sputnik Србија
„Турски ток“ једини је гасовод који обезбеђује транспорт руског гаса ка Европи, у том смислу и ка Србији, а свако оштећење или евентуално уништење тог гасовода... 16.10.2025, Sputnik Србија
2025-10-16T22:31+0200
2025-10-16T22:31+0200
2025-10-16T22:31+0200
русија
русија
русија – политика
русија – економија
енергетика
турски ток
свет
свет – политика
свет – економија
руски гас
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0a/10/1191466581_0:176:3018:1874_1920x0_80_0_0_ad7e159c73e0d54436628da54be5e32e.jpg
Другим речима, то би било искоришћено и као политички инструмент за убрзавање европске енергетске независности од Русије.Овако у најкраћем Александар Фролов, заменик генералног директора руског Института за националну енергетику, коментарише сазнања руске обавештајне службе – ФСБ-а да Велика Британија и Украјина спремају диверзије на гасоводу „Турски ток“.Чињеница да ће ове мере бити у супротности са интересима европске индустрије и да ће на удару бити европски потрошачи, посебно уочи зимског периода, као и потрошачи у земљама повезаним са Европском унијом, укључујући Србију — очигледно не брине ни организаторе ових акција, нити руководство Европске уније, констатује Фролов.На питање да ли би ова ситуација могла натерати Анкару да преиспита своју позицију о украјинском сукобу, Фролов подсећа да Турска заузима двојаку позицију - с једне стране, настоји да одржи добре односе с Русијом, а с друге стране, турске компаније испоручују војну технику и наоружање Украјини. Према његовим речима, таква позиција је последица економске и политичке рањивости Турске, коју турско руководство неизбежно мора узети у обзир.„Иначе, за Турску било какaв прекид испорука преко ‘Турског тока’ значило би, вероватно, највећу енергетску кризу у историји те земље, jер преко тог гасовода иде минимум 20 одсто укупних количина гаса које Турска троши. Заменити тих 20 одсто практично је немогуће, чак и уз номиналне капацитете ЛНГ терминала — то неће бити могуће. Заменити испоруке које иду ‘Турским током’ није могуће, јер су терминали ионако напуњени скоро 100 одсто. Дакле, неће бити довољно додатних капацитета“, сматра Фролов.У сваком случају, евентуална саботажа „Турског тока“ била би штетна за све и довела би до озбиљних геополитичких последица.Европа ионако већ осећа последице одустајања од руског гаса кроз смањење индустријске активности и раст цена. Истовремено, Русија преусмерава извоз енергената ка земљама које се понашају прагматично и у складу са сопственим интересима, што се сматра стабилнијим и перспективнијим правцем сарадње.ФСБ - прва линија одбране„Северни ток“, гасовод који иде по дну Балтичког мора од обала Русије до Немачке, већ је доживео диверзију, а планови да се оштети или уништи и „Турски ток“ – једини преостали гасовод којим руски гас стиже до Европе - намеће питање какве мере Русија предузима ради јачања заштите своје критичне инфраструктуре.Фролов каже да није упућен у детаље тих мера, а с обзиром на осетљивост ситуације сматра да би обелодањивање тих детаља било непримерено и непожељно у овом тренутку.Руски стручњаци истичу да је један од главних задатака Русије спречавање диверзантских акција против гасовода „Турски ток“. Према њиховом мишљењу, борба против потенцијалних диверзаната мора појачати у оквиру контраобавештајног и антитерористичког деловања, јер благовремене информације о планираним диверзијама омогућавају спречавање претњи, а све мере морају бити усмерене искључиво на заштиту националних интереса.Директор ФСБ-а Александар Бортњиков, осим што је обелоданио да Русија располаже информацијама о припреми диверзија које британске и украјинске обавештајне службе спремају против гасовода „Турски ток“, навео је и да су инструктори специјалних јединица британске армије (САС) и британске обавештајне службе МИ-6 планирали серију напада дроновима на Каспијски цевоводни конзорцијум, у чији састав акционара улазе компаније из Русије, Казахстана и Сједињених Америчких Држава.Иако у пројекту Каспијског трубопроводног конзорцијума учествују и америчке компаније, то не представља гаранцију безбедности од напада, сматра аналитичар.Ипак, иза овога стоји британска обавештајна служба, која је стајала и иза операције „Паукова мрежа“, док британске специјалне снаге (САС) директно учествују у борбама против Русије.Заједно са МИ-6, украјинске диверзантске групе планирају упаде у пограничне регионе Русије, нападе на критичну инфраструктуру, укључујући коришћење дронова, беспилотних чамаца и ронилаца.Кремљ је констатовао покушаји таквих терористичких аката против критичне енергетске инфраструктуре се настављају од стране кијевског режима, а природа тих покушаја указује на то да сами Украјинци не би могли то да изведу – све се то не може дешавати без учешћа западних обавештајних служби.
https://sputnikportal.rs/20251016/putin-globalno-energetsko-trziste-u-procesu-restrukturiranja-snabdevanja-i-ruta-1191446843.html
велика британија
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, русија – економија, енергетика, турски ток, свет, свет – политика, свет – економија, руски гас, европска унија (еу), обавештајне службе, терористички напад, велика британија, украјина, специјална војна операција у украјини – вести, фсб
русија, русија – политика, русија – економија, енергетика, турски ток, свет, свет – политика, свет – економија, руски гас, европска унија (еу), обавештајне службе, терористички напад, велика британија, украјина, специјална војна операција у украјини – вести, фсб
Опаки план Запада: Ово би био суманут удар против Русије – последице би осетила Турска, ЕУ и Србија
„Турски ток“ једини је гасовод који обезбеђује транспорт руског гаса ка Европи, у том смислу и ка Србији, а свако оштећење или евентуално уништење тог гасовода само би убрзало остварење циљева Европске комисије, која жели да потпуно прекине увоз руског гаса до краја 2027. године.
Другим речима, то би било искоришћено и као политички инструмент за убрзавање европске енергетске независности од Русије.
Овако у најкраћем Александар Фролов, заменик генералног директора руског Института за националну енергетику, коментарише
сазнања руске обавештајне службе – ФСБ-а да Велика Британија и Украјина спремају диверзије на гасоводу „Турски ток“.
„То јест, ако сада ‘Турски ток’ престане да функционише, aко буде оштећен онда његово обнављање, у зависности од степена оштећења, може трајати и до неколико месеци. За то време Европска комисија ће изненада увести забрану на руске испоруке гаса. Прво ће бити предузете мере за превазилажење неизбежне кризе која настаје у таквој ситуацији, а потом ће саопштити да управо то доказује да могу без руског гаса и да одмах могу увести забрану на руски гас. И у том погледу, пи-ар ефекат који би Кијев добио надовезује се на ефекат који је потребан актуелном руководству Европске уније“, каже Фролов.
Чињеница да ће ове мере бити у супротности са интересима европске индустрије и да ће на удару бити европски потрошачи, посебно уочи зимског периода, као и потрошачи у земљама повезаним са Европском унијом, укључујући Србију — очигледно не брине ни организаторе ових акција, нити руководство Европске уније, констатује Фролов.
На питање да ли би ова ситуација могла натерати Анкару да преиспита своју позицију о украјинском сукобу, Фролов подсећа да Турска заузима двојаку позицију - с једне стране, настоји да одржи добре односе с Русијом, а с друге стране, турске компаније испоручују војну технику и наоружање Украјини. Према његовим речима, таква позиција је последица економске и политичке рањивости Турске, коју турско руководство неизбежно мора узети у обзир.
„Иначе, за Турску било какaв прекид испорука преко ‘Турског тока’ значило би, вероватно, највећу енергетску кризу у историји те земље, jер преко тог гасовода иде минимум 20 одсто укупних количина гаса које Турска троши. Заменити тих 20 одсто практично је немогуће, чак и уз номиналне капацитете ЛНГ терминала — то неће бити могуће. Заменити испоруке које иду ‘Турским током’ није могуће, јер су терминали ионако напуњени скоро 100 одсто. Дакле, неће бити довољно додатних капацитета“, сматра Фролов.
У сваком случају, евентуална саботажа „Турског тока“ била би штетна за све и довела би до озбиљних геополитичких последица.
Европа ионако већ осећа последице одустајања од руског гаса кроз смањење индустријске активности и раст цена. Истовремено, Русија преусмерава извоз енергената ка земљама које се понашају прагматично и у складу са сопственим интересима, што се сматра стабилнијим и перспективнијим правцем сарадње.
ФСБ - прва линија одбране
„Северни ток“, гасовод који иде по дну Балтичког мора од обала Русије до Немачке, већ је доживео диверзију, а планови да се оштети или уништи и
„Турски ток“ – једини преостали гасовод којим
руски гас стиже до Европе - намеће питање какве мере Русија предузима ради јачања заштите своје критичне инфраструктуре.
Фролов каже да није упућен у детаље тих мера, а с обзиром на осетљивост ситуације сматра да би обелодањивање тих детаља било непримерено и непожељно у овом тренутку.
Руски стручњаци истичу да је један од главних задатака Русије спречавање диверзантских акција против гасовода „Турски ток“. Према њиховом мишљењу, борба против потенцијалних диверзаната мора појачати у оквиру контраобавештајног и антитерористичког деловања, јер благовремене информације о планираним диверзијама омогућавају спречавање претњи, а све мере морају бити усмерене искључиво на заштиту националних интереса.
Директор ФСБ-а Александар Бортњиков, осим што је обелоданио да Русија располаже информацијама о припреми диверзија које британске и украјинске обавештајне службе спремају против гасовода „Турски ток“, навео је и да су инструктори специјалних јединица британске армије (САС) и британске обавештајне службе МИ-6 планирали серију напада дроновима на Каспијски цевоводни конзорцијум, у чији састав акционара улазе компаније из Русије, Казахстана и Сједињених Америчких Држава.
Иако у пројекту Каспијског трубопроводног конзорцијума учествују и америчке компаније, то не представља гаранцију безбедности од напада, сматра аналитичар.
„Прво, удара је већ било. Не знам да ли знате или не, али удари по објектима Каспијског цевоводног конзорцијума (КТК) су извођени, наношени су и удари и по објектима који обезбеђују проток нафте. Капацитет КТК-а износи око 1,2 милиона барела дневно. Око 90 одсто тога је нафта која припада компанијама које нису руске. Али, када говоримо о САД, треба имати у виду да САД нису исто што и америчке компаније регистроване у САД. Да ли америчке компаније могу да страдају због деловања америчких власти? Наравно да могу, ако се то сматра прихватљивом колатералном штетом“, оцењује Фролов.
Ипак, иза овога стоји британска обавештајна служба, која је стајала и иза операције „Паукова мрежа“, док британске специјалне снаге (САС) директно учествују у борбама против Русије.
Заједно са МИ-6, украјинске диверзантске групе планирају упаде у пограничне регионе Русије, нападе на критичну инфраструктуру, укључујући коришћење дронова, беспилотних чамаца и ронилаца.
Кремљ је констатовао покушаји таквих терористичких аката против критичне енергетске инфраструктуре се настављају од стране кијевског режима, а природа тих покушаја указује на то да сами Украјинци не би могли то да изведу – све се то не може дешавати без учешћа западних обавештајних служби.
