Извештај Српске Савету безбедности: Три суштинска елемента озбиљно деградирана
© Sputnik / Радоје Пантовић
Пратите нас
Три суштинска елемента, демократија, уставно уређење и механизми поделе власти у БиХ озбиљно су деградирани углавном као последица непромишљених и несмотрених страних интервенција стоји у 34. извештају Републике Српске који ће бити представљен у петак на седници Савета Безбедности УН.
"Први елемент јесте сама демократија у БиХ, нарушена дугогодишњим противправним присвајањем овлашћења од појединца, неизабраног страног званичника – такозваног високог представника - а нарочито узурпатора те функције, Немца по имену Кристијан Шмит. Устав БиХ изричито предвиђа да доношење свих закона "захтева сагласност оба дома" Парламентарне скупштине БиХ", наводи се у редовном извештају Републике Српске који доставља Савету безбедности УН паралелно са извештајем који доставља ОХР.
У извештају се указује да ништа у Дејтонском споразуму нити у било којем другом извору права високом представнику не даје овлашћење да доноси одлуке које су обавезујуће за БиХ или било ког њеног грађанина, али да су, упркос томе, високи представници, укључујући Шмита, владали БиХ посредством неуставних декрета, грубо кршећи демократски уставни поредак БиХ.
"Други елемент који је озбиљно нарушен јесте уставно уређење БиХ као федералне државе у којој већина надлежности припада аутономним ентитетима - Републици Српској и Федерацији БиХ. Супротно том пажљиво конципираном уставном решењу, високи представници и њихови савезници пренели су на ниво БиХ на десетине надлежности које су Уставом изричито дате ентитетима", истиче се у првом делу документа, који је објављен на интернет страници Републике Српске.
У документу се напомиње да су трећи елемент Уставом предвиђени консоцијативни механизми поделе власти, који обезбеђују равноправно учешће конститутивних народа у процесима доношења одлука, а које су више пута и на најгрубљи начин саботирали они који настоје да концентришу власт у рукама бошњачке већине.
"Оваква флагрантна кршења Устава БиХ угрожавају успех Дејтона, а истовремено озбиљно подривају стабилност, владавину права и демократски развој БиХ. Ноторна нефункционалност БиХ није последица дејтонског компромиса, него непоштовања дејтонског уставног поретка. У сусрет тридесетој годишњици Дејтонског споразума, сви којима је стало до стабилности и успеха БиХ морају се поново обавезати на доследну примену изричитих одредаба Дејтонског споразума", поручује се у извештају.
Посвећени миру
У документу Владе Републике Српске наглашава се да Република Српска снажно подржава Дејтонски споразум, да та подршка обухвата и опредељеност за суверенитет, територијални интегритет и уставни поредак БиХ, те да је изнад свега непоколебљиво посвећена миру.
"Република Српска и њено руководство доследно одбацују сваку употребу насиља и опредељени су да се политички проблеми у БиХ решавају искључиво мирним путем", истиче се.
Напомиње се да Дејтонски мировни споразум из 1995. године представља генијалан компромис који не само да је окончао ужасан рат у БиХ, него је и омогућио мирну коегзистенцију три некада зараћена народа у демократској земљи.
Дејтонски споразум дао структуру која омогућава одржив мир
У извештају се подсећа да становништво БиХ чине углавном три конститутивна народа - Бошњаци, који су претежно муслимани и чине незнатну већину, затим Срби, други по бројности, који су претежно православни хришћани и Хрвати, који су претежно римокатолици.
"Током рата у БиХ, Бошњаци су се борили за централизовану државу БиХ без механизама заштите конститутивних народа, док су се Срби борили за независну Републику Српску. Дејтонским компромисом ниједан народ у БиХ није добио све што је тражио, али је Дејтонски споразум, кроз Устав БиХ, дао структуру која омогућава одржив мир и функционалну заједницу три народа међу којима влада велико неповерење", стоји у извештају.
Из Републике Српске оцењују да је Дејтонски споразум успешан јер су његови творци уважили етничку ситуацију на терену, без покушаја да је пренебрегну.
"У споразум су уградили педантно конципиран устав који омогућава да три конститутивна народа БиХ живе мирно једни поред других у демократској држави, без угрожавања ичијих виталних интереса. Срж дејтонског компромиса чини Устав БиХ, као Анекс 4 Дејтонског споразума", наводи се у првом делу извештај.
Седница Савета безбедности УН о стању у БиХ заказана је за 31. октобар,а, а председавајућа је Русија.
Погледајте и:
