https://sputnikportal.rs/20251026/1191797536.html
Оснаживање културе: Од Паје и Боре до Кафке и Барика
Оснаживање културе: Од Паје и Боре до Кафке и Барика
Sputnik Србија
О свечаности уприличеној у Андрићевом институту у Вишеграду, где је десети пут, а у циљу оснаживања културе, додељена Велика награда „Иво Андрић“ за животно... 26.10.2025, Sputnik Србија
2025-10-26T16:00+0100
2025-10-26T16:00+0100
2025-10-26T16:00+0100
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0a/1a/1191797378_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_bdb0db5f78f9dd62a7ed9946a47890b3.jpg
Оснаживање културе: Од Паје и Боре до Кафке и Барика
Sputnik Србија
О свечаности уприличеној у Андрићевом институту у Вишеграду, где је десети пут, а у циљу оснаживања културе, додељена Велика награда „Иво Андрић“ за животно дело италијанском писцу Алесандру Барику, а за најбољу књигу Небојши Јеврићу за збирку прича „Мртви дим“, али и због чега је за аутора „Свиле“ велика част што признање добија од Кустурице, личности која је за њега годинама била готово нестварна фигура – ексклузивно за Спутњик открива великан италијанске и европске књижевности Алесандро Барико.
Која су и каква уметничка дела академика сликарства и признатих уметника изложена на поставци „Сазвежђе знаменитих руских уметника 19. и 20. века“, отвореној у Салону Музеја града Београда, у оквиру манифестације „Дани Москве у Београду“ – сазнајемо од колекционара изложених дела Владимира Пешића.
Зашто су 45. Борини позоришни дани прворазредна манифестација, будући да је реч о једном од најдуговечнијих позоришних фестивала, како је ова театарска светковина постала део идентитета града и његов симбол, баш као и писац чије име носи, шта се све нашло у овогодишњој селекцији и због чега је важно што се представа врањског позоришта после пет-шест година поново нашла у такмичарској селекцији – за „Орбиту културе“ открива директорка позоришта „Бора Станковић“ Кристина Јањић Стојановић.
Како је као тек стасали младић Паја Јовановић видео свет и колико је био отворен за њега, како је овај Вршчанин, осим бојама на платну, тај свет готово једнако вешто описивао и речима – сазнајемо из „Мемоара Паје Јовановића“, јединствене књиге коју је први пут после седамдесет година објавила Академска књига. О овом делу за Спутњик говори Владимир Петровић, приређивач уметниковог рукописа.
Да ли поетска збирка „Песма месечеве кћери“ испуњава једно давно песничко прорицање Стевана Раичковића из 1992, зашто су песме већ тада доживљене као „достојанствена и изнијансирана молитва“ – питамо ауторку ове збирке Славицу Гароњу.
Колико данас опомињуће и готово пророчки изгледа текст чувеног Кафкиног романа, чије је прво издање објављено пре тачно једног века, зашто је „Процес“ постао метафора и готово узречица за многе ситуације из живота, због чега говоримо о делу које протоком времена само добија на тежини и значају – о томе у „Орбити културе“, а поводом века од објављивања „Процеса“, разговарамо са Петром Арбутином, књижевним критичарем и уредником у Службеном гласнику.
О свечаности уприличеној у Андрићевом институту у Вишеграду, где је десети пут, а у циљу оснаживања културе, додељена Велика награда „Иво Андрић“ за животно дело италијанском писцу Алесандру Барику, а за најбољу књигу Небојши Јеврићу за збирку прича „Мртви дим“, али и због чега је за аутора „Свиле“ велика част што признање добија од Кустурице, личности која је за њега годинама била готово нестварна фигура – ексклузивно за Спутњик открива великан италијанске и европске књижевности Алесандро Барико. Која су и каква уметничка дела академика сликарства и признатих уметника изложена на поставци „Сазвежђе знаменитих руских уметника 19. и 20. века“, отвореној у Салону Музеја града Београда, у оквиру манифестације „Дани Москве у Београду“ – сазнајемо од колекционара изложених дела Владимира Пешића. Зашто су 45. Борини позоришни дани прворазредна манифестација, будући да је реч о једном од најдуговечнијих позоришних фестивала, како је ова театарска светковина постала део идентитета града и његов симбол, баш као и писац чије име носи, шта се све нашло у овогодишњој селекцији и због чега је важно што се представа врањског позоришта после пет-шест година поново нашла у такмичарској селекцији – за „Орбиту културе“ открива директорка позоришта „Бора Станковић“ Кристина Јањић Стојановић. Како је као тек стасали младић Паја Јовановић видео свет и колико је био отворен за њега, како је овај Вршчанин, осим бојама на платну, тај свет готово једнако вешто описивао и речима – сазнајемо из „Мемоара Паје Јовановића“, јединствене књиге коју је први пут после седамдесет година објавила Академска књига. О овом делу за Спутњик говори Владимир Петровић, приређивач уметниковог рукописа. Да ли поетска збирка „Песма месечеве кћери“ испуњава једно давно песничко прорицање Стевана Раичковића из 1992, зашто су песме већ тада доживљене као „достојанствена и изнијансирана молитва“ – питамо ауторку ове збирке Славицу Гароњу. Колико данас опомињуће и готово пророчки изгледа текст чувеног Кафкиног романа, чије је прво издање објављено пре тачно једног века, зашто је „Процес“ постао метафора и готово узречица за многе ситуације из живота, због чега говоримо о делу које протоком времена само добија на тежини и значају – о томе у „Орбити културе“, а поводом века од објављивања „Процеса“, разговарамо са Петром Арбутином, књижевним критичарем и уредником у Службеном гласнику.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
О свечаности уприличеној у Андрићевом институту у Вишеграду, где је десети пут, а у циљу оснаживања културе, додељена Велика награда „Иво Андрић“ за животно дело италијанском писцу Алесандру Барику, а за најбољу књигу Небојши Јеврићу за збирку прича „Мртви дим“, али и због чега је за аутора „Свиле“ велика част што признање добија од Кустурице, личности која је за њега годинама била готово нестварна фигура – ексклузивно за Спутњик открива великан италијанске и европске књижевности Алесандро Барико.
Која су и каква уметничка дела академика сликарства и признатих уметника изложена на поставци „Сазвежђе знаменитих руских уметника 19. и 20. века“, отвореној у Салону Музеја града Београда, у оквиру манифестације „Дани Москве у Београду“ – сазнајемо од колекционара изложених дела Владимира Пешића.
Зашто су 45. Борини позоришни дани прворазредна манифестација, будући да је реч о једном од најдуговечнијих позоришних фестивала, како је ова театарска светковина постала део идентитета града и његов симбол, баш као и писац чије име носи, шта се све нашло у овогодишњој селекцији и због чега је важно што се представа врањског позоришта после пет-шест година поново нашла у такмичарској селекцији – за „Орбиту културе“ открива директорка позоришта „Бора Станковић“ Кристина Јањић Стојановић.
Како је као тек стасали младић Паја Јовановић видео свет и колико је био отворен за њега, како је овај Вршчанин, осим бојама на платну, тај свет готово једнако вешто описивао и речима – сазнајемо из „Мемоара Паје Јовановића“, јединствене књиге коју је први пут после седамдесет година објавила Академска књига. О овом делу за Спутњик говори Владимир Петровић, приређивач уметниковог рукописа.
Да ли поетска збирка „Песма месечеве кћери“ испуњава једно давно песничко прорицање Стевана Раичковића из 1992, зашто су песме већ тада доживљене као „достојанствена и изнијансирана молитва“ – питамо ауторку ове збирке Славицу Гароњу.
Колико данас опомињуће и готово пророчки изгледа текст чувеног Кафкиног романа, чије је прво издање објављено пре тачно једног века, зашто је „Процес“ постао метафора и готово узречица за многе ситуације из живота, због чега говоримо о делу које протоком времена само добија на тежини и значају – о томе у „Орбити културе“, а поводом века од објављивања „Процеса“, разговарамо са Петром Арбутином, књижевним критичарем и уредником у Службеном гласнику.
