https://sputnikportal.rs/20251023/kusturica-srpski-narod-visak-znanja-o-proslosti-treba-da-pretoci-u-kulturu-video-1191717685.html
Кустурица: Српски народ вишак знања о прошлости треба да преточи у културу /видео/
Кустурица: Српски народ вишак знања о прошлости треба да преточи у културу /видео/
Sputnik Србија
Српски народ зна и превише о својој прошлости, зна све што је било и не може се рећи да не памти и да не покушава да изравна рачуне, али му некако не иде. Било... 23.10.2025, Sputnik Србија
2025-10-23T21:01+0200
2025-10-23T21:01+0200
2025-10-24T09:27+0200
култура
култура
друштво
култура – вести
награда "иво андрић"
емир кустурица
књижевност
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0a/17/1191717987_0:145:1280:865_1920x0_80_0_0_acfedcfb942c4102c65bc14bc86966f0.jpg
У Андрићевом институту у Вишеграду Велика награда „Иво Андрић“ додељена је по десети пут. Признање за животно дело припало је италијанском писцу Алесандру Барику, једном од најпознатијих савремених европских књижевника, док је награду за најбољу књигу добио Небојша Јеврић за збирку прича „Мртав дим“.Емир Кустурица, оснивач признања које је установљено 2014. године, истакао је да оно „по тежини лауреата заслужује посебно место — не само зато што оживљава име нобеловца, већ и зато што води ову средину у ону прогресију коју култура тражи, много више него што се у њу улаже“.„Из вишка знања у културу“Емир Кустурица је подсетио да је Андрићев институт од свог оснивања постао симбол културног отпора и духовне обнове.„Идеја о стварању мита културе, чији је Андрић највећи домет, наставиће да живи без обзира на то у каквом се блату налазимо,“ рекао је Кустурица, нагласивши да је кључно „показати колико је овај пројекат озбиљан“.Он је додао да је награда ове године припала „двојици писаца који узбуђују сваки на свој начин, одвојено од онога што нуди главни ток, како у Италији, тако и у Србији“, и закључио да су управо они „људи који нам изоштравају слику, побољшавају ментално стање и помажу да изађемо из овог времена које тутњи“.Барико: „Свет који сам замислио постао је стварност“Председник жирија Желидраг Никчевић истакао је да је Барико „аутор који сваком новом књигом осваја неку баснословну територију, као неуморни трагач који у књижевности мајсторски демонстрира метаморфозе и имагинацију“.Барико, који је завршио студије филозофије и клавира, аутор је 14 романа, бројних есеја и сценарија, а његова дела су екранизована и постављана на позоришним сценама широм света.Његова проза, поетична и музикална, спаја стварност и имагинацију, хладну иронију и лирску осетљивост, а поједини критичари тврде да „његове странице звуче као симфонија речи“.Примајући награду, Барико је рекао да му је „велика част што признање добија од Кустурице, личности која је за њега годинама била готово нестварна фигура“.„А сада га познајем, или, боље рећи, замислио сам га, створио сам га у мислима – и ево, све се поново остварује, али на другом месту. Све делује помало нестварно, готово као сан. И због тога сам дубоко захвалан“, рекао је писац.Осврнувши се на свој књижевни пут, он је истакао да је у свет књига ушао као дете, али не пишући, него читајући.„Стварност тада није била нарочито узбудљива, могла је бити боља. Зато сам почео да је надокнађујем маштом. Читање је постало моје путовање у свет какав сам желео — пунији, шаренији, праведнији“, рекао је Барико.Јеврић: „Глас маргине који постаје центар“Награда за најбољу књигу објављену током прошле године у Србији или Републици Српској припала је Небојши Јеврићу за збирку прича „Мртав дим“, а Никчевић је истакао да Јеврићеви јунаци, иако живе на рубу, откривају „паралелни свет који се на крају прелива у наш“.„Њихове судбине, иако делују удаљено, дубоко нас се тичу. Њихови светови и наши – једно су“, рекао је председник жирија.Јеврић је признао да га је вест о награди изненадила: „Мислим да је велики гест дати признање човеку који је увек таворио на маргини културе. За то је потребно велико интелектуално поштење и велика храброст.“Културни програм: изложба, концерт и Балкан у звукуСвечаност је пратио богат уметнички програм. У Галерији „Петар Лубарда“ отворена је изложба слика „Женски принцип“ Иване Живић, на којој је уметница представила дела великог формата, рађена уљем на платну, истражујући суптилне слојеве људског постојања – границу између сна и стварности, тишине и немира.Вече је заокружено концертом Уроша Адамовића и ансамбла Echo Ensemble у биоскопској сали „Доли Бел“.Под називом „Звуци Балкана – склад традиционалног и савременог“, изведена су дела Антонија Вивалдија, укључујући чувена „Четири годишња доба“, поводом 300 година од њиховог објављивања, као и неке од најлепших песама са Балкана — „Ајде Јано“, „Tou Margoudi“, „Јовано, Јованке“ — у новим аранжманима домаћих композитора.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20250611/alesandro-bariko-i-nebojsa-jevric-dobitnici-velike-nagrade-ivo-andric-1186697085.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0a/17/1191717987_0:0:1280:960_1920x0_80_0_0_5988286ceb02e45267c626235991873b.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
култура, друштво, култура – вести, награда "иво андрић", емир кустурица, књижевност
култура, друштво, култура – вести, награда "иво андрић", емир кустурица, књижевност
Кустурица: Српски народ вишак знања о прошлости треба да преточи у културу /видео/
21:01 23.10.2025 (Освежено: 09:27 24.10.2025) Српски народ зна и превише о својој прошлости, зна све што је било и не може се рећи да не памти и да не покушава да изравна рачуне, али му некако не иде. Било би добро да се тај вишак знања о прошлости пројектује у културу, рекао је редитељ Емир Кустурица на додели Велике награде „Иво Андрић“ у Андрићграду.
У Андрићевом институту у Вишеграду Велика награда „Иво Андрић“ додељена је по десети пут. Признање за животно дело припало је италијанском писцу Алесандру Барику, једном од најпознатијих савремених европских књижевника, док је награду за најбољу књигу добио Небојша Јеврић за збирку прича „Мртав дим“.
Емир Кустурица, оснивач признања које је установљено 2014. године, истакао је да оно „по тежини лауреата заслужује посебно место — не само зато што оживљава име нобеловца, већ и зато што води ову средину у ону прогресију коју култура тражи, много више него што се у њу улаже“.
„Из вишка знања у културу“
Емир Кустурица је подсетио да је Андрићев институт од свог оснивања постао симбол културног отпора и духовне обнове.
„Идеја о стварању мита културе, чији је Андрић највећи домет, наставиће да живи без обзира на то у каквом се блату налазимо,“ рекао је Кустурица, нагласивши да је кључно „показати колико је овај пројекат озбиљан“.
Он је додао да је награда ове године припала „двојици писаца који узбуђују сваки на свој начин, одвојено од онога што нуди главни ток, како у Италији, тако и у Србији“, и закључио да су управо они „људи који нам изоштравају слику, побољшавају ментално стање и помажу да изађемо из овог времена које тутњи“.
Барико: „Свет који сам замислио постао је стварност“
Председник жирија Желидраг Никчевић истакао је да је Барико „аутор који сваком новом књигом осваја неку баснословну територију, као неуморни трагач који у књижевности мајсторски демонстрира метаморфозе и имагинацију“.
Барико, који је завршио студије филозофије и клавира, аутор је 14 романа, бројних есеја и сценарија, а његова дела су екранизована и постављана на позоришним сценама широм света.
Његова проза, поетична и музикална, спаја стварност и имагинацију, хладну иронију и лирску осетљивост, а поједини критичари тврде да „његове странице звуче као симфонија речи“.
Примајући награду, Барико је рекао да му је „велика част што признање добија од Кустурице, личности која је за њега годинама била готово нестварна фигура“.
„А сада га познајем, или, боље рећи, замислио сам га, створио сам га у мислима – и ево, све се поново остварује, али на другом месту. Све делује помало нестварно, готово као сан. И због тога сам дубоко захвалан“, рекао је писац.
Осврнувши се на свој књижевни пут, он је истакао да је у свет књига ушао као дете, али не пишући, него читајући.
„Стварност тада није била нарочито узбудљива, могла је бити боља. Зато сам почео да је надокнађујем маштом. Читање је постало моје путовање у свет какав сам желео — пунији, шаренији, праведнији“, рекао је Барико.
Јеврић: „Глас маргине који постаје центар“
Награда за најбољу књигу објављену током прошле године у Србији или Републици Српској припала је Небојши Јеврићу за збирку прича „Мртав дим“, а Никчевић је истакао да Јеврићеви јунаци, иако живе на рубу, откривају „паралелни свет који се на крају прелива у наш“.
„Њихове судбине, иако делују удаљено, дубоко нас се тичу. Њихови светови и наши – једно су“, рекао је председник жирија.
Јеврић је признао да га је вест о награди изненадила: „Мислим да је велики гест дати признање човеку који је увек таворио на маргини културе. За то је потребно велико интелектуално поштење и велика храброст.“
Културни програм: изложба, концерт и Балкан у звуку
Свечаност је пратио богат уметнички програм. У Галерији „Петар Лубарда“ отворена је изложба слика „Женски принцип“ Иване Живић, на којој је уметница представила дела великог формата, рађена уљем на платну, истражујући суптилне слојеве људског постојања – границу између сна и стварности, тишине и немира.
Вече је заокружено концертом Уроша Адамовића и ансамбла Echo Ensemble у биоскопској сали „Доли Бел“.
Под називом „Звуци Балкана – склад традиционалног и савременог“, изведена су дела Антонија Вивалдија, укључујући чувена „Четири годишња доба“, поводом 300 година од њиховог објављивања, као и неке од најлепших песама са Балкана — „Ајде Јано“, „Tou Margoudi“, „Јовано, Јованке“ — у новим аранжманима домаћих композитора.