Кустурица: Ово је један од разлога зашто су Руси тако велики и несагледиви /видео/
18:50 29.10.2025 (Освежено: 19:00 29.10.2025)
© Sputnik / Сенка Милош
Пратите нас
Летом из Москве где је учествовао на Међународном форуму сарадње посвећеном 100-годишњици народне дипломатије, после свечаног отварања Српског клуба на универзитету „Ломоносов“ и после сусрета са руским патријархом Кирилом, прослављени редитељ Емир Кустурица, "слетео је" - на Сајам књига.
Иако и нови наслови Андрићевог института на чијем је челу заслужују аплаузе, у кратком сајамском сусрету питамо ипак за оне аплаузе којима је на чувеном руском универзитету, на отварању Српског клуба, испраћен његов говор.
„Не знам да ли се то баш зове трема, али осећао сам неку врсту напетости. То је јубилеј руске дипломатије, нечега што подразумева укупну руску меку моћ. Тамо је било много добрих и паметних људи и између осталог било је и то предавање које сам одржао плашећи се да ли ће моћи да ме разумеју – у томе ми је била највећа драма. Али, шта је тајна? Тајна је да се у срцу њиховог универзитета са највећом традицијом успостави једна врста братства, једна врста друштва које би на неки начин симболички представљало и један и други народ. Та два народа свезана су оним старословенским извором који је форматирао и један и други језик. Ми смо мало отишли сувише на запад, а они су остали укотвљени у старословенском и можда је и то један од разлога што су они тако велики и тако несагледиви у сваком погледу. И зато је добро било што неког Србина, човека који путује по свету, они прихватају као свог и што се институционализује нешто о чему ми стално причамо. Ово је једно од тих друштава које би требало да заживи и да буде врста клуба у којем се изражава та заједничка црта и подстиче све што може да се деси између та два народа.“
Његов говор је, како каже, покушао да синтетише све оно што сматра важним а тиче се амбијанта који намеће културна политика.
„Ту се синтетише све оно што се од бонтона до Микеланђела, од Микеланђела до Достојевског, од Достојевског до уређења баште увезује у исту тему и ја сам то схватио као могућност да се говори о амбијенту којег намеће културна политика, односно власт. Мислим да је културолошки руски ниво заправо део њиховог поретка и у том поретку културна политика игра огромну улогу. Не знам град у коме ни под лупом не може да се нађе ћик на улици, како то изводе - не знам. А то је само део те исте културне политике која се подразумева, не само у дубинама онога где доспева Достојевски, него и у уличној комуникацији, у поштовању сабеседника, других људи, у недовођење у питање ауторитета који су свако у својој области у Русији значајни.“
Емир Кустурица и новинар Спутњика Дејана Вуковић
© Sputnik / Сенка Милош
Правећи поређење са нашом културом, прослављени редитељ сматра да ми јесмо културни у оној мери у којој нам то обезбеђује „кружно кретање у променама светских политика“:
„Ми имамо индивидуалне домете који су огромни, али наши културни стандарди прво нису успостављени, а такође су, после пада Милошевића, мање више девастирани. Они су уведени у једну фазу која привидом ствара да смо култура, а у суштини ми смо део једног ширег ријалитија који овде постоји и који је заправо заменио идеју да се – ако је књижевност – створи културни амбијент за књижевност, ако је филм – да се створи културни амбијент за филм. Ми смо уместо тога стварали тржишта различитог.“
О томе како изгледа бити Србин у Москви одговара кратко и уз осмех:
„Бити Србин у Москви значи чашћење које тешко у Србији можете да достигнете.“
Погледајте и:
