Могу ли Словенци да заљуљају НАТО чамац
© AP Photo
Пратите нас
Словенци који су љуљали и преврнули чамац који се звао Југославија сада љуљају много веће пловило – НАТО, што се по речима Стевице Деђанског могло и очекивати јер грађани Словеније, за разлику од својих власти, нису нужно на истом курсу политике ЕУ и НАТО пакта када је реч о дешавањима на глобалном нивоу.
Око 300 посланика НАТО алијансе који су се нашли пре неколико дана на 71. заседању Парламентарне скупштине НАТО у Словенији грађани ове државе су дочекали са транспарентима и протестима са поруком да не желе да буду део овог војног савеза.
Словенија гурнута у НАТО
Професор др Стевица Деђански подсећа да је Словенија прва држава која је напустила бившу СФРЈ и прва држава са ових простора која се прикључила НАТО структурама.
„Не треба бити изненађен што су обично мирни Словенци дигли глас против НАТО пакта. После распада СФРЈ они су фактички гурнути у тај војни савез а да се о томе није много расправљало. Сада су стигле младе генерације које су свесне да је то нека врста „робовласничке структуре“ и не желе да буду део тога,“ објашњава Деђански.
Према његовим речима, дешавања у Словенији су део тренда који је све гласнији у свету.
„Словенија је ниско на НАТО лествици а намети које је Доналд Трамп затражио за ову војну машинерију су за овако малу државу велики. То је и био разлог што је владајућа словеначка странка Покрет за слободу одлучила да затражи консултативни референдум о чланству у НАТО ове године. Међутим, НАТО је свестан да иако од Словеније нема неке користи ипак треба да је задржи због положаја у овом војном савезу и зато га је изненада гурнуо у поднатосвки савез који су створили Хрватска, Албанија и тзв. Косово,“ верује наш саговорник.
Деђански напомиње да је узаврела ситуација у „дежели“ и одраз стања у Европској унији.
Не прате политику ЕУ
„Чињеница је и да се словеначко јавно мњење не слаже са политиком коју ЕУ а самим тим и Словенија води против Русије, односно, то како се понаша према дешавањима са Украјином. Поводом тога су до сада одржани многи јавни скупови али је исто тако чињеница и да власт у Словенији коју чекају избори знају да ту исту власт неће задржати ако не буду ишли у корак са ЕУ,“ објашњава Деђански.
Како каже наш саговорник, Словенија је управо и избрана за место овог скупа како би имала прилику да „истакне свој допринос НАТО-у, и да се позиционира као активни играч у европској и трансатлантској безбедности.
Словенија војно нема моћ и они мало улажу у одбрану али и немају неку потребу за великом војском - њени војници у оквиру НАТО пакта су углавном у техничким тимовима овог савеза, тако да, сматра Деђански, Словеније и није потребна НАТО савезу као војна сила.
„НАТО жели да у потпуности постави војно-политичку и што је могуће већу економску контролу над овом територијом, да елиминише максимално могуће присуство конкурентских сила попут Русије и Кине, али је главни циљ успостављање геополитичког, првенствено војног коридора који ће повезати Јадранско и Црно море. А то може преко вежби које се одржавају сваке године под називом "Бранилац Европе". С друге стране, власт у Словенији све мање може да контролише јавно мњење које не жели да буде део НАТО тимова, посебно не у сукобима на Блиском истоку,“ додаје он.
Сада остаје, како каже Деђански, да се види да ли ће се референдум о НАТО пакту одржати како је најављено, или не и који ће бити његов резултат. У сваком случају, он верује да су Словенци запалили искру која би могла да се разбукти када су мале НАТО државе у питању а да би ветар могао ту искру да претвори у озбиљну ватру.
