https://sputnikportal.rs/20251116/1192525409.html
Како је Николетина израстао из Милоша Обилића
Како је Николетина израстао из Милоша Обилића
Sputnik Србија
Шта доноси сарадња Београдског драмског позоришта и Великог драмског позоришта „Георгиј Александрович Товстоногов“ из Санкт Петербурга –открива нам директорка... 16.11.2025, Sputnik Србија
2025-11-16T16:00+0100
2025-11-16T16:00+0100
2025-11-16T16:00+0100
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/10/1192525251_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_7d0c023b41bef72bed7e5d532ed9645b.jpg
Како је Николетина израстао из Милоша Обилића
Sputnik Србија
Шта доноси сарадња Београдског драмског позоришта и Великог драмског позоришта „Георгиј Александрович Товстоногов“ из Санкт Петербурга –открива нам директорка тог руског театра Татјана Архипова.
Зашто је краљица Марија Карађорђевић била једна од омиљених владарки у српском народу, у којем је из милоште звана „краљицом мајком“, како је дошла на српски двор и како је изгледао њен живот након убиства њеног супруга краља Александра Првог у Марсеју 1934. године, као и у изгнанству током и после Другог светског рата – за Спутњик открива Ирина Кондић, кустоскиња изложбе о краљици Марији, која је постављена у Југословенској кинотеци.
Шта нам данас значи Бранко Ћопић, 110 година од рођења и 55 од збирке „Башта сљезове боје“, како је овај партизански поета, који је опевао револуцију, њене офанзиве и ратнике, утемељио патриотски део свог опуса у ономе што је мит и предање, у каквој су вези Николетина Бурсаћ и Милош Обилић и зашто је за „Херојеву мајку“ знамење на грудима исто што и икона – за „Орбиту културе“ објашњава аутор недавно објављене књиге „Мој Ћопић“ Драган Лакићевић.
Ко је био и чиме је све задужио српску књижевност и културу Александар Јовановић, књижевни тумач, професор, декан, председник Националног просветног савета, коме је у част објављен обимни зборник „Култура, образовање и памћење“, у издању Факултета за образовање учитеља и васпитача, шта о овом изузетном ерудити и археологу културе сведоче аутори шездесет научних радова, у којима се истражује Јовановићев научни, књижевнокритички, образовни и културолошки опус – питамо његове колеге и ауторе текстова који су се нашли у Зборнику – проф. др Радивоја Микића и коуредника овог издања проф. др Зорану Опачић.
О ономе што можемо видети на 13. Међународном фестивалу фотографије „Визуализатор“, који се од 17. новембра одржава на више локација у Београду, разговарамо с директором Центра за развој фотографије Звезданом Маничићем.
Шта доноси сарадња Београдског драмског позоришта и Великог драмског позоришта „Георгиј Александрович Товстоногов“ из Санкт Петербурга –открива нам директорка тог руског театра Татјана Архипова. Зашто је краљица Марија Карађорђевић била једна од омиљених владарки у српском народу, у којем је из милоште звана „краљицом мајком“, како је дошла на српски двор и како је изгледао њен живот након убиства њеног супруга краља Александра Првог у Марсеју 1934. године, као и у изгнанству током и после Другог светског рата – за Спутњик открива Ирина Кондић, кустоскиња изложбе о краљици Марији, која је постављена у Југословенској кинотеци.Шта нам данас значи Бранко Ћопић, 110 година од рођења и 55 од збирке „Башта сљезове боје“, како је овај партизански поета, који је опевао револуцију, њене офанзиве и ратнике, утемељио патриотски део свог опуса у ономе што је мит и предање, у каквој су вези Николетина Бурсаћ и Милош Обилић и зашто је за „Херојеву мајку“ знамење на грудима исто што и икона – за „Орбиту културе“ објашњава аутор недавно објављене књиге „Мој Ћопић“ Драган Лакићевић.Ко је био и чиме је све задужио српску књижевност и културу Александар Јовановић, књижевни тумач, професор, декан, председник Националног просветног савета, коме је у част објављен обимни зборник „Култура, образовање и памћење“, у издању Факултета за образовање учитеља и васпитача, шта о овом изузетном ерудити и археологу културе сведоче аутори шездесет научних радова, у којима се истражује Јовановићев научни, књижевнокритички, образовни и културолошки опус – питамо његове колеге и ауторе текстова који су се нашли у Зборнику – проф. др Радивоја Микића и коуредника овог издања проф. др Зорану Опачић. О ономе што можемо видети на 13. Међународном фестивалу фотографије „Визуализатор“, који се од 17. новембра одржава на више локација у Београду, разговарамо с директором Центра за развој фотографије Звезданом Маничићем.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Шта доноси сарадња Београдског драмског позоришта и Великог драмског позоришта „Георгиј Александрович Товстоногов“ из Санкт Петербурга –открива нам директорка тог руског театра Татјана Архипова.
Зашто је краљица Марија Карађорђевић била једна од омиљених владарки у српском народу, у којем је из милоште звана „краљицом мајком“, како је дошла на српски двор и како је изгледао њен живот након убиства њеног супруга краља Александра Првог у Марсеју 1934. године, као и у изгнанству током и после Другог светског рата – за Спутњик открива Ирина Кондић, кустоскиња изложбе о краљици Марији, која је постављена у Југословенској кинотеци.
Шта нам данас значи Бранко Ћопић, 110 година од рођења и 55 од збирке „Башта сљезове боје“, како је овај партизански поета, који је опевао револуцију, њене офанзиве и ратнике, утемељио патриотски део свог опуса у ономе што је мит и предање, у каквој су вези Николетина Бурсаћ и Милош Обилић и зашто је за „Херојеву мајку“ знамење на грудима исто што и икона – за „Орбиту културе“ објашњава аутор недавно објављене књиге „Мој Ћопић“ Драган Лакићевић.
Ко је био и чиме је све задужио српску књижевност и културу Александар Јовановић, књижевни тумач, професор, декан, председник Националног просветног савета, коме је у част објављен обимни зборник „Култура, образовање и памћење“, у издању Факултета за образовање учитеља и васпитача, шта о овом изузетном ерудити и археологу културе сведоче аутори шездесет научних радова, у којима се истражује Јовановићев научни, књижевнокритички, образовни и културолошки опус – питамо његове колеге и ауторе текстова који су се нашли у Зборнику – проф. др Радивоја Микића и коуредника овог издања проф. др Зорану Опачић.
О ономе што можемо видети на 13. Међународном фестивалу фотографије „Визуализатор“, који се од 17. новембра одржава на више локација у Београду, разговарамо с директором Центра за развој фотографије Звезданом Маничићем.
