Патријарх Порфирије у Сремским Карловцима отворио изложбу ,,Документа Српског Сиона'' /фото/

© Tanjug / SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA
Пратите нас
Патријарх српски Порфирије је у Сремским Карловцима отворио изложбу архивских докумената - ,,Документа Српског Сиона – Потписи и печати српских патријараха и митрополита у Сремским Карловцима 1690–1913. године'' и указао на значај духа упорности и преданости систематичном раду за неговање културе сећања и методологије памћења.
,,Архив Српске православне цркве овом гозбом духа приказује векове трајања једног систематичног рада, преданог и уредног бележења које сведочи о свести и упорности оних који су били пре нас да сачувају сећање и наду'', поручио је Патријарх, наводи се у саопштењу СПЦ.
Патријарх је нагласио да је тај дух упорности и педантности – да се ради на култури сећања и методологији памћења истовремено пратио развој Сремских Карловаца као седишта духовног живота Српске Цркве у 17. и 18. веку, али и развоја и стварања српске грађанске класе.
Тај и такав приступ и данас треба да нам буде узор да негујемо архиве и да бележимо да би се памтило и знало како за оне који данас истражују ову грађу тако и за потоње генерације, поручио је он.
Изложба обухвата важан период духовне и културне историје Сремских Карловаца као националног и црквеног центра и на основу прворазредних историјских докумената показује административни рад црквених канцеларија двадесеторице митрополита и патријараха који су столовали у Сремским Карловцима.

Патријарх српски Порфирије у Сремским Карловцима отворио је изложбу архивских докумената - ,,Документа Српског Сиона – Потписи и печати српских патријараха и митрополита у Сремским Карловцима 1690–1913. године''
© Tanjug / SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA
Изложба приказује поред 40 репродукованих портрета карловачких митрополита и патријараха и 22 оригинална документа са сачуваним воштаним и папирним печатима.
Како се додаје у саопштењу, на културној и сакралној мапи српског народа, Сремски Карловци поред Српске Спарте (Цетиња) и Српске Атине (Новог Сада) сведоче о крстоваскрсном опредељењу и светосавској културолошкој основи.
,,Напором српских црквених поглавара XVIII и XIX века, радом црквено-народних фондова, Српски Сион је постао просветно, културно и богослужбено средиште нације са резиденцијалним и репрезентативним грађевинама'', додаје се у саопштењу.
Од Арсенија III Чарнојевића, преко Викентија Поповића Хаџи Лавића, Мојсија Петровића, Арсенија ИВ Шакабенте, Павла Ненадовића, Мојсија Путника, Стефана Стратимировића, Јосифа Рајачића до Георгија Бранковића, Лукијана Богдановића и осталих, изложба приказује најзначајније повеље и дипломе спољашњег и унутрашњег црквеног живота.
Репрезентативни документи на папиру и пергаменту, на латинском, српскословенском, рускословенском, румунском, мађарском и немачком језику сведоче о правном оквиру живота и рада Српске Цркве, Карловачке Митрополије која је била жива наследница Пећке Патријаршије и као таква фигурисала после њеног укидања 1766. године у српском народу, али и шире, вршећи покровитељство над свим православним заједницама у Хабзбуршкој монархији.

Патријарх српски Порфирије у Сремским Карловцима отворио је изложбу архивских докумената - ,,Документа Српског Сиона – Потписи и печати српских патријараха и митрополита у Сремским Карловцима 1690–1913. године''
© Tanjug / SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA
Културно-уметнички програм, у коме су узели учешће хор Карловачке богословије и Црквено-дечји и омладински хор ,,Орлић'' из Батајнице, реализован је уз подршку Општине Сремски Карловци и Епархије сремске.
Изложба је отоврена у Патријаршијском двору, у организацији Архива СПЦ, после редовних седница Светог Архијерејског Синода и Патријаршијског управног одбора, одржаних у Сремским Карловцима, којима је председавао патрихарх Портфирије.
Погледајте и:
