https://sputnikportal.rs/20251123/1192811658.html
Руски императори у срцу Београда
Руски императори у срцу Београда
Sputnik Србија
Зашто је важно подсетити се вековних политичких, духовних и културних веза између две земље и колико је у томе успела изложба „Петар Велики и Србија“, која... 23.11.2025, Sputnik Србија
2025-11-23T16:00+0100
2025-11-23T16:00+0100
2025-11-23T16:00+0100
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/17/1192811500_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_756565d627f292f6d12500a6022fbc43.jpg
Руски императори у срцу Београда
Sputnik Србија
Зашто је важно подсетити се вековних политичких, духовних и културних веза између две земље и колико је у томе успела изложба „Петар Велики и Србија“, која открива причу о првом руском цару, за чије су владавине односи између српског и руског народа досегли нови ниво – за Спутњик открива кустос ове изложбе Наталија Бахарова.
О документарно-играном филму „Катарина Велика“, који је у оквиру Дана Ермитажа премијерно приказан београдској публици 20. новембра, али и о свим изазовима писања приче о моћној руској императорки и једној од најважнијих жена у светској историји – за „Орбиту културе“ говори сценариста Андреј Кравчук.
На Данима Ермитажа у Србији представљена је и изложба костима из филма „Императорке“, коју чине реплике одеће неколико руских владарки из династије Романов. Колико су ове реплике верно пренеле моду и моћ ових одевних предмета, открива ауторка костима, уметница Катарина Шапкајц.
Које теме и какво осећање света доминира савременим светским филмом, или бар оним његовим репрезентативним делом који чини селекцију овогишњег 31. Фестивала ауторског филма, зашто је овогодишњи фокус на домаћим младим ауторима и да ли је лирска, лична и исповедна прича обележила најбољи део овогодишње српске филмске продукције, која ће се наћи премијерно пред публиком ФАФ-а, баш као и победници Канског и Берлинског фестивала – питамо уметничког директора ФАФ-а Срђана Вучинића.
А како се пише поетска књига о смрти, како из уверења да „земља господари подземљем“ и да је смрт живи и свеприсутни део живота, настаје цео један свет црног косача у коме се вртимо у круг, док нам „зебња иде за петама и флертује са нашим сенкама“ – а о чему говоре имена поглавља нове песничке књиге „Све су смрти (само) део нашег света“ – питамо аутора збирке, награђиваног песника Зорана Богнара.
Зашто је важно подсетити се вековних политичких, духовних и културних веза између две земље и колико је у томе успела изложба „Петар Велики и Србија“, која открива причу о првом руском цару, за чије су владавине односи између српског и руског народа досегли нови ниво – за Спутњик открива кустос ове изложбе Наталија Бахарова.О документарно-играном филму „Катарина Велика“, који је у оквиру Дана Ермитажа премијерно приказан београдској публици 20. новембра, али и о свим изазовима писања приче о моћној руској императорки и једној од најважнијих жена у светској историји – за „Орбиту културе“ говори сценариста Андреј Кравчук.На Данима Ермитажа у Србији представљена је и изложба костима из филма „Императорке“, коју чине реплике одеће неколико руских владарки из династије Романов. Колико су ове реплике верно пренеле моду и моћ ових одевних предмета, открива ауторка костима, уметница Катарина Шапкајц.Које теме и какво осећање света доминира савременим светским филмом, или бар оним његовим репрезентативним делом који чини селекцију овогишњег 31. Фестивала ауторског филма, зашто је овогодишњи фокус на домаћим младим ауторима и да ли је лирска, лична и исповедна прича обележила најбољи део овогодишње српске филмске продукције, која ће се наћи премијерно пред публиком ФАФ-а, баш као и победници Канског и Берлинског фестивала – питамо уметничког директора ФАФ-а Срђана Вучинића.А како се пише поетска књига о смрти, како из уверења да „земља господари подземљем“ и да је смрт живи и свеприсутни део живота, настаје цео један свет црног косача у коме се вртимо у круг, док нам „зебња иде за петама и флертује са нашим сенкама“ – а о чему говоре имена поглавља нове песничке књиге „Све су смрти (само) део нашег света“ – питамо аутора збирке, награђиваног песника Зорана Богнара.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Зашто је важно подсетити се вековних политичких, духовних и културних веза између две земље и колико је у томе успела изложба „Петар Велики и Србија“, која открива причу о првом руском цару, за чије су владавине односи између српског и руског народа досегли нови ниво – за Спутњик открива кустос ове изложбе Наталија Бахарова.
О документарно-играном филму „Катарина Велика“, који је у оквиру Дана Ермитажа премијерно приказан београдској публици 20. новембра, али и о свим изазовима писања приче о моћној руској императорки и једној од најважнијих жена у светској историји – за „Орбиту културе“ говори сценариста Андреј Кравчук.
На Данима Ермитажа у Србији представљена је и изложба костима из филма „Императорке“, коју чине реплике одеће неколико руских владарки из династије Романов. Колико су ове реплике верно пренеле моду и моћ ових одевних предмета, открива ауторка костима, уметница Катарина Шапкајц.
Које теме и какво осећање света доминира савременим светским филмом, или бар оним његовим репрезентативним делом који чини селекцију овогишњег 31. Фестивала ауторског филма, зашто је овогодишњи фокус на домаћим младим ауторима и да ли је лирска, лична и исповедна прича обележила најбољи део овогодишње српске филмске продукције, која ће се наћи премијерно пред публиком ФАФ-а, баш као и победници Канског и Берлинског фестивала – питамо уметничког директора ФАФ-а Срђана Вучинића.
А како се пише поетска књига о смрти, како из уверења да „земља господари подземљем“ и да је смрт живи и свеприсутни део живота, настаје цео један свет црног косача у коме се вртимо у круг, док нам „зебња иде за петама и флертује са нашим сенкама“ – а о чему говоре имена поглавља нове песничке књиге „Све су смрти (само) део нашег света“ – питамо аутора збирке, награђиваног песника Зорана Богнара.
