https://sputnikportal.rs/20251018/revolucionarno-otkrice-u-rusiji-nuklearni-otpad-kao-novo-gorivo--za-narednih-3000-godina-video-1191493945.html
Револуционарно откриће у Русији: Нуклеарни отпад као ново гориво – за наредних 3000 година /видео/
Револуционарно откриће у Русији: Нуклеарни отпад као ново гориво – за наредних 3000 година /видео/
Sputnik Србија
Могућност коришћења нуклеарног отпада као горива у нуклеарним електранама било би револуционарно решење које би многима донело енергетску сигурност, али и не... 18.10.2025, Sputnik Србија
2025-10-18T13:30+0200
2025-10-18T13:30+0200
2025-10-18T13:30+0200
економија
економија
русија – економија
нуклеарно гориво
енергија спутњика
русија
србија – економија
енергетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111299/18/1112991828_0:207:2907:1842_1920x0_80_0_0_19101782fd54dd927cf617af358a792e.jpg
Шкобаљ који је помоћник директора за технолошки развој у нуклеарном институту „Винча“, недавно је био у српском тиму који је учествовао на првој Светској атомској недељи, одржаној у Москви. У емисији Енергија Спутњика пренео је утиске са тог догађаја који је окупио светску нуклеарну заједницу. Каже да је то заиста био импозантан скуп где је било представљено 118 земаља. Организовала га је руска државна компанија Росатом о чијем значају у свету најбоље говори податак да 55 одсто укупних инвестиција везаних за нуклеарну енергију долази из Росатома.Гориво из отпада за 3000 годинаОно што је на скупу привукло највећу позорност је информација да су руски научници успели да нађу решење да 95 одсто истрошеног нуклеарног горива буде поново искоришћено у реакторима. Већ је почела изградња експериментално- демонстрационог енергетског комплекса и планирано је да тај први нуклеарни енергетски систем на свету са затвореним горивним циклусом, односно са коришћењем нуклерног отпада као горива буде покренут 2030. године.Шта значи откриће руске науке најбоље говори процена стручњака да ће поновна употреба нуклеарног отпада нуклеарним електранама обезбедити гориво за наредних 3.000 година. Иначе, ресурси уранијума би, како се предвиђа, могли да буду исцрпљени до 2090. године, а вероватно и раније.Тиме би, свакако био решен и проблем одлагања нуклеарног отпада и заштите животне средине.Глобални значајЈасно је и шта ће то глобално значити. Ово су, како каже, потпуно нестабилна времена и генерално енергетика свуда у свету више није питање само науке и струке, него је то једно озбиљно геополитичко питање и многи озбиљни сукоби у свету се воде баш због енергије и енергената.По мишљењу помоћника директора за технолошки развој у нашем нуклерном институту, сазнања руских научника и недавни догађај у Москви вероватно ће учеснике скупа из појединих земаља за корак приближити одлуци да своје енергетске потребе решавају градњом нуклеарне електране. Он ту види и Србију.Било би, каже, лепо када би сви на свету могли да покрију своје потребе за енергијом из обновљивих извора, што је немогуће. Када смо ми у питању угља нећемо имати за 30 година, до електричне енергије из обновљивих извора, сунца, ветра, биомасе, можемо да дођемо са неких 10 одсто, а из хидропотенцијала око 20 до 30 одсто, зависно од временских прилика.„Немојте да се заваравамо, когод прича да то можемо да обезбедимо из обновљивих извора енергије, по мом скромном мишљењу, мислим да или не зна шта прича или нешто прича са неком намером. Реалност је сасвим другачија. Угља нећемо имати за 20 до 30 година. Значи, ми морамо да се окренемо ка изградњи нуклеарне електране“, нема дилему Шкобаљ.Морамо, како каже, да дигнемо на ноге сву научну и стручну јавност и да просто освојимо та знања, јер током 35 година трајања мораторијума на изградњу нуклеарки, који је укинут прошле године, том области се у земљи мало ко бавио.Шта нуде силеСаговорник Спутњика истиче да су током боравка у Москви остварили озбиљне разговоре и повели озбиљне теме са стручном јавношћу у Руској Федерацији и да у овој почетној фази морамо да скупљамо знања из свих делова света. По његовој оцени, неопходно је да видимо шта то нуде најразвијеније силе које користе нуклеарну енергију у мирнодопске сврхе.Он напомиље да су наши представници пре Москве посетили и нуклерну компанију у Јужној Кореји са којом је потписан меморандум о сарадњи, као што је то претходно урађено и са француксим ЕДФ-ом.Саговорник Енергије Спутњика каже да је „Винча“ већ формирала своју нуклеарну комисију која је окупила 23 стручњака из те области који се свако из свог домена бави енергетиком, правним делом, економским, заштитом од јонизујућег зрачења, безбедношћу, комуникацијом с јавношћу. Већ су са конкурса за мастер и докторске студије одабрали три кандидата који ће по потребно знање ићи у иностранство.Шкобаљ подсећа да су једине енергетски независне земље, које имају довољно својих енергената, Русија, Иран и САД. Све остале, поготово мање земље, каква је и наша, мораће да виде како ће да преброде проблем снабдевања енергијом. Он је уверен да бисмо у енергетском миксу нуклеарне и обновљивих извора могли да обезбедимо стабилност, али и да имамо вишкове које бисмо могли пласирамо у комшилуку.Корак ближе нуклеаркиНа питање који је оптималан рок до када би наше власти у сарадњи са струком и науком требало да донесу одлуку да ли ћемо градити нукелрку или не Шкобаљ је мишљења да не треба доводити у питање да ли је градити или не. Поготово што наука у том погледу стално напредује, а то је и сада, када се све узме у обзир, најбезбеднија и најекономичнија врста енергије.Корак ближе тој одлуци сигурно воде и сазнања до којих су, како каже, дошли учествујући на Светској атомској недељи у Москви.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111299/18/1112991828_87:0:2818:2048_1920x0_80_0_0_d8aa32d7e988a4bfd47fb6bfd71edb58.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
економија, русија – економија, нуклеарно гориво, енергија спутњика, русија, србија – економија, енергетика
економија, русија – економија, нуклеарно гориво, енергија спутњика, русија, србија – економија, енергетика
Револуционарно откриће у Русији: Нуклеарни отпад као ново гориво – за наредних 3000 година /видео/
Могућност коришћења нуклеарног отпада као горива у нуклеарним електранама било би револуционарно решење које би многима донело енергетску сигурност, али и не само то јер је енергетика постала озбиљно геополитичко питање, оцена је енергетичара Предрага Шкобаља.
Шкобаљ који је помоћник директора за технолошки развој у нуклеарном институту „Винча“, недавно је био у српском тиму који је учествовао на првој Светској атомској недељи, одржаној у Москви. У емисији Енергија Спутњика пренео је утиске са тог догађаја који је окупио светску нуклеарну заједницу. Каже да је то заиста био импозантан скуп где је било представљено 118 земаља. Организовала га је руска државна компанија Росатом о чијем значају у свету најбоље говори податак да 55 одсто укупних инвестиција везаних за нуклеарну енергију долази из Росатома.
Гориво из отпада за 3000 година
Оно што је на скупу привукло највећу позорност је информација да су руски научници успели да нађу решење да 95 одсто истрошеног нуклеарног горива буде поново искоришћено у реакторима. Већ је почела изградња експериментално- демонстрационог енергетског комплекса и планирано је да тај први нуклеарни енергетски систем на свету са затвореним горивним циклусом, односно са коришћењем нуклерног отпада као горива буде покренут 2030. године.
Шта значи откриће руске науке најбоље говори процена стручњака да ће поновна употреба нуклеарног отпада нуклеарним електранама обезбедити гориво за наредних 3.000 година. Иначе, ресурси уранијума би, како се предвиђа, могли да буду исцрпљени до 2090. године, а вероватно и раније.
Тиме би, свакако био решен и проблем одлагања нуклеарног отпада и заштите животне средине.
„Шта ће се десити у наредних пет година, видећемо. То би заиста било револуционарно решење уколико би успело до њега да се дође и изазвало би заиста једну сигурност. Могућност складиштења и могућност искоришћења тог отпада и враћања значи тај затворени горивни циклус. То је изузетно значајна ствар. И та технологија даје велике предности и даје велике могућности да можете да је поново искористите, “ подвлачи Шкобаљ.
Јасно је и шта ће то глобално значити. Ово су, како каже, потпуно нестабилна времена и генерално енергетика свуда у свету више није питање само науке и струке, него је то једно озбиљно геополитичко питање и многи озбиљни сукоби у свету се воде баш због енергије и енергената.
По мишљењу помоћника директора за технолошки развој у нашем нуклерном институту, сазнања руских научника и недавни догађај у Москви вероватно ће учеснике скупа из појединих земаља за корак приближити одлуци да своје енергетске потребе решавају градњом нуклеарне електране. Он ту види и Србију.
Било би, каже, лепо када би сви на свету могли да покрију своје потребе за енергијом из обновљивих извора, што је немогуће. Када смо ми у питању угља нећемо имати за 30 година, до електричне енергије из обновљивих извора, сунца, ветра, биомасе, можемо да дођемо са неких 10 одсто, а из хидропотенцијала око 20 до 30 одсто, зависно од временских прилика.
„Немојте да се заваравамо, когод прича да то можемо да обезбедимо из обновљивих извора енергије, по мом скромном мишљењу, мислим да или не зна шта прича или нешто прича са неком намером. Реалност је сасвим другачија. Угља нећемо имати за 20 до 30 година. Значи, ми морамо да се окренемо ка изградњи нуклеарне електране“, нема дилему Шкобаљ.
Морамо, како каже, да дигнемо на ноге сву научну и стручну јавност и да просто освојимо та знања, јер током 35 година трајања мораторијума на изградњу нуклеарки, који је укинут прошле године, том области се у земљи мало ко бавио.
Саговорник Спутњика истиче да су током боравка у Москви остварили озбиљне разговоре и повели озбиљне теме са стручном јавношћу у Руској Федерацији и да у овој почетној фази морамо да скупљамо знања из свих делова света. По његовој оцени, неопходно је да видимо шта то нуде најразвијеније силе које користе нуклеарну енергију у мирнодопске сврхе.
Он напомиље да су наши представници пре Москве посетили и нуклерну компанију у Јужној Кореји са којом је потписан меморандум о сарадњи, као што је то претходно урађено и са француксим ЕДФ-ом.
Саговорник Енергије Спутњика каже да је „Винча“ већ формирала своју нуклеарну комисију која је окупила 23 стручњака из те области који се свако из свог домена бави енергетиком, правним делом, економским, заштитом од јонизујућег зрачења, безбедношћу, комуникацијом с јавношћу. Већ су са конкурса за мастер и докторске студије одабрали три кандидата који ће по потребно знање ићи у иностранство.
Шкобаљ подсећа да су једине енергетски независне земље, које имају довољно својих енергената, Русија, Иран и САД. Све остале, поготово мање земље, каква је и наша, мораће да виде како ће да преброде проблем снабдевања енергијом. Он је уверен да бисмо у енергетском миксу нуклеарне и обновљивих извора могли да обезбедимо стабилност, али и да имамо вишкове које бисмо могли пласирамо у комшилуку.
На питање који је оптималан рок до када би наше власти у сарадњи са струком и науком требало да донесу одлуку да ли ћемо градити нукелрку или не Шкобаљ је мишљења да не треба доводити у питање да ли је градити или не. Поготово што наука у том погледу стално напредује, а то је и сада, када се све узме у обзир, најбезбеднија и најекономичнија врста енергије.
„Мислим да у што скоријем року треба да одлучимо за то да се гради и кренути тим путем прво правне регулативе и школовања кадрова. Надам се да ће до те одлуке што пре доћи, и да кажем за 15 до 20 година да можемо то да завршимо. Уколико моментално кренемо сви заједно са јасним циљем, то може да се уради“, оценио је саговорник Енергије Спутњика.
Корак ближе тој одлуци сигурно воде и сазнања до којих су, како каже, дошли учествујући на Светској атомској недељи у Москви.